Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   zh 物主代词2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67[六十七]

67 [Liùshíqī]

物主代词2

[wù zhǔ dàicí 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
наочале 眼- 眼- 眼- -- 眼镜 0
y--j--g y------ y-n-ì-g ------- yǎnjìng
Он је заборавио своје наочале. 他 把--的--- - --。 他 把 他- 眼- 忘 了 。 他 把 他- 眼- 忘 了 。 --------------- 他 把 他的 眼镜 忘 了 。 0
tā-bǎ--ā ------jìng w----e. t- b- t- d- y------ w------ t- b- t- d- y-n-ì-g w-n-l-. --------------------------- tā bǎ tā de yǎnjìng wàngle.
Ма где су му наочале? 他的-眼-----在-哪 ? 他- 眼- 到- 在 哪 ? 他- 眼- 到- 在 哪 ? -------------- 他的 眼镜 到底 在 哪 ? 0
T--de y--jìn- dà-----ài---? T- d- y------ d---- z-- n-- T- d- y-n-ì-g d-o-ǐ z-i n-? --------------------------- Tā de yǎnjìng dàodǐ zài nǎ?
сат 钟,表 钟-- 钟-表 --- 钟,表 0
Z---g--b-ǎo Z----- b--- Z-ō-g- b-ǎ- ----------- Zhōng, biǎo
Његов сат је покварен. 他的 ----了-。 他- 表 坏 了 。 他- 表 坏 了 。 ---------- 他的 表 坏 了 。 0
t- ---biǎo -uà--e. t- d- b--- h------ t- d- b-ǎ- h-à-l-. ------------------ tā de biǎo huàile.
Сат виси на зиду. 钟 ---墙 上 。 钟 挂- 墙 上 。 钟 挂- 墙 上 。 ---------- 钟 挂在 墙 上 。 0
Zh-n--gu---à- qi-n--s--n-. Z---- g-- z-- q---- s----- Z-ō-g g-à z-i q-á-g s-à-g- -------------------------- Zhōng guà zài qiáng shàng.
пасош -照 护- 护- -- 护照 0
Hù---o H----- H-z-à- ------ Hùzhào
Он је изгубио свој пасош. 他 把 -的--照 --- 。 他 把 他- 护- 丢 了 。 他 把 他- 护- 丢 了 。 --------------- 他 把 他的 护照 丢 了 。 0
t---ǎ-t- -- --zh-- d-ūle. t- b- t- d- h----- d----- t- b- t- d- h-z-à- d-ū-e- ------------------------- tā bǎ tā de hùzhào diūle.
Где је онда његов пасош? 他的 护- 到底-在-哪里-? 他- 护- 到- 在 哪- ? 他- 护- 到- 在 哪- ? --------------- 他的 护照 到底 在 哪里 ? 0
Tā de--ùzh---dà--- --i ---ǐ? T- d- h----- d---- z-- n---- T- d- h-z-à- d-o-ǐ z-i n-l-? ---------------------------- Tā de hùzhào dàodǐ zài nǎlǐ?
они – њихов / њихова / њихово 她–她的 她--- 她-她- ---- 她–她的 0
Tā –-t- -e T- – t- d- T- – t- d- ---------- Tā – tā de
Деца не могу наћи њихове родитеље. 孩-们 不能-找- --的 父母 孩-- 不- 找- 他-- 父- 孩-们 不- 找- 他-的 父- ---------------- 孩子们 不能 找到 他们的 父母 0
háiz---- bù-én--z--o-ào --m-n--- ---ǔ h------- b----- z------ t---- d- f--- h-i-i-e- b-n-n- z-ǎ-d-o t-m-n d- f-m- ------------------------------------- háizimen bùnéng zhǎodào tāmen de fùmǔ
Али ето долазе њихови родитељи! 但是 --的 父- 来了-! 但- 他-- 父- 来- ! 但- 他-的 父- 来- ! -------------- 但是 他们的 父母 来了 ! 0
dàn-hì -ām----e-f-m- --i--! d----- t---- d- f--- l----- d-n-h- t-m-n d- f-m- l-i-e- --------------------------- dànshì tāmen de fùmǔ láile!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше 您–您的 您--- 您-您- ---- 您–您的 0
N---- ní- de N-- – n-- d- N-n – n-n d- ------------ Nín – nín de
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? 米勒-生--您的 旅行-怎---? 米---- 您- 旅- 怎-- ? 米-先-, 您- 旅- 怎-样 ? ----------------- 米勒先生, 您的 旅行 怎么样 ? 0
mǐ--ē- xi-ns-ēng- n----- -ǚxíng z--------g? m- l-- x--------- n-- d- l----- z---- y---- m- l-i x-ā-s-ē-g- n-n d- l-x-n- z-n-e y-n-? ------------------------------------------- mǐ lēi xiānshēng, nín de lǚxíng zěnme yàng?
Где је Ваша жена, господине Милер? 米勒先-, 您的-太- 在--里-? 米---- 您- 太- 在 哪- ? 米-先-, 您- 太- 在 哪- ? ------------------ 米勒先生, 您的 太太 在 哪里 ? 0
M- -ēi-x---sh-n-, ní---e tà-t---z----ǎ--? M- l-- x--------- n-- d- t----- z-- n---- M- l-i x-ā-s-ē-g- n-n d- t-i-à- z-i n-l-? ----------------------------------------- Mǐ lēi xiānshēng, nín de tàitài zài nǎlǐ?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше 您–您的 您--- 您-您- ---- 您–您的 0
Nín-- n-n-de N-- – n-- d- N-n – n-n d- ------------ Nín – nín de
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? 施-特-士--您---行 --- ? 施----- 您- 旅- 怎-- ? 施-特-士- 您- 旅- 怎-样 ? ------------------ 施密特女士, 您的 旅行 怎么样 ? 0
s-ī mì--------ì- -ín d- l---n--zě-----àng? s-- m- t- n----- n-- d- l----- z---- y---- s-ī m- t- n-s-ì- n-n d- l-x-n- z-n-e y-n-? ------------------------------------------ shī mì tè nǚshì, nín de lǚxíng zěnme yàng?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? 施密特女士,--的--生-在 -里-? 施----- 您- 先- 在 哪- ? 施-特-士- 您- 先- 在 哪- ? ------------------- 施密特女士, 您的 先生 在 哪里 ? 0
Shī -ì--è -ǚs-ì- -í- de---ān---ng-zài ---ǐ? S-- m- t- n----- n-- d- x-------- z-- n---- S-ī m- t- n-s-ì- n-n d- x-ā-s-ē-g z-i n-l-? ------------------------------------------- Shī mì tè nǚshì, nín de xiānshēng zài nǎlǐ?

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!