Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ku Possessive pronouns 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [şêst û heft]

Possessive pronouns 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
наочале be----k berçavk 0
Он је заборавио своје наочале. Wî b------- x-- j- b-- k--. Wî berçavka xwe ji bîr kir. 0
Ма где су му наочале? Be------ w- l- k- y-? Berçevka wî li kû ye? 0
сат sa-t saet 0
Његов сат је покварен. Sa--- w- x-------. Saeta wî xirabeye. 0
Сат виси на зиду. Sa-- l- d---- d-------- y-. Saet li dîwêr daliqandî ye. 0
пасош pa------ pasaport 0
Он је изгубио свој пасош. Wî p-------- x-- w---- k--. Wî pasaporta xwe winda kir. 0
Где је онда његов пасош? Pa------- w- l- k- y-? Pasaporta wî li kû ye? 0
они – њихов / њихова / њихово ew- h-n ew- hûn 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Za--- n------ d- û b---- x-- b------. Zarok nikarin dê û bavên xwe bibînin. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Lê v--- d- û b---- w-- t--! Lê vaye dê û bavên wan tên! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Hû-- h-n Hûn- hûn 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ge-- w- ç------ b---- M-----? Gera we çawabû, birêz Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? He----- w- l- k- y-- b---- M-----? Hevjîna we li kû ye, birêz Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Hû-- h-n Hûn- hûn 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ge-- w- ç--- b- , b---- S------? Gera we çawa bû , birêz Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? He----- w- l- k- y-- b---- S------? Hevjînê we li kû ye, birêz Schimdt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!