Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   pl Zaimki dzierżawcze 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sześćdziesiąt siedem]

Zaimki dzierżawcze 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
наочале o-u-ary okulary o-u-a-y ------- okulary 0
Он је заборавио своје наочале. On z-p-----ł----ich--kula-ó-. On zapomniał swoich okularów. O- z-p-m-i-ł s-o-c- o-u-a-ó-. ----------------------------- On zapomniał swoich okularów. 0
Ма где су му наочале? G-z-- o---- swoj----ulary? Gdzie on ma swoje okulary? G-z-e o- m- s-o-e o-u-a-y- -------------------------- Gdzie on ma swoje okulary? 0
сат z-g-r zegar z-g-r ----- zegar 0
Његов сат је покварен. J-go --gar-j-st ----ut-. Jego zegar jest zepsuty. J-g- z-g-r j-s- z-p-u-y- ------------------------ Jego zegar jest zepsuty. 0
Сат виси на зиду. T-----gar w-si na---i-n--. Ten zegar wisi na ścianie. T-n z-g-r w-s- n- ś-i-n-e- -------------------------- Ten zegar wisi na ścianie. 0
пасош p-sz--rt paszport p-s-p-r- -------- paszport 0
Он је изгубио свој пасош. On zg--i- -wój pa--p---. On zgubił swój paszport. O- z-u-i- s-ó- p-s-p-r-. ------------------------ On zgubił swój paszport. 0
Где је онда његов пасош? Gdz-e--- -- -----p---port? Gdzie on ma swój paszport? G-z-e o- m- s-ó- p-s-p-r-? -------------------------- Gdzie on ma swój paszport? 0
они – њихов / њихова / њихово on- /-one - -ch oni / one – ich o-i / o-e – i-h --------------- oni / one – ich 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. T---zi--i---- ---ą-z------ -w-i----odzi--w. Te dzieci nie mogą znaleźć swoich rodziców. T- d-i-c- n-e m-g- z-a-e-ć s-o-c- r-d-i-ó-. ------------------------------------------- Te dzieci nie mogą znaleźć swoich rodziców. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Prze---ż ----i-----ż -ch r--zice! Przecież tam idą już ich rodzice! P-z-c-e- t-m i-ą j-ż i-h r-d-i-e- --------------------------------- Przecież tam idą już ich rodzice! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше pan-–---na pan – pana p-n – p-n- ---------- pan – pana 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? J-- min-ł- p--- podr--,--a-i- -ül-er? Jak minęła pana podróż, panie Müller? J-k m-n-ł- p-n- p-d-ó-, p-n-e M-l-e-? ------------------------------------- Jak minęła pana podróż, panie Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Gd--- jest--ana---na,--a-------l-r? Gdzie jest pana żona, panie Müller? G-z-e j-s- p-n- ż-n-, p-n-e M-l-e-? ----------------------------------- Gdzie jest pana żona, panie Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше p-ni – ---i pani – pani p-n- – p-n- ----------- pani – pani 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ja--min--a pan- p----ż- ---- S--m-d-? Jak minęła pani podróż, pani Schmidt? J-k m-n-ł- p-n- p-d-ó-, p-n- S-h-i-t- ------------------------------------- Jak minęła pani podróż, pani Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? G--------t-p-ni--ą-- -ani S---idt? Gdzie jest pani mąż, pani Schmidt? G-z-e j-s- p-n- m-ż- p-n- S-h-i-t- ---------------------------------- Gdzie jest pani mąż, pani Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!