Knjiga fraza

bs Pridjevi 3   »   hy Adjectives 3

80 [osamdeset]

Pridjevi 3

Pridjevi 3

80 [ութանասուն]

80 [ut’anasun]

Adjectives 3

[atsakanner 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ona ima psa. Նա շո-ն --նի: Ն- շ--- ո---- Ն- շ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա շուն ունի: 0
N- --un-uni N- s--- u-- N- s-u- u-i ----------- Na shun uni
Pas je velik. Շո--- մե- է: Շ---- մ-- է- Շ-ւ-ը մ-ծ է- ------------ Շունը մեծ է: 0
Sh--- me-s-e S---- m--- e S-u-y m-t- e ------------ Shuny mets e
Ona ima velikog psa. Նա -ե- -ու---ւ-ի: Ն- մ-- շ--- ո---- Ն- մ-ծ շ-ւ- ո-ն-: ----------------- Նա մեծ շուն ունի: 0
Na-me-- --un---i N- m--- s--- u-- N- m-t- s-u- u-i ---------------- Na mets shun uni
Ona ima kuću. Նա -----ուն-: Ն- տ--- ո---- Ն- տ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա տուն ունի: 0
N--tun--ni N- t-- u-- N- t-n u-i ---------- Na tun uni
Kuća je mala. Տու-- -ո-ր-է: Տ---- փ--- է- Տ-ւ-ը փ-ք- է- ------------- Տունը փոքր է: 0
T-ny-p-vo--r-e T--- p------ e T-n- p-v-k-r e -------------- Tuny p’vok’r e
Ona ima malu kuću. Ն--փ-քր --ւ--ունի: Ն- փ--- տ--- ո---- Ն- փ-ք- տ-ւ- ո-ն-: ------------------ Նա փոքր տուն ունի: 0
Na p’-ok’--t-----i N- p------ t-- u-- N- p-v-k-r t-n u-i ------------------ Na p’vok’r tun uni
On stanuje u hotelu. Նա-հյո---ն--ում է ապր---: Ն- հ----------- է ա------ Ն- հ-ո-ր-ն-ց-ւ- է ա-ր-ւ-: ------------------------- Նա հյուրանոցում է ապրում: 0
Na h-ura----’---e-ap-um N- h----------- e a---- N- h-u-a-o-s-u- e a-r-m ----------------------- Na hyuranots’um e aprum
Hotel je jeftin. Հյ--րա--ց- է-----: Հ--------- է--- է- Հ-ո-ր-ն-ց- է-ա- է- ------------------ Հյուրանոցը էժան է: 0
Hy-ra--t--y-----n-e H---------- e---- e H-u-a-o-s-y e-h-n e ------------------- Hyuranots’y ezhan e
On stanuje u jeftinom hotelu. Նա ապրում-է-էժա- հյ---ան-ց-ւմ: Ն- ա----- է է--- հ------------ Ն- ա-ր-ւ- է է-ա- հ-ո-ր-ն-ց-ւ-: ------------------------------ Նա ապրում է էժան հյուրանոցում: 0
Na-a---m - ezha- --urano---um N- a---- e e---- h----------- N- a-r-m e e-h-n h-u-a-o-s-u- ----------------------------- Na aprum e ezhan hyuranots’um
On ima auto. Ն-------- ո-նի: Ն- մ----- ո---- Ն- մ-ք-ն- ո-ն-: --------------- Նա մեքենա ունի: 0
N- m----ena -ni N- m------- u-- N- m-k-y-n- u-i --------------- Na mek’yena uni
Auto je skupo. Մեքենա- ---- -: Մ------ թ--- է- Մ-ք-ն-ն թ-ն- է- --------------- Մեքենան թանկ է: 0
M-k---n-n -’a-- e M-------- t---- e M-k-y-n-n t-a-k e ----------------- Mek’yenan t’ank e
On ima skupo auto. Ն- թա-- մեքեն- ո-նի: Ն- թ--- մ----- ո---- Ն- թ-ն- մ-ք-ն- ո-ն-: -------------------- Նա թանկ մեքենա ունի: 0
N--t’----m-k’--na -ni N- t---- m------- u-- N- t-a-k m-k-y-n- u-i --------------------- Na t’ank mek’yena uni
On čita roman. Նա-վ-պ-է կ---ու-: Ն- վ-- է կ------- Ն- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------- Նա վեպ է կարդում: 0
Na ve-----a-dum N- v-- e k----- N- v-p e k-r-u- --------------- Na vep e kardum
Roman je dosadan. Վ--ը---ն--ալի է: Վ--- ձ------- է- Վ-պ- ձ-ն-ր-լ- է- ---------------- Վեպը ձանձրալի է: 0
Ve-y--z-----ali e V--- d--------- e V-p- d-a-d-r-l- e ----------------- Vepy dzandzrali e
On čita dosadan roman. Նա-մ- -ան-ր-լի -ե--- կա--ու-: Ն- մ- ձ------- վ-- է կ------- Ն- մ- ձ-ն-ր-լ- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------------------- Նա մի ձանձրալի վեպ է կարդում: 0
N--m-----n--ra-i --p-- ka-d-m N- m- d--------- v-- e k----- N- m- d-a-d-r-l- v-p e k-r-u- ----------------------------- Na mi dzandzrali vep e kardum
Ona gleda film. Ն- -ի-մ ----յ--մ: Ն- ֆ--- է ն------ Ն- ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ----------------- Նա ֆիլմ է նայում: 0
N---------na-um N- f--- e n---- N- f-l- e n-y-m --------------- Na film e nayum
Film je uzbudljiv. Ֆ---------ք-----է: Ֆ---- հ-------- է- Ֆ-լ-ը հ-տ-ք-ք-ր է- ------------------ Ֆիլմը հետաքրքիր է: 0
F---y----------i- e F---- h---------- e F-l-y h-t-k-r-’-r e ------------------- Filmy hetak’rk’ir e
Ona gleda uzbudljiv film. Ն-------------- ֆիլմ --ն-յ-ւմ: Ն- մ- հ-------- ֆ--- է ն------ Ն- մ- հ-տ-ք-ք-ր ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ------------------------------ Նա մի հետաքրքիր ֆիլմ է նայում: 0
Na-mi h-tak’-k’i- f--- e--ay-m N- m- h---------- f--- e n---- N- m- h-t-k-r-’-r f-l- e n-y-m ------------------------------ Na mi hetak’rk’ir film e nayum

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik nauke

Jezik nauke je zaseban jezik. Koristi se za stručne diskusije. Takođe se koristi u akademskim publikacijama. Prije su postojali usklađeni akademski jezici. Na evropskom tlu je u nauci dugo vremena prevladavao latinski jezik. Danas je, s druge strane, engleski najvažniji akademski jezik. Akademski jezici su stručni jezici. Sadrže vrlo mnogo posebnih pojmova. Njihova najbitnija obilježja su standardizacija i formalizacija. Neki kažu da naučnici namjerno govore nerazumljivo. Kad je nešto komplicirano, djeluje inteligentnije. Međutim, nauka se vodi istinom. Stoga bi trebala koristiti neutralni jezik. Za retoričke elemente ili floskule ovdje nema mjesta. Međutim, postoji puno primjera za pretjerano komplicirani jezik. A čini se da komplicirani jezik fascinira ljude! Istraživanja su pokazala da više vjerujemo kompliciranom jeziku. Ispitanici su trebali odgovoriti na nekoliko pitanja. Pritom su morali izabrati između više odgovora. Neki odgovori su bili jednostavno formulirani, dok su drugi bili jako komplicirani. Većina ispitanika se odlučila za komplicirani odgovor. No to uopće nije imalo nikakvog smisla! Ispitanici su bili zaslijepljeni jezikom. Iako je sadržaj bio apsurdan, bili su impresionirani njegovim oblikom. Međutim, komplicirano pisati nije uvijek umjetnost. Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakirati u složen jezik. S druge strane, nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način. Dakle, nekad je ono jednostavno zaista komplicirano...