Knjiga fraza

bs Pridjevi 3   »   hy ածականներ 3

80 [osamdeset]

Pridjevi 3

Pridjevi 3

80 [ութանասուն]

80 [ut’anasun]

ածականներ 3

atsakanner 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ona ima psa. Ն- ---ն-ո-նի: Ն_ շ___ ո____ Ն- շ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա շուն ունի: 0
N---hun uni N_ s___ u__ N- s-u- u-i ----------- Na shun uni
Pas je velik. Շո-նը-մե- է: Շ____ մ__ է_ Շ-ւ-ը մ-ծ է- ------------ Շունը մեծ է: 0
Sh--y m----e S____ m___ e S-u-y m-t- e ------------ Shuny mets e
Ona ima velikog psa. Նա---ծ շուն ----: Ն_ մ__ շ___ ո____ Ն- մ-ծ շ-ւ- ո-ն-: ----------------- Նա մեծ շուն ունի: 0
Na mets--h-n-u-i N_ m___ s___ u__ N- m-t- s-u- u-i ---------------- Na mets shun uni
Ona ima kuću. Նա-տու- -ւնի: Ն_ տ___ ո____ Ն- տ-ւ- ո-ն-: ------------- Նա տուն ունի: 0
Na --n-uni N_ t__ u__ N- t-n u-i ---------- Na tun uni
Kuća je mala. Տ-ւն- փ-ք---: Տ____ փ___ է_ Տ-ւ-ը փ-ք- է- ------------- Տունը փոքր է: 0
Tu-y -’------e T___ p______ e T-n- p-v-k-r e -------------- Tuny p’vok’r e
Ona ima malu kuću. Ն- -ոք---ո-------: Ն_ փ___ տ___ ո____ Ն- փ-ք- տ-ւ- ո-ն-: ------------------ Նա փոքր տուն ունի: 0
N- p--o--- t-n---i N_ p______ t__ u__ N- p-v-k-r t-n u-i ------------------ Na p’vok’r tun uni
On stanuje u hotelu. Նա ----------------պ-ո-մ: Ն_ հ___________ է ա______ Ն- հ-ո-ր-ն-ց-ւ- է ա-ր-ւ-: ------------------------- Նա հյուրանոցում է ապրում: 0
Na-----a-o--’-m-e a---m N_ h___________ e a____ N- h-u-a-o-s-u- e a-r-m ----------------------- Na hyuranots’um e aprum
Hotel je jeftin. Հ-----ն--- --ա- -: Հ_________ է___ է_ Հ-ո-ր-ն-ց- է-ա- է- ------------------ Հյուրանոցը էժան է: 0
Hy----o---- -z-a--e H__________ e____ e H-u-a-o-s-y e-h-n e ------------------- Hyuranots’y ezhan e
On stanuje u jeftinom hotelu. Նա-----ւմ-է -ժա- ---ւր-ն-ցու-: Ն_ ա_____ է է___ հ____________ Ն- ա-ր-ւ- է է-ա- հ-ո-ր-ն-ց-ւ-: ------------------------------ Նա ապրում է էժան հյուրանոցում: 0
N- ap-u- --e---n--y-ra-o--’um N_ a____ e e____ h___________ N- a-r-m e e-h-n h-u-a-o-s-u- ----------------------------- Na aprum e ezhan hyuranots’um
On ima auto. Ն--մեք--- ----: Ն_ մ_____ ո____ Ն- մ-ք-ն- ո-ն-: --------------- Նա մեքենա ունի: 0
N- m-k’---- uni N_ m_______ u__ N- m-k-y-n- u-i --------------- Na mek’yena uni
Auto je skupo. Մ-քե--ն-թան- է: Մ______ թ___ է_ Մ-ք-ն-ն թ-ն- է- --------------- Մեքենան թանկ է: 0
Me----n----’a-k-e M________ t____ e M-k-y-n-n t-a-k e ----------------- Mek’yenan t’ank e
On ima skupo auto. Նա--ան---ե-------ն-: Ն_ թ___ մ_____ ո____ Ն- թ-ն- մ-ք-ն- ո-ն-: -------------------- Նա թանկ մեքենա ունի: 0
N------- m---yena -ni N_ t____ m_______ u__ N- t-a-k m-k-y-n- u-i --------------------- Na t’ank mek’yena uni
On čita roman. Նա-վ---է կար-ու-: Ն_ վ__ է կ_______ Ն- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------- Նա վեպ է կարդում: 0
N--vep-e---r--m N_ v__ e k_____ N- v-p e k-r-u- --------------- Na vep e kardum
Roman je dosadan. Վ-պը-ձա---ալ--է: Վ___ ձ_______ է_ Վ-պ- ձ-ն-ր-լ- է- ---------------- Վեպը ձանձրալի է: 0
Ve-y --a-dz--l- e V___ d_________ e V-p- d-a-d-r-l- e ----------------- Vepy dzandzrali e
On čita dosadan roman. Ն---ի ձ-նձր-լ--վեպ է--ա--ո--: Ն_ մ_ ձ_______ վ__ է կ_______ Ն- մ- ձ-ն-ր-լ- վ-պ է կ-ր-ո-մ- ----------------------------- Նա մի ձանձրալի վեպ է կարդում: 0
Na-mi ---n-z-a-i-v-p - ---d-m N_ m_ d_________ v__ e k_____ N- m- d-a-d-r-l- v-p e k-r-u- ----------------------------- Na mi dzandzrali vep e kardum
Ona gleda film. Ն----լմ-է--այու-: Ն_ ֆ___ է ն______ Ն- ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ----------------- Նա ֆիլմ է նայում: 0
N- fil----na-um N_ f___ e n____ N- f-l- e n-y-m --------------- Na film e nayum
Film je uzbudljiv. Ֆի--ը----աք-քի--է: Ֆ____ հ________ է_ Ֆ-լ-ը հ-տ-ք-ք-ր է- ------------------ Ֆիլմը հետաքրքիր է: 0
F--m- h-ta-’----r-e F____ h__________ e F-l-y h-t-k-r-’-r e ------------------- Filmy hetak’rk’ir e
Ona gleda uzbudljiv film. Ն--մի -ետաք---- ---- --նա--ւմ: Ն_ մ_ հ________ ֆ___ է ն______ Ն- մ- հ-տ-ք-ք-ր ֆ-լ- է ն-յ-ւ-: ------------------------------ Նա մի հետաքրքիր ֆիլմ է նայում: 0
Na m- h-t-k-r--ir-f--- - --y-m N_ m_ h__________ f___ e n____ N- m- h-t-k-r-’-r f-l- e n-y-m ------------------------------ Na mi hetak’rk’ir film e nayum

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik nauke

Jezik nauke je zaseban jezik. Koristi se za stručne diskusije. Takođe se koristi u akademskim publikacijama. Prije su postojali usklađeni akademski jezici. Na evropskom tlu je u nauci dugo vremena prevladavao latinski jezik. Danas je, s druge strane, engleski najvažniji akademski jezik. Akademski jezici su stručni jezici. Sadrže vrlo mnogo posebnih pojmova. Njihova najbitnija obilježja su standardizacija i formalizacija. Neki kažu da naučnici namjerno govore nerazumljivo. Kad je nešto komplicirano, djeluje inteligentnije. Međutim, nauka se vodi istinom. Stoga bi trebala koristiti neutralni jezik. Za retoričke elemente ili floskule ovdje nema mjesta. Međutim, postoji puno primjera za pretjerano komplicirani jezik. A čini se da komplicirani jezik fascinira ljude! Istraživanja su pokazala da više vjerujemo kompliciranom jeziku. Ispitanici su trebali odgovoriti na nekoliko pitanja. Pritom su morali izabrati između više odgovora. Neki odgovori su bili jednostavno formulirani, dok su drugi bili jako komplicirani. Većina ispitanika se odlučila za komplicirani odgovor. No to uopće nije imalo nikakvog smisla! Ispitanici su bili zaslijepljeni jezikom. Iako je sadržaj bio apsurdan, bili su impresionirani njegovim oblikom. Međutim, komplicirano pisati nije uvijek umjetnost. Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakirati u složen jezik. S druge strane, nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način. Dakle, nekad je ono jednostavno zaista komplicirano...