Knjiga fraza

bs zamoliti za nešto   »   hy asking for something

74 [sedamdeset i četiri]

zamoliti za nešto

zamoliti za nešto

74 [յոթանասունչորս]

74 [yot’anasunch’vors]

asking for something

[inch’ vor ban khndrel]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Možete li mi ošišati kosu? Կ---՞- -ք մ--եր----ր-լ: Կ----- ե- մ----- կ----- Կ-ր-՞- ե- մ-զ-ր- կ-ր-լ- ----------------------- Կարո՞ղ եք մազերս կտրել: 0
K--o՞gh-y-k’ ma---s--t--l K------ y--- m----- k---- K-r-՞-h y-k- m-z-r- k-r-l ------------------------- Karo՞gh yek’ mazers ktrel
Ne prekratko, molim. Շ----ա-- --,-խնդր-ւմ ե-: Շ-- կ--- չ-- խ------ ե-- Շ-տ կ-ր- չ-, խ-դ-ո-մ ե-: ------------------------ Շատ կարճ չէ, խնդրում եմ: 0
S-a- ka-----h’-, ------m y-m S--- k---- c---- k------ y-- S-a- k-r-h c-’-, k-n-r-m y-m ---------------------------- Shat karch ch’e, khndrum yem
Malo kraće, molim. Մ--ք-- -ար----նդրո-- եմ: Մ- ք-- կ---- խ------ ե-- Մ- ք-չ կ-ր-, խ-դ-ո-մ ե-: ------------------------ Մի քիչ կարճ, խնդրում եմ: 0
M- k’---’ k----, -hnd--m -em M- k----- k----- k------ y-- M- k-i-h- k-r-h- k-n-r-m y-m ---------------------------- Mi k’ich’ karch, khndrum yem
Možete li razviti slike? Կարո-ղ------ա---ր- -շա-ել: Կ----- ե- ն------- մ------ Կ-ր-՞- ե- ն-ա-ն-ր- մ-ա-ե-: -------------------------- Կարո՞ղ եք նկարները մշակել: 0
Kar--gh y-k----arn-ry-----k-l K------ y--- n------- m------ K-r-՞-h y-k- n-a-n-r- m-h-k-l ----------------------------- Karo՞gh yek’ nkarnery mshakel
Slike su na CD-u. Նկար-----CD-ի---- -ն: Ն------- C--- մ-- ե-- Ն-ա-ն-ր- C--- մ-ջ ե-: --------------------- Նկարները CD-ի մեջ են: 0
N---nery--D-- ----yen N------- C--- m-- y-- N-a-n-r- C--- m-j y-n --------------------- Nkarnery CD-i mej yen
Slike su u kameri. Նկ-ր-ե-ը--ոտոխց--- -եջ --: Ն------- ֆ-------- մ-- ե-- Ն-ա-ն-ր- ֆ-տ-խ-ի-ի մ-ջ ե-: -------------------------- Նկարները ֆոտոխցիկի մեջ են: 0
Nk--nery--ot--h-------m----en N------- f----------- m-- y-- N-a-n-r- f-t-k-t-’-k- m-j y-n ----------------------------- Nkarnery fotokhts’iki mej yen
Možete li popraviti sat? Կ--ո՞--ե- ---ա-ո-յ-ը-վ--ա--րոգ-լ: Կ----- ե- ճ--------- վ----------- Կ-ր-՞- ե- ճ-մ-ց-ւ-ց- վ-ր-ն-ր-գ-լ- --------------------------------- Կարո՞ղ եք ճամացույցը վերանորոգել: 0
K-r--gh yek--ch-mat-’-y-s-y ve-an--o-el K------ y--- c------------- v---------- K-r-՞-h y-k- c-a-a-s-u-t-’- v-r-n-r-g-l --------------------------------------- Karo՞gh yek’ chamats’uyts’y veranorogel
Staklo je puklo. Ա--կ-- -ո--ված է: Ա----- կ------ է- Ա-ա-ի- կ-տ-վ-ծ է- ----------------- Ապակին կոտրված է: 0
Apa--- -o-rv-t--e A----- k------- e A-a-i- k-t-v-t- e ----------------- Apakin kotrvats e
Baterija je prazna. Մա--կոցը նս--լ--: Մ------- ն---- է- Մ-ր-կ-ց- ն-տ-լ է- ----------------- Մարտկոցը նստել է: 0
Ma-t-o---y---te--e M--------- n---- e M-r-k-t-’- n-t-l e ------------------ Martkots’y nstel e
Možete li ispeglati košulju? Կ---՞ղ-եք վ-րն-շապ-կ-----ո-կել: Կ----- ե- վ---------- ա-------- Կ-ր-՞- ե- վ-ր-ա-ա-ի-ը ա-դ-ւ-ե-: ------------------------------- Կարո՞ղ եք վերնաշապիկը արդուկել: 0
K---՞g- -ek’ v--nashap--y-ar--k-l K------ y--- v----------- a------ K-r-՞-h y-k- v-r-a-h-p-k- a-d-k-l --------------------------------- Karo՞gh yek’ vernashapiky ardukel
Možete li očistiti hlače? Կ-րո՞ղ-եք ----ա-- մաքրե-: Կ----- ե- շ------ մ------ Կ-ր-՞- ե- շ-լ-ա-ը մ-ք-ե-: ------------------------- Կարո՞ղ եք շալվարը մաքրել: 0
K--o՞-h y--’--ha-va-y --k’rel K------ y--- s------- m------ K-r-՞-h y-k- s-a-v-r- m-k-r-l ----------------------------- Karo՞gh yek’ shalvary mak’rel
Možete li popraviti cipele? Կ-րո-ղ եք -ո----եր------ն--ոգ-լ: Կ----- ե- կ-------- վ----------- Կ-ր-՞- ե- կ-շ-կ-ե-ը վ-ր-ն-ր-գ-լ- -------------------------------- Կարո՞ղ եք կոշիկները վերանորոգել: 0
Karo--h--e---k------e-y ve----r--el K------ y--- k--------- v---------- K-r-՞-h y-k- k-s-i-n-r- v-r-n-r-g-l ----------------------------------- Karo՞gh yek’ koshiknery veranorogel
Možete li mi dati vatre? Կ--ո՞--եք -նձ--առ-չ -ա-: Կ----- ե- ի-- վ---- տ--- Կ-ր-՞- ե- ի-ձ վ-ռ-չ տ-լ- ------------------------ Կարո՞ղ եք ինձ վառիչ տալ: 0
K-r-՞g- y-k’-in-z------c----al K------ y--- i--- v------- t-- K-r-՞-h y-k- i-d- v-r-i-h- t-l ------------------------------ Karo՞gh yek’ indz varrich’ tal
Imate li šibice ili upaljač? Լ-ւ---ւ -ա----ե--կա--վառ----ւ-եք: Լ------ հ------- կ-- վ---- ո----- Լ-ւ-կ-ւ հ-տ-կ-ե- կ-մ վ-ռ-չ ո-ն-ք- --------------------------------- Լուցկու հատիկներ կամ վառիչ ունեք: 0
Lu----u h---k----ka- -a----h- un--’ L------ h------- k-- v------- u---- L-t-’-u h-t-k-e- k-m v-r-i-h- u-e-’ ----------------------------------- Luts’ku hatikner kam varrich’ unek’
Imate li pepeljaru? Մ-խ-ա-ան-ու-ե-ք: Մ------- ո------ Մ-խ-ա-ա- ո-ն-՞-: ---------------- Մոխրաման ունե՞ք: 0
Mo-h--m-n--ne-k’ M-------- u----- M-k-r-m-n u-e-k- ---------------- Mokhraman une՞k’
Pušite li cigare? Սիգ-ր-ծ-ու-- --: Ս---- ծ----- ե-- Ս-գ-ր ծ-ո-՞- ե-: ---------------- Սիգար ծխու՞մ եք: 0
Si--- -sk-u-m ye-’ S---- t------ y--- S-g-r t-k-u-m y-k- ------------------ Sigar tskhu՞m yek’
Pušite li cigarete? Ծ-ա--տ ծ--ւ՞մ --: Ծ----- ծ----- ե-- Ծ-ա-ո- ծ-ո-՞- ե-: ----------------- Ծխախոտ ծխու՞մ եք: 0
Ts----ho- --k-----y--’ T-------- t------ y--- T-k-a-h-t t-k-u-m y-k- ---------------------- Tskhakhot tskhu՞m yek’
Pušite li lulu? Ծ--խո--ծ-ու-- ե-: Ծ----- ծ----- ե-- Ծ-ա-ո- ծ-ո-՞- ե-: ----------------- Ծխախոտ ծխու՞մ եք: 0
Ts-h--hot-ts--u՞- -ek’ T-------- t------ y--- T-k-a-h-t t-k-u-m y-k- ---------------------- Tskhakhot tskhu՞m yek’

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i čitanje

Učenje i čitanje idu skupa. To posebno vrijedi kod učenja stranih jezika. Ko želi dobro naučiti novi jezik, mora čitati puno tekstova. Prilikom čitanja literature na stranom jeziku, obrađujemo cijele rečenice. Tako naš mozak može naučiti vokabular i gramatiku u kontekstu. To mu pomaže kod pohranjivanja novih sadržaja. Naše pamćenje ima poteškoća pamtiti pojedine riječi. Kod čitanja učimo značenja riječi. Tako razvijamo osjećaj za novi jezik. Naravno da literatura na stranom jeziku ne smije biti preteška. Moderne kratke priče ili krimići su često zabavni. Dnevne novine su u prednosti zbog svoje aktuelnosti. Dječije knjige ili stripovi pogodni su za učenje. Sličice olakšavaju razumijevanje novog jezika. Svejedno je koju literaturu odaberete – ona bi morala biti zabavna! To znači da bi trebala imati puno radnje, tako da jezik bude raznolik. Ko ne nađe ništa, može koristiti i specijalizirane udžbenike. Postoji mnogo knjiga s jednostavnim tekstovima za početnike. Važno je da se kod čitanja uvijek koristi rječnik. Čim se naiđe na nepoznatu riječ, trebalo bi je pogledati. Naš mozak se aktivira čitanjem i brzo uči nove sadržaje. Za sve riječi koje su nepoznate, formira se datoteka. Tako ih se može često ponavljati. Takođe pomaže da se nepoznate riječi označe bojom. Svaki sljedeći put se one mogu odmah prepoznati. Ko svaki dan puno čita na stranom jeziku, brzo napreduje. Jer naš mozak uči brzo oponašati novi jezik. Može se desiti da jednom samo počnemo razmišljati na stranom jeziku...