Knjiga fraza

bs Prilozi   »   hy Adverbs

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [հարյուր]

100 [haryur]

Adverbs

[makbayner]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
već jednom – još nikada երբևէ-- ----ք ե---- - ե---- ե-բ-է - ե-բ-ք ------------- երբևէ - երբեք 0
yer---e - y---e-’ y------ - y------ y-r-e-e - y-r-e-’ ----------------- yerbeve - yerbek’
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Ե-բ-է--ի անգ---Բե----ում---ե-լ--ք: Ե---- մ- ա---- Բ-------- ե---- ե-- Ե-բ-է մ- ա-գ-մ Բ-ռ-ի-ո-մ ե-ե-լ ե-: ---------------------------------- Երբևէ մի անգամ Բեռլինում եղե՞լ եք: 0
Y--b----m- ang-- ---rl--um ye--e՞- ---’ Y------ m- a---- B-------- y------ y--- Y-r-e-e m- a-g-m B-r-l-n-m y-g-e-l y-k- --------------------------------------- Yerbeve mi angam Berrlinum yeghe՞l yek’
Ne, još nikada. Ոչ- ո---ի --գ--: Ո-- ո- մ- ա----- Ո-, ո- մ- ա-գ-մ- ---------------- Ոչ, ոչ մի անգամ: 0
Voch---v-c-’-m- angam V----- v---- m- a---- V-c-’- v-c-’ m- a-g-m --------------------- Voch’, voch’ mi angam
neko – niko ինչ-----ե-ը-- ոչ-ոք ի----- մ--- - ո- ո- ի-չ-ո- մ-կ- - ո- ո- ------------------- ինչ-որ մեկը - ոչ ոք 0
i--h’--or---ky -----h- vok’ i-------- m--- - v---- v--- i-c-’-v-r m-k- - v-c-’ v-k- --------------------------- inch’-vor meky - voch’ vok’
Poznajete li ovdje nekoga? Ի--------կ-- -ոչ-ո-ի)-յս--- ճա--չու՞- -ք: Ի-- ո- մ---- (-- ո--------- ճ-------- ե-- Ի-չ ո- մ-կ-ն (-չ ո-ի-ա-ս-ե- ճ-ն-չ-ւ-մ ե-: ----------------------------------------- Ինչ որ մեկին (ոչ ոքի)այստեղ ճանաչու՞մ եք: 0
Inch’-v-- me--n ---ch- vo--i-ay---g- c---a--’u՞---e-’ I---- v-- m---- (----- v------------ c---------- y--- I-c-’ v-r m-k-n (-o-h- v-k-i-a-s-e-h c-a-a-h-u-m y-k- ----------------------------------------------------- Inch’ vor mekin (voch’ vok’i)aystegh chanach’u՞m yek’
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Ո-,-ե- ա-ս-եղ ոչ մ--ի-ոչ ոքի---եմ---նա---մ: Ո-- ե- ա----- ո- մ------ ո--- չ-- ճ-------- Ո-, ե- ա-ս-ե- ո- մ-կ-(-չ ո-ի- չ-մ ճ-ն-չ-ւ-: ------------------------------------------- Ոչ, ես այստեղ ոչ մեկի(ոչ ոքի) չեմ ճանաչում: 0
V-ch---ye- ay-t-g- -oc-’--ek-(vo--- vok’i)-ch-y-- -h--ach-um V----- y-- a------ v---- m--------- v----- c----- c--------- V-c-’- y-s a-s-e-h v-c-’ m-k-(-o-h- v-k-i- c-’-e- c-a-a-h-u- ------------------------------------------------------------ Voch’, yes aystegh voch’ meki(voch’ vok’i) ch’yem chanach’um
još – ne više դեռ---այլևս դ-- - ա---- դ-ռ - ա-լ-ս ----------- դեռ - այլևս 0
de-r - ay---s d--- - a----- d-r- - a-l-v- ------------- derr - aylevs
Ostajete li još dugo ovdje? Ա-ս-ե- --ռ --կ-՞ր ե--------: Ա----- դ-- ե----- ե- մ------ Ա-ս-ե- դ-ռ ե-կ-՞- ե- մ-ա-ո-: ---------------------------- Այստեղ դեռ երկա՞ր եք մնալու: 0
A---e-- --r--yer--՞---e---m-a-u A------ d--- y------ y--- m---- A-s-e-h d-r- y-r-a-r y-k- m-a-u ------------------------------- Aystegh derr yerka՞r yek’ mnalu
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Ո-- ե-----տեղ-այ-ևս չեմ-մնա--ւ: Ո-- ե- ա----- ա---- չ-- մ------ Ո-, ե- ա-ս-ե- ա-լ-ս չ-մ մ-ա-ո-: ------------------------------- Ոչ, ես այստեղ այլևս չեմ մնալու: 0
V-ch-,--e- ays-eg- ay-evs-c-’y-m mn-lu V----- y-- a------ a----- c----- m---- V-c-’- y-s a-s-e-h a-l-v- c-’-e- m-a-u -------------------------------------- Voch’, yes aystegh aylevs ch’yem mnalu
još nešto – ništa više դեռ ինչ--ր -----ոչ--չ դ-- ի-- ո- բ--- ո---- դ-ռ ի-չ ո- բ-ն- ո-ի-չ --------------------- դեռ ինչ որ բան- ոչինչ 0
de-r-i-ch’---r--a---vo-h----h’ d--- i---- v-- b--- v--------- d-r- i-c-’ v-r b-n- v-c-’-n-h- ------------------------------ derr inch’ vor ban- voch’inch’
Želite li još nešto popiti? Դ-ռ-ինչ ----ա- -ւ-ո-՞---ք խմ-լ: Դ-- ի-- ո- բ-- ո------ ե- խ---- Դ-ռ ի-չ ո- բ-ն ո-զ-ւ-մ ե- խ-ե-: ------------------------------- Դեռ ինչ որ բան ուզու՞մ եք խմել: 0
D--- ----- -o- ba--u--՞m--e-- k-m-l D--- i---- v-- b-- u---- y--- k---- D-r- i-c-’ v-r b-n u-u-m y-k- k-m-l ----------------------------------- Derr inch’ vor ban uzu՞m yek’ khmel
Ne, ja ne želim ništa više. Ոչ, -- -չի-չ-չեմ -ւզու-: Ո-- ե- ո---- չ-- ո------ Ո-, ե- ո-ի-չ չ-մ ո-զ-ւ-: ------------------------ Ոչ, ես ոչինչ չեմ ուզում: 0
V--h’, yes v-c-’i---’-c----m-u-um V----- y-- v--------- c----- u--- V-c-’- y-s v-c-’-n-h- c-’-e- u-u- --------------------------------- Voch’, yes voch’inch’ ch’yem uzum
već nešto – još ništa ա-դ----նչ-ո- --ն-- --- ո-ինչ ա---- ի-- ո- բ-- - դ-- ո---- ա-դ-ն ի-չ ո- բ-ն - դ-ռ ո-ի-չ ---------------------------- արդեն ինչ որ բան - դեռ ոչինչ 0
ar-en i-----vo----- ----rr-voch’i-c-’ a---- i---- v-- b-- - d--- v--------- a-d-n i-c-’ v-r b-n - d-r- v-c-’-n-h- ------------------------------------- arden inch’ vor ban - derr voch’inch’
Jeste li već nešto jeli? Ար-ե----չ -ր-բան կ-ր--լ---: Ա---- ի-- ո- բ-- կ----- ե-- Ա-դ-ն ի-չ ո- բ-ն կ-ր-՞- ե-: --------------------------- Արդեն ինչ որ բան կերե՞լ եք: 0
A--e- ----------ba- -e-e՞l-y--’ A---- i---- v-- b-- k----- y--- A-d-n i-c-’ v-r b-n k-r-՞- y-k- ------------------------------- Arden inch’ vor ban kere՞l yek’
Ne, ja još nisam ništa jeo. Ո-, դ-ռ-ես ոչի-չ -ե- -ե-ել: Ո-- դ-- ե- ո---- չ-- կ----- Ո-, դ-ռ ե- ո-ի-չ չ-մ կ-ր-լ- --------------------------- Ոչ, դեռ ես ոչինչ չեմ կերել: 0
Vo-h’, --rr---s -och’-n--- ---yem --r-l V----- d--- y-- v--------- c----- k---- V-c-’- d-r- y-s v-c-’-n-h- c-’-e- k-r-l --------------------------------------- Voch’, derr yes voch’inch’ ch’yem kerel
još neko – niko više ո-ր-շ- – ո--իշ ---ոք ո----- – ո---- ո- ո- ո-ր-շ- – ո-ր-շ ո- ո- -------------------- ուրիշը – ուրիշ ոչ ոք 0
u----y –-ur-s---oc-’ -ok’ u----- – u---- v---- v--- u-i-h- – u-i-h v-c-’ v-k- ------------------------- urishy – urish voch’ vok’
Želi li još neko kafu? Ի-չ ---մ--ը -ո-ր---ա--ա-ու՞- -: Ի-- ո- մ--- ս---- ց--------- է- Ի-չ ո- մ-կ- ս-ւ-ճ ց-ն-ա-ո-՞- է- ------------------------------- Ինչ որ մեկը սուրճ ցանկանու՞մ է: 0
In-h--vo- m--y-s-r-h t-’a-ka--՞--e I---- v-- m--- s---- t---------- e I-c-’ v-r m-k- s-r-h t-’-n-a-u-m e ---------------------------------- Inch’ vor meky surch ts’ankanu՞m e
Ne, niko više. Ոչ- ո--ո-: Ո-- ո- ո-- Ո-, ո- ո-: ---------- Ոչ, ոչ ոք: 0
Voc--,--o-h’ ---’ V----- v---- v--- V-c-’- v-c-’ v-k- ----------------- Voch’, voch’ vok’

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...