Knjiga fraza

bs veliko – malo   »   hy big – small

68 [šezdeset i osam]

veliko – malo

veliko – malo

68 [վաթսունութ]

68 [vat’sunut’]

big – small

[mets - p’vok’r]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
veliko i malo մե--- ---ր մ-- և փ--- մ-ծ և փ-ք- ---------- մեծ և փոքր 0
m-t- --- p-v-k’r m--- y-- p------ m-t- y-v p-v-k-r ---------------- mets yev p’vok’r
Slon je velik. Փիղը մ---է: Փ--- մ-- է- Փ-ղ- մ-ծ է- ----------- Փիղը մեծ է: 0
P-i-hy-m-ts e P----- m--- e P-i-h- m-t- e ------------- P’ighy mets e
Miš je malen. Մուկը փ-ք- է: Մ---- փ--- է- Մ-ւ-ը փ-ք- է- ------------- Մուկը փոքր է: 0
Muk--p---k’--e M--- p------ e M-k- p-v-k-r e -------------- Muky p’vok’r e
tamno i svijetlo մո-թ և --ւ-ավոր մ--- և լ------- մ-ւ- և լ-ւ-ա-ո- --------------- մութ և լուսավոր 0
mu-- y---lu-a--r m--- y-- l------ m-t- y-v l-s-v-r ---------------- mut’ yev lusavor
Noć je tamna. Գ-շ-րը----- -: Գ----- մ--- է- Գ-շ-ր- մ-ւ- է- -------------- Գիշերը մութ է: 0
G-sh--y-mu-- e G------ m--- e G-s-e-y m-t- e -------------- Gishery mut’ e
Dan je svijetao. Օրը --յ--ռ -: Օ-- պ----- է- Օ-ը պ-յ-ա- է- ------------- Օրը պայծառ է: 0
Or- -a-t-a-r e O-- p------- e O-y p-y-s-r- e -------------- Ory paytsarr e
staro i mlado ծե- և -------րդ ծ-- և ե-------- ծ-ր և ե-ի-ա-ա-դ --------------- ծեր և երիտասարդ 0
tse- -----e-it--ard t--- y-- y--------- t-e- y-v y-r-t-s-r- ------------------- tser yev yeritasard
Naš djed je jako star. Մ-ր-պ-պ----շ-տ ծե- է: Մ-- պ----- շ-- ծ-- է- Մ-ր պ-պ-կ- շ-տ ծ-ր է- --------------------- Մեր պապիկը շատ ծեր է: 0
Me--p--i-y -ha- ts---e M-- p----- s--- t--- e M-r p-p-k- s-a- t-e- e ---------------------- Mer papiky shat tser e
Prije 70 godina bio je još mlad. Յո---ա-----տա---ա-ա- ն- երիտասարդ է-: Յ--------- տ--- ա--- ն- ե-------- է-- Յ-թ-ն-ս-ւ- տ-ր- ա-ա- ն- ե-ի-ա-ա-դ է-: ------------------------------------- Յոթանասուն տարի առաջ նա երիտասարդ էր: 0
Y-t--n-s-- -a-- a--a- -- y-ri--sar--er Y--------- t--- a---- n- y--------- e- Y-t-a-a-u- t-r- a-r-j n- y-r-t-s-r- e- -------------------------------------- Yot’anasun tari arraj na yeritasard er
lijepo i ružno գ-ղ-ց---- տ-եղ գ------ և տ--- գ-ղ-ց-կ և տ-ե- -------------- գեղեցիկ և տգեղ 0
ge---ts--k-ye- t--gh g--------- y-- t---- g-g-e-s-i- y-v t-e-h -------------------- geghets’ik yev tgegh
Leptir je lijep. Թ-թե---գ-ղե--- է: Թ----- գ------ է- Թ-թ-ռ- գ-ղ-ց-կ է- ----------------- Թիթեռը գեղեցիկ է: 0
T’i-’-er-y-g--h-t--i- e T--------- g--------- e T-i-’-e-r- g-g-e-s-i- e ----------------------- T’it’yerry geghets’ik e
Pauk je ružan. Սար-- -գե- -: Ս---- տ--- է- Ս-ր-ը տ-ե- է- ------------- Սարդը տգեղ է: 0
Sa-d- ---gh-e S---- t---- e S-r-y t-e-h e ------------- Sardy tgegh e
debelo i mršavo գ-- - -իհար գ-- և ն---- գ-ր և ն-հ-ր ----------- գեր և նիհար 0
g-- ye--ni--r g-- y-- n---- g-r y-v n-h-r ------------- ger yev nihar
Žena od 100 kila je debela. Կի---հա-յ-ւ- --լ-----ով-գ---է: Կ--- հ------ կ--------- գ-- է- Կ-ն- հ-ր-ո-ր կ-լ-գ-ա-ո- գ-ր է- ------------------------------ Կինը հարյուր կիլոգրամով գեր է: 0
Kin--har----kil---amov--e--e K--- h----- k--------- g-- e K-n- h-r-u- k-l-g-a-o- g-r e ---------------------------- Kiny haryur kilogramov ger e
Muškarac od 50 kila je mršav. Տ-ամա--- -իս-ւ- կի---րամ-վ---հար--: Տ------- հ----- կ--------- ն---- է- Տ-ա-ա-դ- հ-ս-ւ- կ-լ-գ-ա-ո- ն-հ-ր է- ----------------------------------- Տղամարդը հիսուն կիլոգրամով նիհար է: 0
T-hama-dy hisun -il--ram-v--i--- e T-------- h---- k--------- n---- e T-h-m-r-y h-s-n k-l-g-a-o- n-h-r e ---------------------------------- Tghamardy hisun kilogramov nihar e
skupo i jeftino թան- և -ժ-ն թ--- և է--- թ-ն- և է-ա- ----------- թանկ և էժան 0
t’a-- y-v ----n t---- y-- e---- t-a-k y-v e-h-n --------------- t’ank yev ezhan
Auto je skupo. Մ-քե-ա---ա-- -: Մ------ թ--- է- Մ-ք-ն-ն թ-ն- է- --------------- Մեքենան թանկ է: 0
M----e----t’-nk-e M-------- t---- e M-k-y-n-n t-a-k e ----------------- Mek’yenan t’ank e
Novine su jeftine. Թ---ը--ժան -: Թ---- է--- է- Թ-ր-ը է-ա- է- ------------- Թերթը էժան է: 0
T--er-’y --ha--e T------- e---- e T-y-r-’- e-h-n e ---------------- T’yert’y ezhan e

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Code-switching

Sve više ljudi odrasta dvojezično. Oni mogu govoriti više od samo jednog jezika. Mnogo tih ljudi često mijenjaju jezike. U zavisnosti od situacije odlučuju koji će jezik koristiti. Na poslu, na primjer, govore drukčiji jezik nego kod kuće. Tako se prilagođavaju svojoj okolini. Međutim, postoji mogućnost spontano mijenjati jezike. Taj fenomen se naziva c ode-switching . Kod code-switchinga jezik se izmjenjuje usred goverenja. Ima mnogo razloga zašto ljudi mijenjaju jezike. Često ne pronađu odgovarajuću riječ u jednom jeziku. Izražavaju se bolje na drugom jeziku. Takođe može biti da se govornici bolje osjećaju s jednim jezikom. Taj jezik zatim biraju za privatne i lične stvari. Ponekad u jeziku ne postoji određena riječ. U tom slučaju govornici moraju promijeniti jezik. Ili pak mijenjaju jezik kako ih se ne bi razumjelo. Tako code-switching funkcionira poput tajnog jezika. Prije se miješanje jezika kritiziralo. Smatralo se da govornik ne može ispravno govoriti nijedan jezik. Danas se to drugačije promatra. Code-switching je prepoznat kao posebna jezička sposobnost. Može biti zanimljivo promatrati ljude koji koriste code-switching. Jer često govornici ne mijenjaju samo jezik. Takođe se mijenjaju ostali komunikativni elementi. Mnogi na drugom jeziku govore brže, glasnije ili naglašenije. Ili pak odjednom koriste više gestikulacija i mimike. Stoga je code-switching uvijek i blagi culture-switching...