Knjiga fraza

bs Veznici 1   »   hy Conjunctions 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [իննսունչորս]

94 [innsunch’vors]

Conjunctions 1

[bard storadasakan 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. Ս--ս--,-մ-ն-և անձ--- -ադա-ի: Ս------ մ---- ա----- դ------ Ս-ա-ի-, մ-ն-և ա-ձ-և- դ-դ-ր-: ---------------------------- Սպասիր, մինչև անձրևը դադարի: 0
S-a-ir, -in---yev --d---v--da--ri S------ m-------- a------- d----- S-a-i-, m-n-h-y-v a-d-r-v- d-d-r- --------------------------------- Spasir, minch’yev andzrevy dadari
Čekaj dok završim. Ս----ր- մինչ---- պա--աս- -ինեմ: Ս------ մ---- ե- պ------ լ----- Ս-ա-ի-, մ-ն-և ե- պ-տ-ա-տ լ-ն-մ- ------------------------------- Սպասիր, մինչև ես պատրաստ լինեմ: 0
Sp------m--ch-yev yes-p-tra-- -i--m S------ m-------- y-- p------ l---- S-a-i-, m-n-h-y-v y-s p-t-a-t l-n-m ----------------------------------- Spasir, minch’yev yes patrast linem
Čekaj dok se on ne vrati. Ս-աս--- -ինչև ե- հ-- վե--դ--ն-մ: Ս------ մ---- ե- հ-- վ---------- Ս-ա-ի-, մ-ն-և ե- հ-տ վ-ր-դ-ռ-ա-: -------------------------------- Սպասիր, մինչև ես հետ վերադառնամ: 0
S-a-ir----n--’-ev-ye- he- ve-a-a---am S------ m-------- y-- h-- v---------- S-a-i-, m-n-h-y-v y-s h-t v-r-d-r-n-m ------------------------------------- Spasir, minch’yev yes het veradarrnam
Ja čekam dok mi se kosa ne osuši. Ես---ասում-եմ, -ին-և -ազ-ր---որան--: Ե- ս------ ե-- մ---- մ----- չ------- Ե- ս-ա-ո-մ ե-, մ-ն-և մ-զ-ր- չ-ր-ն-ն- ------------------------------------ Ես սպասում եմ, մինչև մազերս չորանան: 0
Yes --a--m---m-----c-’-e---aze-s --’vo----n Y-- s----- y--- m-------- m----- c--------- Y-s s-a-u- y-m- m-n-h-y-v m-z-r- c-’-o-a-a- ------------------------------------------- Yes spasum yem, minch’yev mazers ch’voranan
Ja čekam dok se film ne završi. Ե---պաս-ւմ-ե-,-մի-չ------ը ավ-րտ-ի: Ե- ս------ ե-- մ---- ֆ---- ա------- Ե- ս-ա-ո-մ ե-, մ-ն-և ֆ-լ-ը ա-ա-տ-ի- ----------------------------------- Ես սպասում եմ, մինչև ֆիլմը ավարտվի: 0
Y---spa-u- -em,-m-n-h’--- -ilm---v---vi Y-- s----- y--- m-------- f---- a------ Y-s s-a-u- y-m- m-n-h-y-v f-l-y a-a-t-i --------------------------------------- Yes spasum yem, minch’yev filmy avartvi
Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno. Ես-սպասու- ------նչև--ո-ս--շ--ը կա--չ-լին-: Ե- ս------ ե-- մ---- լ--------- կ---- լ---- Ե- ս-ա-ո-մ ե-, մ-ն-և լ-ւ-ա-շ-ն- կ-ն-չ լ-ն-: ------------------------------------------- Ես սպասում եմ, մինչև լուսանշանը կանաչ լինի: 0
Ye---pa--m--em, --n-h-yev -u---s-an- -anac-’ li-i Y-- s----- y--- m-------- l--------- k------ l--- Y-s s-a-u- y-m- m-n-h-y-v l-s-n-h-n- k-n-c-’ l-n- ------------------------------------------------- Yes spasum yem, minch’yev lusanshany kanach’ lini
Kada putuješ na godišnji odmor? Ե-րբ -ս-ա-ձակ--րդ- -ն-ւմ: Ե--- ե- ա--------- գ----- Ե-ր- ե- ա-ձ-կ-ւ-դ- գ-ո-մ- ------------------------- Ե՞րբ ես արձակուրդի գնում: 0
Y-՞----es --d--k--d---n-m Y---- y-- a--------- g--- Y-՞-b y-s a-d-a-u-d- g-u- ------------------------- Ye՞rb yes ardzakurdi gnum
Još prije ljetnog raspusta? Ամ-ռայի----ձա-ուր--երի- ա-ա-ջ: Ա------- ա------------- ա----- Ա-ա-ա-ի- ա-ձ-կ-ւ-դ-ե-ի- ա-ա-ջ- ------------------------------ Ամառային արձակուրդներից առա՞ջ: 0
Am-rr--in a-dz----d-er-ts- -rra՞j A-------- a--------------- a----- A-a-r-y-n a-d-a-u-d-e-i-s- a-r-՞- --------------------------------- Amarrayin ardzakurdnerits’ arra՞j
Da, još prije nego počne ljetni raspust. Ա-ո- մ-ն-և-ամառ-յին ա--ա-ու-դ---- սկ---լը: Ա--- մ---- ա------- ա------------ ս------- Ա-ո- մ-ն-և ա-ա-ա-ի- ա-ձ-կ-ւ-դ-ե-ի ս-ս-ե-ը- ------------------------------------------ Այո, մինչև ամառային արձակուրդների սկսվելը: 0
A-o, mi-ch’-ev ---rr---n a-dzaku--neri --s-ely A--- m-------- a-------- a------------ s------ A-o- m-n-h-y-v a-a-r-y-n a-d-a-u-d-e-i s-s-e-y ---------------------------------------------- Ayo, minch’yev amarrayin ardzakurdneri sksvely
Popravi krov, prije nego što počne zima. Վ-րա-ո--գիր-տա--ք-- մ---- -մ--ն ------: Վ---------- տ------ մ---- ձ---- ս------ Վ-ր-ն-ր-գ-ր տ-ն-ք-, մ-ն-և ձ-ռ-ն ս-ի-բ-: --------------------------------------- Վերանորոգիր տանիքը, մինչև ձմռան սկիզբը: 0
V-ran---gir-tani---- ------ye- d-m-r-n-ski--y V---------- t------- m-------- d------ s----- V-r-n-r-g-r t-n-k-y- m-n-h-y-v d-m-r-n s-i-b- --------------------------------------------- Veranorogir tanik’y, minch’yev dzmrran skizby
Operi ruke, prije nego što sjedneš za sto. Լ-- --ռքերդ- --նչ---ւ ս---- նստ--: Լ-- ձ------- մ--- դ-- ս---- ն----- Լ-ա ձ-ռ-ե-դ- մ-ն- դ-ւ ս-ղ-ն ն-տ-ս- ---------------------------------- Լվա ձեռքերդ, մինչ դու սեղան նստես: 0
Lv- ----r--y---,-m--c---d--s---an--s--s L-- d----------- m----- d- s----- n---- L-a d-e-r-’-e-d- m-n-h- d- s-g-a- n-t-s --------------------------------------- Lva dzerrk’yerd, minch’ du seghan nstes
Zatvori prozor, prije nego što izađeš. Փա--- -ո--ամո--ը, -ին-և -ո- --աս: Փ---- լ---------- մ---- դ-- գ---- Փ-կ-ր լ-ւ-ա-ո-տ-, մ-ն-և դ-ւ գ-ա-: --------------------------------- Փակիր լուսամուտը, մինչև դու գնաս: 0
P-a--- ----m-ty--m-n-h’y-- du g-as P----- l-------- m-------- d- g--- P-a-i- l-s-m-t-, m-n-h-y-v d- g-a- ---------------------------------- P’akir lusamuty, minch’yev du gnas
Kada ćeš doći kući? Ե՞---ե- -ո------ի-: Ե--- ե- տ--- գ----- Ե-ր- ե- տ-ւ- գ-լ-ս- ------------------- Ե՞րբ ես տուն գալիս: 0
Ye՞---yes-tu- g-l-s Y---- y-- t-- g---- Y-՞-b y-s t-n g-l-s ------------------- Ye՞rb yes tun galis
Nakon nastave? Դ--ի--հե-ո՞: Դ---- հ----- Դ-ս-ց հ-տ-՞- ------------ Դասից հետո՞: 0
D-sit-’---to՞ D------ h---- D-s-t-’ h-t-՞ ------------- Dasits’ heto՞
Da, nakon što se nastava završi. Ա------սից-հետո: Ա--- դ---- հ---- Ա-ո- դ-ս-ց հ-տ-: ---------------- Այո, դասից հետո: 0
A-o,--a-it-----to A--- d------ h--- A-o- d-s-t-’ h-t- ----------------- Ayo, dasits’ heto
Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi. Վ-ա--ց ---ո ն- այ--ս չ-ա------վ-----տ-լ: Վ----- հ--- ն- ա---- չ--------- ա------- Վ-ա-ի- հ-տ- ն- ա-լ-ս չ-ա-ո-ա-ա- ա-խ-տ-լ- ---------------------------------------- Վթարից հետո նա այլևս չկարողացավ աշխատել: 0
Vt-a-its’ -eto ---a--evs-c----rog--t---- a--khatel V-------- h--- n- a----- c-------------- a-------- V-’-r-t-’ h-t- n- a-l-v- c-’-a-o-h-t-’-v a-h-h-t-l -------------------------------------------------- Vt’arits’ heto na aylevs ch’karoghats’av ashkhatel
Nakon što je izgubio posao, on je otišao u Ameriku. Աշ-ա-ա-քը կո--նե-ո---հե-ո-ն--մ-կնե---մեր---: Ա-------- կ--------- հ--- ն- մ----- Ա------- Ա-խ-տ-ն-ը կ-ր-ն-լ-ւ- հ-տ- ն- մ-կ-ե- Ա-ե-ի-ա- -------------------------------------------- Աշխատանքը կորցնելուց հետո նա մեկնեց Ամերիկա: 0
A---ha-a-k’- -o--s’n--ut-’ -eto-na--e-n-t---A--r--a A----------- k------------ h--- n- m------- A------ A-h-h-t-n-’- k-r-s-n-l-t-’ h-t- n- m-k-e-s- A-e-i-a --------------------------------------------------- Ashkhatank’y korts’neluts’ heto na meknets’ Amerika
Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio. Ամե-իկ--մ---ելո---հե---ն- հա-ստ---վ: Ա------ մ-------- հ--- ն- հ--------- Ա-ե-ի-ա մ-կ-ե-ո-ց հ-տ- ն- հ-ր-տ-ց-վ- ------------------------------------ Ամերիկա մեկնելուց հետո նա հարստացավ: 0
A-erik- mek----t-- --to ---har----s--v A------ m--------- h--- n- h---------- A-e-i-a m-k-e-u-s- h-t- n- h-r-t-t-’-v -------------------------------------- Amerika mekneluts’ heto na harstats’av

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju šta pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Ko uči dva jezika istovremeno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, važno je da se oba jezika međusobno uporede. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pažljivo analizirati. Možete, na primjer, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen da se intenzivno pozabavi s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jezika koji se dosta razlikuju ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od upoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici upoređuju s maternjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Takođe je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...