Knjiga fraza

bs Učiti strane jezike   »   hy Learning foreign languages

23 [dvadeset i tri]

Učiti strane jezike

Učiti strane jezike

23 [քսաներեք]

23 [k’sanerek’]

Learning foreign languages

[sovorel otar lezuner]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Gdje ste naučili španski? Որտե՞ղ եք ---ա-ե-են--ո-ո-ել: Ո----- ե- ի-------- ս------- Ո-տ-՞- ե- ի-պ-ն-ր-ն ս-վ-ր-լ- ---------------------------- Որտե՞ղ եք իսպաներեն սովորել: 0
Vo-t-՞-h -ek’ ---ane-e--s--o-el V------- y--- i-------- s------ V-r-e-g- y-k- i-p-n-r-n s-v-r-l ------------------------------- Vorte՞gh yek’ ispaneren sovorel
Znate li i portugalski? Պո----գալ-ր-ն-է---ք--արո--նո---: Պ------------ է- ե- կ----------- Պ-ր-ո-գ-լ-ր-ն է- ե- կ-ր-ղ-ն-ւ-մ- -------------------------------- Պորտուգալերեն էլ եք կարողանու՞մ: 0
Por----le-e- el y-----a--ghan--m P----------- e- y--- k---------- P-r-u-a-e-e- e- y-k- k-r-g-a-u-m -------------------------------- Portugaleren el yek’ karoghanu՞m
Da, a također znam i nešto italijanski. Այ-, ---ո-ա---- ------ մի--իչ իտալե-են: Ա--- կ--------- ե- ն-- մ- ք-- ի-------- Ա-ո- կ-ր-ղ-ն-ւ- ե- ն-և մ- ք-չ ի-ա-ե-ե-: --------------------------------------- Այո, կարողանում եմ նաև մի քիչ իտալերեն: 0
A-o, k-ro---n-- yem ---v ------ch’ -t-le--n A--- k--------- y-- n--- m- k----- i------- A-o- k-r-g-a-u- y-m n-e- m- k-i-h- i-a-e-e- ------------------------------------------- Ayo, karoghanum yem naev mi k’ich’ italeren
Mislim da govorite vrlo dobro. Ե--գտ-ո-մ-եմ, -- դուք-շ-տ --- -ք խ---ւմ: Ե- գ----- ե-- ո- դ--- շ-- լ-- ե- խ------ Ե- գ-ն-ւ- ե-, ո- դ-ւ- շ-տ լ-վ ե- խ-ս-ւ-: ---------------------------------------- Ես գտնում եմ, որ դուք շատ լավ եք խոսում: 0
Ye- g--u--y-m--v-- d-k’ -h-t-------k--k--s-m Y-- g---- y--- v-- d--- s--- l-- y--- k----- Y-s g-n-m y-m- v-r d-k- s-a- l-v y-k- k-o-u- -------------------------------------------- Yes gtnum yem, vor duk’ shat lav yek’ khosum
Ti jezici su prilično slični. Լ----նե-ը -ավակ-նին նմա- ե- -ր-ր: Լ-------- բ-------- ն--- ե- ի---- Լ-զ-ւ-ե-ը բ-վ-կ-ն-ն ն-ա- ե- ի-ա-: --------------------------------- Լեզուները բավականին նման են իրար: 0
Lez----y ba---a--- n--- yen-ir-r L------- b-------- n--- y-- i--- L-z-n-r- b-v-k-n-n n-a- y-n i-a- -------------------------------- Lezunery bavakanin nman yen irar
Mogu ih dobro razumjeti. Ես Ձե- լա- ե- -ա--անո-մ: Ե- Ձ-- լ-- ե- հ--------- Ե- Ձ-զ լ-վ ե- հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------ Ես Ձեզ լավ եմ հասկանում: 0
Yes------lav ye---aska-um Y-- D--- l-- y-- h------- Y-s D-e- l-v y-m h-s-a-u- ------------------------- Yes Dzez lav yem haskanum
Ali govoriti i pisati je teško. Բ--ց-խո---ն ու գ---- ----- -: Բ--- խ----- ո- գ---- դ---- է- Բ-յ- խ-ս-լ- ո- գ-ե-ը դ-վ-ր է- ----------------------------- Բայց խոսելն ու գրելը դժվար է: 0
Ba-t-----o---n-u --el- -zhv---e B----- k------ u g---- d----- e B-y-s- k-o-e-n u g-e-y d-h-a- e ------------------------------- Bayts’ khoseln u grely dzhvar e
Još pravim mnogo grešaka. Ե- -ե--սխ--ն-ր -մ-ա-ու-: Ե- դ-- ս------ ե- ա----- Ե- դ-ռ ս-ա-ն-ր ե- ա-ո-մ- ------------------------ Ես դեռ սխալներ եմ անում: 0
Y----e-r-skha---r-------um Y-- d--- s------- y-- a--- Y-s d-r- s-h-l-e- y-m a-u- -------------------------- Yes derr skhalner yem anum
Ispravite me molim uvijek. Խնդ---- -- --ձ-մ-շ- ո--ղեք: Խ------ ե- ի-- մ--- ո------ Խ-դ-ո-մ ե- ի-ձ մ-շ- ո-ղ-ե-: --------------------------- Խնդրում եմ ինձ միշտ ուղղեք: 0
K-n------e---n-z-m--h---ghg-ek’ K------ y-- i--- m---- u------- K-n-r-m y-m i-d- m-s-t u-h-h-k- ------------------------------- Khndrum yem indz misht ughghek’
Vaš izgovor je sasvim dobar. Ձ-ր-առոգ-ն--թյու-- շ-տ -ա- -: Ձ-- ա------------- շ-- լ-- է- Ձ-ր ա-ո-ա-ո-թ-ո-ն- շ-տ լ-վ է- ----------------------------- Ձեր առոգանությունը շատ լավ է: 0
Dz-- a---ganut-yu----hat--av-e D--- a------------- s--- l-- e D-e- a-r-g-n-t-y-n- s-a- l-v e ------------------------------ Dzer arroganut’yuny shat lav e
Imate mali akcenat. Դ--ք ---փ-ք- ա-ոգ-ն-ւ-յ-ւ---ւ---: Դ--- մ- փ--- ա------------ ո----- Դ-ւ- մ- փ-ք- ա-ո-ա-ո-թ-ո-ն ո-ն-ք- --------------------------------- Դուք մի փոքր առոգանություն ունեք: 0
D----m- p----’--ar----nut’yun u--k’ D--- m- p------ a------------ u---- D-k- m- p-v-k-r a-r-g-n-t-y-n u-e-’ ----------------------------------- Duk’ mi p’vok’r arroganut’yun unek’
Prepoznaje se odakle dolazite. Ձ----ու---,-թ- -րտ---ց -ք-գալ-ս: Ձ------- է- թ- ո------ ե- գ----- Ձ-ա-վ-ւ- է- թ- ո-տ-ղ-ց ե- գ-լ-ս- -------------------------------- Ձգացվում է, թե որտեղից եք գալիս: 0
Dz---s’-um e, t-y--vo-tegh--s’ yek--g---s D--------- e- t--- v---------- y--- g---- D-g-t-’-u- e- t-y- v-r-e-h-t-’ y-k- g-l-s ----------------------------------------- Dzgats’vum e, t’ye vorteghits’ yek’ galis
Koji je Vaš maternji jezik? Ո-րն է Ձ-ր --յ--ն--լ--ո--: Ո--- է Ձ-- մ------ լ------ Ո-ր- է Ձ-ր մ-յ-ե-ի լ-զ-ւ-: -------------------------- Ո՞րն է Ձեր մայրենի լեզուն: 0
V---n ----er--ay-e-i l-zun V---- e D--- m------ l---- V-՞-n e D-e- m-y-e-i l-z-n -------------------------- VO՞rn e Dzer mayreni lezun
Idete li na kurs jezika? Դ-ւ--լ--վի դ---ն-աց-՞ -ք -ն---: Դ--- լ---- դ--------- ե- գ----- Դ-ւ- լ-զ-ի դ-ս-ն-ա-ի- ե- գ-ո-մ- ------------------------------- Դուք լեզվի դասընթացի՞ եք գնում: 0
Duk’ lezv------n----s-i- yek’--n-m D--- l---- d------------ y--- g--- D-k- l-z-i d-s-n-’-t-’-՞ y-k- g-u- ---------------------------------- Duk’ lezvi dasynt’ats’i՞ yek’ gnum
Koji udžbenik koristite? Դո-- --ր դ-ս-գ--ք---ք օ--ագոր--ւ-: Դ--- ո-- դ-------- ե- օ----------- Դ-ւ- ո-ր դ-ս-գ-ր-ն ե- օ-տ-գ-ր-ո-մ- ---------------------------------- Դուք ո՞ր դասագիրքն եք օգտագործում: 0
D-k- -o-----s---r-’- y-k- --------sum D--- v--- d--------- y--- o---------- D-k- v-՞- d-s-g-r-’- y-k- o-t-g-r-s-m ------------------------------------- Duk’ vo՞r dasagirk’n yek’ ogtagortsum
U ovom momentu ne znam kako se zove. Այս պա--- ես---ի--մ, թ---- ի---ե--է կ----ւմ: Ա-- պ---- ե- չ------ թ- դ- ի----- է կ------- Ա-ս պ-հ-ն ե- չ-ի-ե-, թ- դ- ի-չ-ե- է կ-չ-ո-մ- -------------------------------------------- Այս պահին ես չգիտեմ, թե դա ինչպես է կոչվում: 0
Ays-pah-n y-s -h’---e-- t’-e da----h-p-- e--o-h’v-m A-- p---- y-- c-------- t--- d- i------- e k------- A-s p-h-n y-s c-’-i-e-, t-y- d- i-c-’-e- e k-c-’-u- --------------------------------------------------- Ays pahin yes ch’gitem, t’ye da inch’pes e koch’vum
Ne mogu se sjetiti naslova. Ե--վերն----- չ-մ--ի--ւ-: Ե- վ-------- չ-- հ------ Ե- վ-ր-ա-ի-ը չ-մ հ-շ-ւ-: ------------------------ Ես վերնագիրը չեմ հիշում: 0
Y-s -er-agiry ch’y---hi--um Y-- v-------- c----- h----- Y-s v-r-a-i-y c-’-e- h-s-u- --------------------------- Yes vernagiry ch’yem hishum
Zaboravio / Zaboravila sam to. Ես դ------------: Ե- դ- մ------ ե-- Ե- դ- մ-ռ-ց-լ ե-: ----------------- Ես դա մոռացել եմ: 0
Y-s-d- m-rr----ye- -em Y-- d- m---------- y-- Y-s d- m-r-a-s-y-l y-m ---------------------- Yes da morrats’yel yem

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Germanski jezici

Germanski jezici spadaju u indoevropsku grupu jezika. Ovu jezičku grupu karakteriziraju fonološka obilježja. Razlike u glasovnom sistemu ih čine drukčijim od drugih jezika. Postoji oko 15 germanskih jezika. Oni su maternji jezici 500 miliona ljudi na svijetu. Teško je odrediti tačan broj pojedinih jezika. Često je nejasno da li se radi o jezicima ili o dijalektima. Engleski je najznačajniji germanski jezik. U svijetu postoji gotovo 350 miliona izvornih govornika engleskog jezika. Nakon toga dolaze njemački i holandski. Germanski jezici su podijeljeni u različite grupe. Postoje sjevernogermanski, zapadnogermanski i istočnogermanski jezici. Sjevernogermanski jezici su skandinavski jezici. Engleski, njemački i holandski su zapadnogermanski jezici. Istočnogermanski jezici su svi izumrli. Tu je, na primjer, spadao gotski jezik. Germanski jezici su se svijetom proširili kolonizacijom. Tako se holandski razumije i na Karibima i Južnoj Africi. Svi germanski jezici baziraju se na zajedničkom korijenu. Nije sigurno da li je postojao jedinstveni protojezik. Osim toga, postoji jako malo starih germanskih spisa. Za razliku od romanskih jezika, postoji jako malo izvora. Stoga je istraživanje germanskih jezika teže. I o kulturi Germana se zna relativno malo. Germanski narodi nisu bili ujedinjeni. Stoga nije postojao zajednički identitet. Pa nauka mora pribjeći stranim izvorima. Bez Grka i Rimljana znali bismo malo o Germanima!
Da li ste to znali?
Katalonski spada u porodicu romanskih jezika. U bliskom je srodstvu sa španskim, francuskim i italijanskim. Govori se u Andori, u španskoj regiji Kataloniji i na Balearskim ostrvima. Katalonski se govori i u dijelovima Aragona i Valencije. Ukupno oko 12 miliona ljudi govori ili razumije katalonski. Jezik je nastao između 8. i 10. vijeka u području Pirineja. Teritorijalnim osvajanjima se zatim proširio na jug i istok. Važno je znati da katalonski nije dijalekt španskog. Razvio se iz vulgarnog latinskog i važi za poseban jezik. Španci ili Latinoamerikanci ga znači ne razumiju automatski. Mnoge strukture katalonskog su slične onima u drugim romanskim jezicima. Međutim, ima i nekoliko posebnosti koje se na pojavljuju u drugim jezicima. Govornici katalonskog su veoma ponosni na svoj jezik. I politika se već nekoliko desetljeća aktivno zauzima za katalonski. Učite katalonski, ovaj jezik ima budućnost!