Knjiga fraza

bs Prilozi   »   el Επιρρήματα

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [εκατό]

100 [ekató]

Επιρρήματα

[Epirrḗmata]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
već jednom – još nikada ήδ--– ---έ -έχρ--τώρα ή-- – π--- μ---- τ--- ή-η – π-τ- μ-χ-ι τ-ρ- --------------------- ήδη – ποτέ μέχρι τώρα 0
ḗ-- –--o---m---r- -ṓ-a ḗ-- – p--- m----- t--- ḗ-ē – p-t- m-c-r- t-r- ---------------------- ḗdē – poté méchri tṓra
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Έ-ετ--ε--------ί------το-Β---λίν-; Έ---- ε--------- π--- τ- Β-------- Έ-ε-ε ε-ι-κ-φ-ε- π-τ- τ- Β-ρ-λ-ν-; ---------------------------------- Έχετε επισκεφτεί ποτέ το Βερολίνο; 0
Éc--te-e-i-k--h-e---o-é-t---e----no? É----- e---------- p--- t- B-------- É-h-t- e-i-k-p-t-í p-t- t- B-r-l-n-? ------------------------------------ Échete episkephteí poté to Berolíno?
Ne, još nikada. Όχι, π-τέ--έ--ι ----. Ό--- π--- μ---- τ---- Ό-ι- π-τ- μ-χ-ι τ-ρ-. --------------------- Όχι, ποτέ μέχρι τώρα. 0
Ó--i---o-- mé---- ----. Ó---- p--- m----- t---- Ó-h-, p-t- m-c-r- t-r-. ----------------------- Óchi, poté méchri tṓra.
neko – niko κ-π--ο--–--α---ς - -αν---ς κ------ – κ----- / κ------ κ-π-ι-ς – κ-ν-ί- / κ-ν-ν-ς -------------------------- κάποιος – κανείς / κανένας 0
k--o--- –-k-n-í--/-ka---as k------ – k----- / k------ k-p-i-s – k-n-í- / k-n-n-s -------------------------- kápoios – kaneís / kanénas
Poznajete li ovdje nekoga? Ξ--ετε--άπ-ιο- εδ-; Ξ----- κ------ ε--- Ξ-ρ-τ- κ-π-ι-ν ε-ώ- ------------------- Ξέρετε κάποιον εδώ; 0
Xé---- ká---on e--? X----- k------ e--- X-r-t- k-p-i-n e-ṓ- ------------------- Xérete kápoion edṓ?
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Ό--,--ε- -έ-ω -α-έ--ν ε-ώ. Ό--- δ-- ξ--- κ------ ε--- Ό-ι- δ-ν ξ-ρ- κ-ν-ν-ν ε-ώ- -------------------------- Όχι, δεν ξέρω κανέναν εδώ. 0
Ó-hi,-d-n x-rō -a----n -dṓ. Ó---- d-- x--- k------ e--- Ó-h-, d-n x-r- k-n-n-n e-ṓ- --------------------------- Óchi, den xérō kanénan edṓ.
još – ne više α---α----χ--π-α --π---ν α---- – ό-- π-- / π---- α-ό-α – ό-ι π-α / π-έ-ν ----------------------- ακόμα – όχι πια / πλέον 0
a---a-– --h----- / pl-on a---- – ó--- p-- / p---- a-ó-a – ó-h- p-a / p-é-n ------------------------ akóma – óchi pia / pléon
Ostajete li još dugo ovdje? Θα--εί--τ---ο-ύ-ακ--α ε--; Θ- μ------ π--- α---- ε--- Θ- μ-ί-ε-ε π-λ- α-ό-α ε-ώ- -------------------------- Θα μείνετε πολύ ακόμα εδώ; 0
T-a-m----t- -o-ý --ó-a---ṓ? T-- m------ p--- a---- e--- T-a m-í-e-e p-l- a-ó-a e-ṓ- --------------------------- Tha meínete polý akóma edṓ?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Όχι, -εν -α με-ν-----ύ-ακ----εδ-. Ό--- δ-- θ- μ---- π--- α---- ε--- Ό-ι- δ-ν θ- μ-ί-ω π-λ- α-ό-η ε-ώ- --------------------------------- Όχι, δεν θα μείνω πολύ ακόμη εδώ. 0
Ó-hi--d-- --a -eínō -o-ý -k-m-----. Ó---- d-- t-- m---- p--- a---- e--- Ó-h-, d-n t-a m-í-ō p-l- a-ó-ē e-ṓ- ----------------------------------- Óchi, den tha meínō polý akómē edṓ.
još nešto – ništa više κάτι α--μ- - -ίπ-----λ-ο κ--- α---- – τ----- ά--- κ-τ- α-ό-α – τ-π-τ- ά-λ- ------------------------ κάτι ακόμα – τίποτα άλλο 0
k--i-akóma – ----t--állo k--- a---- – t----- á--- k-t- a-ó-a – t-p-t- á-l- ------------------------ káti akóma – típota állo
Želite li još nešto popiti? Θ--θέλατε ν- --ε---------α-ό-α; Θ- θ----- ν- π----- κ--- α----- Θ- θ-λ-τ- ν- π-ε-τ- κ-τ- α-ό-α- ------------------------------- Θα θέλατε να πιείτε κάτι ακόμα; 0
Th- thé-a-e ---p--í-e káti -k-m-? T-- t------ n- p----- k--- a----- T-a t-é-a-e n- p-e-t- k-t- a-ó-a- --------------------------------- Tha thélate na pieíte káti akóma?
Ne, ja ne želim ništa više. Ό-ι--δε θα -θ--α τί--τ---λ--. Ό--- δ- θ- ή---- τ----- ά---- Ό-ι- δ- θ- ή-ε-α τ-π-τ- ά-λ-. ----------------------------- Όχι, δε θα ήθελα τίποτα άλλο. 0
Ó-h---de---a ḗ----a----ot-----o. Ó---- d- t-- ḗ----- t----- á---- Ó-h-, d- t-a ḗ-h-l- t-p-t- á-l-. -------------------------------- Óchi, de tha ḗthela típota állo.
već nešto – još ništa ή----ά-ι – ----τ--α---α ή-- κ--- – τ----- α---- ή-η κ-τ- – τ-π-τ- α-ό-α ----------------------- ήδη κάτι – τίποτα ακόμα 0
ḗd---át- ---ípo-a a-óma ḗ-- k--- – t----- a---- ḗ-ē k-t- – t-p-t- a-ó-a ----------------------- ḗdē káti – típota akóma
Jeste li već nešto jeli? Έ-ε-ε-φάε- ή-- -άτι; Έ---- φ--- ή-- κ---- Έ-ε-ε φ-ε- ή-η κ-τ-; -------------------- Έχετε φάει ήδη κάτι; 0
É--e---p-áei ḗ-ē-k---? É----- p---- ḗ-- k---- É-h-t- p-á-i ḗ-ē k-t-? ---------------------- Échete pháei ḗdē káti?
Ne, ja još nisam ništa jeo. Όχ-, -----χ- -ά-ι-τ-π--α ακ-μα. Ό--- δ-- έ-- φ--- τ----- α----- Ό-ι- δ-ν έ-ω φ-ε- τ-π-τ- α-ό-α- ------------------------------- Όχι, δεν έχω φάει τίποτα ακόμα. 0
Óch-,---n é-hō--há-- -í-ot--a---a. Ó---- d-- é--- p---- t----- a----- Ó-h-, d-n é-h- p-á-i t-p-t- a-ó-a- ---------------------------------- Óchi, den échō pháei típota akóma.
još neko – niko više κ-πο-ο--ακό---- κ--είς----ος κ------ α---- – κ----- ά---- κ-π-ι-ς α-ό-α – κ-ν-ί- ά-λ-ς ---------------------------- κάποιος ακόμα – κανείς άλλος 0
ká-oio--a--ma --ka--ís-áll-s k------ a---- – k----- á---- k-p-i-s a-ó-a – k-n-í- á-l-s ---------------------------- kápoios akóma – kaneís állos
Želi li još neko kafu? Θα ήθε-- --πο-ος α--μα-κ---; Θ- ή---- κ------ α---- κ---- Θ- ή-ε-ε κ-π-ι-ς α-ό-α κ-φ-; ---------------------------- Θα ήθελε κάποιος ακόμα καφέ; 0
Th---th--- ----i-s akóm- --ph-? T-- ḗ----- k------ a---- k----- T-a ḗ-h-l- k-p-i-s a-ó-a k-p-é- ------------------------------- Tha ḗthele kápoios akóma kaphé?
Ne, niko više. Όχ-------ίς--λ---. Ό--- κ----- ά----- Ό-ι- κ-ν-ί- ά-λ-ς- ------------------ Όχι, κανείς άλλος. 0
Ó--i--k-neís------. Ó---- k----- á----- Ó-h-, k-n-í- á-l-s- ------------------- Óchi, kaneís állos.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...