Zbirka izraza

hr Pića   »   uk Напої

12 [dvanaest]

Pića

Pića

12 [дванадцять]

12 [dvanadtsyatʹ]

Напої

[Napoï]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Ja pijem čaj. aaaaa Я--’- --й. Я п-- ч--- Я п-ю ч-й- ---------- Я п’ю чай. 0
Y- pʺyu --a--. Y- p--- c----- Y- p-y- c-a-̆- -------------- YA pʺyu chay̆.
Ja pijem kavu. aaaaa Я п’- ка--. Я п-- к---- Я п-ю к-в-. ----------- Я п’ю каву. 0
Y- --yu kavu. Y- p--- k---- Y- p-y- k-v-. ------------- YA pʺyu kavu.
Ja pijem mineralnu vodu. aaaaa Я п-- -------ь-у в---. Я п-- м--------- в---- Я п-ю м-н-р-л-н- в-д-. ---------------------- Я п’ю мінеральну воду. 0
YA----- -iner---nu --d-. Y- p--- m--------- v---- Y- p-y- m-n-r-l-n- v-d-. ------------------------ YA pʺyu mineralʹnu vodu.
Piješ li čaj s limunom? aaaaa Чи-п’єш--и чай --ли--н--? Ч- п--- т- ч-- з л------- Ч- п-є- т- ч-й з л-м-н-м- ------------------------- Чи п’єш ти чай з лимоном? 0
Ch--pʺy--h-t--cha-- ---ymo-o-? C-- p----- t- c---- z l------- C-y p-y-s- t- c-a-̆ z l-m-n-m- ------------------------------ Chy pʺyesh ty chay̆ z lymonom?
Piješ li kavu sa šećerom? aaaaa Ч---’єш-ти---ву з-цу--о-? Ч- п--- т- к--- з ц------ Ч- п-є- т- к-в- з ц-к-о-? ------------------------- Чи п’єш ти каву з цукром? 0
Ch--pʺ-e-h-t---avu z-t-uk-o-? C-- p----- t- k--- z t------- C-y p-y-s- t- k-v- z t-u-r-m- ----------------------------- Chy pʺyesh ty kavu z tsukrom?
Piješ li vodu s ledom? aaaaa Ч- п’є---и -о-у-- л-одом? Ч- п--- т- в--- з л------ Ч- п-є- т- в-д- з л-о-о-? ------------------------- Чи п’єш ти воду з льодом? 0
C-y-p---s--ty -----z lʹod--? C-- p----- t- v--- z l------ C-y p-y-s- t- v-d- z l-o-o-? ---------------------------- Chy pʺyesh ty vodu z lʹodom?
Ovdje je tulum. aaaaa Т----ечірка. Т-- в------- Т-т в-ч-р-а- ------------ Тут вечірка. 0
Tu- v--h-rka. T-- v-------- T-t v-c-i-k-. ------------- Tut vechirka.
Ljudi piju pjenušac. aaaaa Л-ди-п------амп-н--к-. Л--- п---- ш---------- Л-д- п-ю-ь ш-м-а-с-к-. ---------------------- Люди п’ють шампанське. 0
L---y p--u-ʹ -h-m-a---ke. L---- p----- s----------- L-u-y p-y-t- s-a-p-n-ʹ-e- ------------------------- Lyudy pʺyutʹ shampansʹke.
Ljudi piju vino i pivo. aaaaa Л--и --ю-ь в-но ---и--. Л--- п---- в--- і п---- Л-д- п-ю-ь в-н- і п-в-. ----------------------- Люди п’ють вино і пиво. 0
L---y pʺy-tʹ--yno-i p---. L---- p----- v--- i p---- L-u-y p-y-t- v-n- i p-v-. ------------------------- Lyudy pʺyutʹ vyno i pyvo.
Piješ li alkohol? aaaaa Чи ------и а-коголь? Ч- п--- т- а-------- Ч- п-є- т- а-к-г-л-? -------------------- Чи п’єш ти алкоголь? 0
Chy-pʺ-e---t- -lko--lʹ? C-- p----- t- a-------- C-y p-y-s- t- a-k-h-l-? ----------------------- Chy pʺyesh ty alkoholʹ?
Piješ li viski? aaaaa Ч- --єш-ти---с-і? Ч- п--- т- в----- Ч- п-є- т- в-с-і- ----------------- Чи п’єш ти віскі? 0
C---pʺ-es-------sk-? C-- p----- t- v----- C-y p-y-s- t- v-s-i- -------------------- Chy pʺyesh ty viski?
Piješ li kolu s rumom? aaaaa Чи---є---и----- - ---ом? Ч- п--- т- к--- з р----- Ч- п-є- т- к-л- з р-м-м- ------------------------ Чи п’єш ти колу з ромом? 0
C---p----- t----lu z -om--? C-- p----- t- k--- z r----- C-y p-y-s- t- k-l- z r-m-m- --------------------------- Chy pʺyesh ty kolu z romom?
Ne volim pjenušac. aaaaa Я -е люб-ю--ампансь-ог-. Я н- л---- ш------------ Я н- л-б-ю ш-м-а-с-к-г-. ------------------------ Я не люблю шампанського. 0
YA -e -y--lyu sha-p-ns--oho. Y- n- l------ s------------- Y- n- l-u-l-u s-a-p-n-ʹ-o-o- ---------------------------- YA ne lyublyu shampansʹkoho.
Ne volim vino. aaaaa Я -е -юб-ю---н-. Я н- л---- в---- Я н- л-б-ю в-н-. ---------------- Я не люблю вина. 0
Y--ne -yu--y---y--. Y- n- l------ v---- Y- n- l-u-l-u v-n-. ------------------- YA ne lyublyu vyna.
Ne volim pivo. aaaaa Я--е-л-б-ю-----. Я н- л---- п---- Я н- л-б-ю п-в-. ---------------- Я не люблю пива. 0
Y--ne--yublyu---va. Y- n- l------ p---- Y- n- l-u-l-u p-v-. ------------------- YA ne lyublyu pyva.
Beba voli mlijeko. aaaaa Не--вля --б-------око. Н------ л----- м------ Н-м-в-я л-б-т- м-л-к-. ---------------------- Немовля любить молоко. 0
N-m--lya-l-u-y----o----. N------- l------ m------ N-m-v-y- l-u-y-ʹ m-l-k-. ------------------------ Nemovlya lyubytʹ moloko.
Dijete voli kakao i sok od jabuke. aaaaa Ди-и---л--ит----ка- і-я--у-ний с-к. Д----- л----- к---- і я------- с--- Д-т-н- л-б-т- к-к-о і я-л-ч-и- с-к- ----------------------------------- Дитина любить какао і яблучний сік. 0
Dyt-------b-----a-ao i -a---c-n--̆ si-. D----- l------ k---- i y---------- s--- D-t-n- l-u-y-ʹ k-k-o i y-b-u-h-y-̆ s-k- --------------------------------------- Dytyna lyubytʹ kakao i yabluchnyy̆ sik.
Gospođa voli sok od naranče i grejpa. aaaaa Ж---а--ю--ть--о-аранч-в-й сік-і-----пфру-о-и--сі-. Ж---- л----- п----------- с-- і г------------ с--- Ж-н-а л-б-т- п-м-р-н-е-и- с-к і г-е-п-р-т-в-й с-к- -------------------------------------------------- Жінка любить помаранчевий сік і грейпфрутовий сік. 0
Z--n-- -y---t---o--r-nch-vy-̆-si--i-h-ey̆--r-t--yy- sik. Z----- l------ p------------- s-- i h-------------- s--- Z-i-k- l-u-y-ʹ p-m-r-n-h-v-y- s-k i h-e-̆-f-u-o-y-̆ s-k- -------------------------------------------------------- Zhinka lyubytʹ pomaranchevyy̆ sik i hrey̆pfrutovyy̆ sik.

Znakovi kao jezik

Ljudi su razvili jezike kako bi se mogli sporazumijevati. Čak i gluhe osobe te osobe s oštećenjem sluha imaju vlastiti jezik. To je znakovni jezik, glavni jezik gluhih osoba. Sastoji se od kombiniranih znakova. Time je taj jezik vizualni jezik, dakle “vidljiv”. Dakle, je li znakovni jezik razumljiv na međunarodnoj razini? Nije, u znakovnom jeziku također postoje nacionalni jezici. Svaka zemlja ima vlastiti znakovni jezik. Na njega utječe kultura te zemlje. Budući da se jezik uvijek razvija iz kulture. To je također slučaj i kod jezika koji se ne izražavaju riječima. Međutim, postoji i međunarodni znakovni jezik. Njegovi znakovi su ipak nešto složeniji. Doduše, nacionalni znakovni jezici ipak nalikuju jedan drugom. Mnogo znakova je ikonasto. Orijentiraju se prema obliku stvari koje predstavljaju. Najrašireniji znakovni jezik je američki znakovni jezik (American Sign Language). Znakovni jezici priznati su kao punopravni jezici. Imaju vlastitu gramatiku. No, ona se razlikuje od gramatike govornih jezika. Stoga se znakovni jezik ne može prevoditi od riječi do riječi. Međutim, postoje tumači za znakovni jezik. Znakovnim jezikom se informacije prenose peralelno. To znači da se jednim jedinim znakom može izraziti cijela rečenica. U znakovnom jeziku također postoje dijalekti. Regionalne posebnosti imaju vlastite znakove. I svaki znakovni jezik ima vlastitu intonaciju. Za znakove također vrijedi: Naš naglasak otkriva naše porijeklo!
Dali si znao?
Estonski spada u ugro-finske jezike. Srodan je s finskim i madžarskim. Paralele s madžarskim su, međutim, dosta teško prepoznatljive. Mnogi smatraju da je estonski sličan letonskom ili litvanskom jeziku. To je potpuno pogrešno. Jer ova dva jezika spadaju u sasvim drugu porodicu jezika. Estonski ne poznaje gramatičke rodove. Ne pravi se razlika između ženskog i muškog roda. Zato postoji 14 različitih padeža. Pravopis estonskog nije puno težak. Orijentira se na izgovor. To, međutim, treba obvezno vježbati s materinskim govornikom estonskog jezika. Tko želi učiti estonski, treba disciplinu i malo strpljenja. Estonci ne pridaju kod stranaca veliku pažnju malim greškama… Raduju se svakome tko se interesira za njihov jezik!