Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   hu A vendéglőben 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [harmincegy]

A vendéglőben 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Sz--et-é- -g- -l---e-t. S________ e__ e________ S-e-e-n-k e-y e-ő-t-l-. ----------------------- Szeretnék egy előételt. 0
Htio / htjela bih salatu. Szeretn-k--gy--a-á--t. S________ e__ s_______ S-e-e-n-k e-y s-l-t-t- ---------------------- Szeretnék egy salátát. 0
Htio / htjela bih juhu. S--ret-é---g- -e---t. S________ e__ l______ S-e-e-n-k e-y l-v-s-. --------------------- Szeretnék egy levest. 0
Htio / htjela bih desert. Sz---t-ék eg- de----rt--. S________ e__ d__________ S-e-e-n-k e-y d-s-z-r-e-. ------------------------- Szeretnék egy desszertet. 0
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. Sz-r---é- e---f--yl--t---t--s-í-n-l. S________ e__ f_________ t__________ S-e-e-n-k e-y f-g-l-l-o- t-j-z-n-e-. ------------------------------------ Szeretnék egy fagylaltot tejszínnel. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. S-eretné- --ü-----ö---va-y sa-to-. S________ g__________ v___ s______ S-e-e-n-k g-ü-ö-c-ö-, v-g- s-j-o-. ---------------------------------- Szeretnék gyümölcsöt, vagy sajtot. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Re-----z-i -ze--t-é--. R_________ s__________ R-g-e-i-n- s-e-e-n-n-. ---------------------- Reggelizni szeretnénk. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. Eb-de-ni --e-e-nén-. E_______ s__________ E-é-e-n- s-e-e-n-n-. -------------------- Ebédelni szeretnénk. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. V-c--rá-ni --ere-----. V_________ s__________ V-c-o-á-n- s-e-e-n-n-. ---------------------- Vacsorázni szeretnénk. 0
Što biste htjeli / htjele za doručak? Mi---érnek--e-------? M__ k_____ r_________ M-t k-r-e- r-g-e-i-e- --------------------- Mit kérnek reggelire? 0
Pecivo s marmeladom i medom? Zse--ét-lek---ra- és---zz--? Z______ l________ é_ m______ Z-e-l-t l-k-á-r-l é- m-z-e-? ---------------------------- Zsemlét lekvárral és mézzel? 0
Тоst s kobasicom i sirom? P----------lb-ssza- és--a-t-a-? P_______ k_________ é_ s_______ P-r-t-s- k-l-á-s-a- é- s-j-t-l- ------------------------------- Piritóst kolbásszal és sajttal? 0
Kuhano jaje? Egy---t- ---ás-? E__ f___ t______ E-y f-t- t-j-s-? ---------------- Egy főtt tojást? 0
Jaje na oko? Egy-t-k---o-ás-? E__ t___________ E-y t-k-r-o-á-t- ---------------- Egy tükörtojást? 0
Omlet? Eg----ntot---? E__ r_________ E-y r-n-o-t-t- -------------- Egy rántottát? 0
Molim još jedan jogurt. Ké--k--é--eg--jo-h-rt--. K____ m__ e__ j_________ K-r-k m-g e-y j-g-u-t-t- ------------------------ Kérek még egy joghurtot. 0
Molim još soli i papra. Kérek-még-s-- és -o--ot. K____ m__ s__ é_ b______ K-r-k m-g s-t é- b-r-o-. ------------------------ Kérek még sót és borsot. 0
Molim još jednu čašu vode. K---k---- egy---hár--iz-t. K____ m__ e__ p____ v_____ K-r-k m-g e-y p-h-r v-z-t- -------------------------- Kérek még egy pohár vizet. 0

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!