Zbirka izraza

hr U disku   »   be На дыскатэцы

46 [četrdeset i šest]

U disku

U disku

46 [сорак шэсць]

46 [sorak shests’]

На дыскатэцы

[Na dyskatetsy]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Je li mjesto slobodno? Ці в-ль-а г--а--месц-? Ц- в----- г---- м----- Ц- в-л-н- г-т-е м-с-а- ---------------------- Ці вольна гэтае месца? 0
Tsі vol’na g-ta---e---a? T-- v----- g---- m------ T-і v-l-n- g-t-e m-s-s-? ------------------------ Tsі vol’na getae mestsa?
Mogu li sjesti do Vas? Даз-ол-це-мне п-ы----- -о--ч --В-мі? Д-------- м-- п------- п---- з В---- Д-з-о-і-е м-е п-ы-е-ц- п-б-ч з В-м-? ------------------------------------ Дазволіце мне прысесці побач з Вамі? 0
D-zvol-t---m-e --y---t---pobach - Va--? D--------- m-- p-------- p----- z V---- D-z-o-і-s- m-e p-y-e-t-і p-b-c- z V-m-? --------------------------------------- Dazvolіtse mne prysestsі pobach z Vamі?
Rado. А-в----. А------- А-в-т-а- -------- Ахвотна. 0
Akhv-tn-. A-------- A-h-o-n-. --------- Akhvotna.
Kako Vam se sviđa glazba? Ці --д--аец-- -----у--ка? Ц- п--------- В-- м------ Ц- п-д-б-е-ц- В-м м-з-к-? ------------------------- Ці падабаецца Вам музыка? 0
T-і----abae-s-s- -am m-z---? T-- p----------- V-- m------ T-і p-d-b-e-s-s- V-m m-z-k-? ---------------------------- Tsі padabaetstsa Vam muzyka?
Malo je preglasna. Д-в--- --ч-а--т-я. Д----- г---------- Д-в-л- г-ч-а-а-а-. ------------------ Даволі гучнаватая. 0
D----і guc-nava-ay-. D----- g------------ D-v-l- g-c-n-v-t-y-. -------------------- Davolі guchnavataya.
Ali bend svira sasvim dobro. Ал--г-----гр-- -е-ь-- до---. А-- г--- і---- в----- д----- А-е г-р- і-р-е в-л-м- д-б-а- ---------------------------- Але гурт іграе вельмі добра. 0
Al- g--t -g-------’-і-do--a. A-- g--- і---- v----- d----- A-e g-r- і-r-e v-l-m- d-b-a- ---------------------------- Ale gurt іgrae vel’mі dobra.
Jeste li često ovdje? Вы ту--ча--а --ва-ц-? В- т-- ч---- б------- В- т-т ч-с-а б-в-е-е- --------------------- Вы тут часта бываеце? 0
Vy--u-----s-- b--aetse? V- t-- c----- b-------- V- t-t c-a-t- b-v-e-s-? ----------------------- Vy tut chasta byvaetse?
Ne, ovo je prvi put. Не, -яп-- пе-шы ---. Н-- ц---- п---- р--- Н-, ц-п-р п-р-ы р-з- -------------------- Не, цяпер першы раз. 0
Ne- t---per -e-shy---z. N-- t------ p----- r--- N-, t-y-p-r p-r-h- r-z- ----------------------- Ne, tsyaper pershy raz.
Ja još nikada nisam bio / bila ovdje. Я-тут-яшч- --к-лі не -ыў / -е б-л-. Я т-- я--- н----- н- б-- / н- б---- Я т-т я-ч- н-к-л- н- б-ў / н- б-л-. ----------------------------------- Я тут яшчэ ніколі не быў / не была. 0
Ya-tut-ya-hch- nіk--і -e by--/--e --la. Y- t-- y------ n----- n- b-- / n- b---- Y- t-t y-s-c-e n-k-l- n- b-u / n- b-l-. --------------------------------------- Ya tut yashche nіkolі ne byu / ne byla.
Plešete li? В---анц-еце? В- т-------- В- т-н-у-ц-? ------------ Вы танцуеце? 0
V--------et-e? V- t---------- V- t-n-s-e-s-? -------------- Vy tantsuetse?
Možda kasnije. М-жа бы-ь------ей. М--- б---- п------ М-ж- б-ц-, п-з-е-. ------------------ Можа быць, пазней. 0
M-zh----t--,---zn--. M---- b----- p------ M-z-a b-t-’- p-z-e-. -------------------- Mozha byts’, pazney.
Ne znam tako dobro plesati. Я-------ь---до-ра -анц--. Я н- в----- д---- т------ Я н- в-л-м- д-б-а т-н-у-. ------------------------- Я не вельмі добра танцую. 0
Y--ne-ve-’m---ob----an-su--. Y- n- v----- d---- t-------- Y- n- v-l-m- d-b-a t-n-s-y-. ---------------------------- Ya ne vel’mі dobra tantsuyu.
To je vrlo jednostavno. Г-------і----ос--. Г--- з---- п------ Г-т- з-с-м п-о-т-. ------------------ Гэта зусім проста. 0
G-ta zu--m p-ost-. G--- z---- p------ G-t- z-s-m p-o-t-. ------------------ Geta zusіm prosta.
Pokazat ću Vam. Я-Ва- па-аж-. Я В-- п------ Я В-м п-к-ж-. ------------- Я Вам пакажу. 0
Ya---m---k-z--. Y- V-- p------- Y- V-m p-k-z-u- --------------- Ya Vam pakazhu.
Ne, radije neki drugi put. Не,-ле-----шы---аз--. Н-- л--- і---- р----- Н-, л-п- і-ш-м р-з-м- --------------------- Не, лепш іншым разам. 0
Ne, lepsh --shy---a---. N-- l---- і----- r----- N-, l-p-h і-s-y- r-z-m- ----------------------- Ne, lepsh іnshym razam.
Čekate li nekoga? Вы к-го--ц-----а-ц-? В- к------- ч------- В- к-г-с-ц- ч-к-е-е- -------------------- Вы кагосьці чакаеце? 0
Vy-k--os-tsі--h-k-et--? V- k-------- c--------- V- k-g-s-t-і c-a-a-t-e- ----------------------- Vy kagos’tsі chakaetse?
Da, mog prijatelja. Т-к- ----о----ра. Т--- м---- с----- Т-к- м-й-о с-б-а- ----------------- Так, майго сябра. 0
T----maygo-s-ab--. T--- m---- s------ T-k- m-y-o s-a-r-. ------------------ Tak, maygo syabra.
Eno ga tamo iza dolazi! А--о-- ---ідз-----аду-з- -ам-. А в--- ё- і---- з---- з- В---- А в-с- ё- і-з-, з-а-у з- В-м-. ------------------------------ А вось ён ідзе, ззаду за Вамі. 0
A----- y---і---,-zz--u--a-Vam-. A v--- y-- і---- z---- z- V---- A v-s- y-n і-z-, z-a-u z- V-m-. ------------------------------- A vos’ yon іdze, zzadu za Vamі.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Geni utječu na jezik

Naše porijeklo određuje jezik koji govorimo. Međutim i naši geni su odgovorni za naš jezik. Do tog rezultata su došli škotski istraživači. Istraživali su po čemu se engleski jezik razlikuje od kineskog. Pritom su otkrili da geni također igraju ulogu. Budući da geni utječu na razvitak našeg mozga. To znači da oblikuju strukturu mozga. Time se također potvrđuje naša sposobnost učenja jezika. Pritom su presudne varijante dvaju gena. Ako je određena varijanta oskudna, razvijaju se tonalni jezici. Dakle, tonalne jezike govore narodi koji ne posjeduju tu genetsku varijantu. Kod tonalnih jezika značenje riječi određuje visina tona. Kineski jezik je, na primjer, tonalni jezik. Kod dominantne genetske varijante razvijaju se drugi jezici. Engleski nije tonalni jezik. Varijante tog gena nisu ravnomjerno raspoređene. To znači da se na svijetu pojavljuju s različitom učestalošću. Međutim, jezici preživljavaju jedino ako se dalje prenose. Stoga djeca moraju imati sposobnosti za imitiranje jezika svojih roditelja. Moraju, dakle, moći dobro usvojiti jezik. Samo tada se jezik može prenositi s generacije na generaciju. Starija genetska varijanta pogoduje tonalnim jezicima. Prije je vjerojatno postojalo više tonalnihh jezika nego danas. Međutim, genetsku komponentu opet ne valja precjenjivati. Ona samo može doprinijeti boljem razumijevanju razvitka jezika. Ne postoji gen ni za engleski ni za kineski jezik. Svatko može naučiti bilo koji jezik. Za to nisu potrebni geni već znatiželja i disciplina!
Dali si znao?
Tajlandski (ili tajski) spada u porodicu tai-kadai jezika. To je materinski jezik oko 20 milijuna ljudi. Za razliku od većine zapadnih jezika, tajski je tonski jezik. Kod tonskih jezika izgovor slogova odlučuje o njihovom značenju. Većina riječi u tajskom se sastoji iz jednog sloga. U ovisnosti od toga kojom tonskom visinom se ona govori, riječ dobija drugo značenje. Tajski razlikuje ukupno pet različitih visina tonova. Tajlandsko društvo je stoljećima bilo strogo hijerarhijski uređeno. Zato tajski i danas poznaje najmanje pet različitih razina. Oni se kreću od jednostavnog razgovornog jezika do vrlo uljudnog jezičkog oblika. Osim toga, tajski se dijeli na puno lokalnih narječja. Sustav znakova ovog jezika je mješavina abecede i slogovnog pisma. Gramatika nije kompleksna. Pošto je tajski izolirajući jezik, nema deklinacija ili konjugacija. Naučite tajski, jer je to zaista fascinantan jezik!