Zbirka izraza

hr U disku   »   sr У дискотеци

46 [četrdeset i šest]

U disku

U disku

46 [четрдесет и шест]

46 [četrdeset i šest]

У дискотеци

[U diskoteci]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Je li mjesto slobodno? Да-л--је-ме-т--с-о-о--о? Д- л- ј- м---- с-------- Д- л- ј- м-с-о с-о-о-н-? ------------------------ Да ли је место слободно? 0
Da l-----m-st----o-odno? D- l- j- m---- s-------- D- l- j- m-s-o s-o-o-n-? ------------------------ Da li je mesto slobodno?
Mogu li sjesti do Vas? М-гу л- -------о--ас? М--- л- с---- д- В--- М-г- л- с-с-и д- В-с- --------------------- Могу ли сести до Вас? 0
Mog--l---esti -----s? M--- l- s---- d- V--- M-g- l- s-s-i d- V-s- --------------------- Mogu li sesti do Vas?
Rado. Радо. Р---- Р-д-. ----- Радо. 0
Rad-. R---- R-d-. ----- Rado.
Kako Vam se sviđa glazba? Како --- -----иђ- му--ка? К--- В-- с- с---- м------ К-к- В-м с- с-и-а м-з-к-? ------------------------- Како Вам се свиђа музика? 0
Kako-V-m -e svi---mu--k-? K--- V-- s- s---- m------ K-k- V-m s- s-i-a m-z-k-? ------------------------- Kako Vam se sviđa muzika?
Malo je preglasna. М--о--е ---глас--. М--- ј- п--------- М-л- ј- п-е-л-с-а- ------------------ Мало је прегласна. 0
Mal---e pre-las-a. M--- j- p--------- M-l- j- p-e-l-s-a- ------------------ Malo je preglasna.
Ali bend svira sasvim dobro. Али --н- ----а -а-вим-добр-. А-- б--- с---- с----- д----- А-и б-н- с-и-а с-с-и- д-б-о- ---------------------------- Али бенд свира сасвим добро. 0
Al- -end-sv-ra --s--m-do-ro. A-- b--- s---- s----- d----- A-i b-n- s-i-a s-s-i- d-b-o- ---------------------------- Ali bend svira sasvim dobro.
Jeste li često ovdje? Јест--ли ---т- ----? Ј---- л- ч---- о---- Ј-с-е л- ч-с-о о-д-? -------------------- Јесте ли често овде? 0
J-ste-li-č--t- --d-? J---- l- č---- o---- J-s-e l- č-s-o o-d-? -------------------- Jeste li često ovde?
Ne, ovo je prvi put. Н-, ----је ---и пут. Н-- о-- ј- п--- п--- Н-, о-о ј- п-в- п-т- -------------------- Не, ово је први пут. 0
Ne, -vo--e -r-- put. N-- o-- j- p--- p--- N-, o-o j- p-v- p-t- -------------------- Ne, ovo je prvi put.
Ja još nikada nisam bio / bila ovdje. Ја---ш---к--а н---м---о-/ би-а-о---. Ј- ј-- н----- н---- б-- / б--- о---- Ј- ј-ш н-к-д- н-с-м б-о / б-л- о-д-. ------------------------------------ Ја још никада нисам био / била овде. 0
J- -oš nik------sam--i----bila --de. J- j-- n----- n---- b-- / b--- o---- J- j-š n-k-d- n-s-m b-o / b-l- o-d-. ------------------------------------ Ja još nikada nisam bio / bila ovde.
Plešete li? П-еше----и? П------ л-- П-е-е-е л-? ----------- Плешете ли? 0
Ple-et---i? P------ l-- P-e-e-e l-? ----------- Plešete li?
Možda kasnije. М-ж-а--а--иј-. М---- к------- М-ж-а к-с-и-е- -------------- Можда касније. 0
M-žd--ka--i-e. M---- k------- M-ž-a k-s-i-e- -------------- Možda kasnije.
Ne znam tako dobro plesati. Ја-н--з--- так--д---о-п--с---. Ј- н- з--- т--- д---- п------- Ј- н- з-а- т-к- д-б-о п-е-а-и- ------------------------------ Ја не знам тако добро плесати. 0
Ja ne--na- t-ko-d----------t-. J- n- z--- t--- d---- p------- J- n- z-a- t-k- d-b-o p-e-a-i- ------------------------------ Ja ne znam tako dobro plesati.
To je vrlo jednostavno. То--- ј-ко једн-став--. Т- ј- ј--- ј----------- Т- ј- ј-к- ј-д-о-т-в-о- ----------------------- То је јако једноставно. 0
To j- -a-- ----ost----. T- j- j--- j----------- T- j- j-k- j-d-o-t-v-o- ----------------------- To je jako jednostavno.
Pokazat ću Vam. Ја-ћ----м--ок-з---. Ј- ћ- В-- п-------- Ј- ћ- В-м п-к-з-т-. ------------------- Ја ћу Вам показати. 0
J--c-- V----o--zati. J- c-- V-- p-------- J- c-u V-m p-k-z-t-. -------------------- Ja ću Vam pokazati.
Ne, radije neki drugi put. Н-,-рад--е-др--- --т. Н-- р----- д---- п--- Н-, р-д-ј- д-у-и п-т- --------------------- Не, радије други пут. 0
N-,-r----e--r-----ut. N-- r----- d---- p--- N-, r-d-j- d-u-i p-t- --------------------- Ne, radije drugi put.
Čekate li nekoga? Че-ате -и-не-о-а? Ч----- л- н------ Ч-к-т- л- н-к-г-? ----------------- Чекате ли некога? 0
Če--te----ne-og-? Č----- l- n------ Č-k-t- l- n-k-g-? ----------------- Čekate li nekoga?
Da, mog prijatelja. Д-,-м-- п--ј----а. Д-- м-- п--------- Д-, м-г п-и-а-е-а- ------------------ Да, мог пријатеља. 0
Da- mog-pr--a--l--. D-- m-- p---------- D-, m-g p-i-a-e-j-. ------------------- Da, mog prijatelja.
Eno ga tamo iza dolazi! Е-о ---т-м- и-----лаз-! Е-- г- т--- и-- д------ Е-о г- т-м- и-а д-л-з-! ----------------------- Ено га тамо иза долази! 0
E-o ga ta-o -z- -o----! E-- g- t--- i-- d------ E-o g- t-m- i-a d-l-z-! ----------------------- Eno ga tamo iza dolazi!

Geni utječu na jezik

Naše porijeklo određuje jezik koji govorimo. Međutim i naši geni su odgovorni za naš jezik. Do tog rezultata su došli škotski istraživači. Istraživali su po čemu se engleski jezik razlikuje od kineskog. Pritom su otkrili da geni također igraju ulogu. Budući da geni utječu na razvitak našeg mozga. To znači da oblikuju strukturu mozga. Time se također potvrđuje naša sposobnost učenja jezika. Pritom su presudne varijante dvaju gena. Ako je određena varijanta oskudna, razvijaju se tonalni jezici. Dakle, tonalne jezike govore narodi koji ne posjeduju tu genetsku varijantu. Kod tonalnih jezika značenje riječi određuje visina tona. Kineski jezik je, na primjer, tonalni jezik. Kod dominantne genetske varijante razvijaju se drugi jezici. Engleski nije tonalni jezik. Varijante tog gena nisu ravnomjerno raspoređene. To znači da se na svijetu pojavljuju s različitom učestalošću. Međutim, jezici preživljavaju jedino ako se dalje prenose. Stoga djeca moraju imati sposobnosti za imitiranje jezika svojih roditelja. Moraju, dakle, moći dobro usvojiti jezik. Samo tada se jezik može prenositi s generacije na generaciju. Starija genetska varijanta pogoduje tonalnim jezicima. Prije je vjerojatno postojalo više tonalnihh jezika nego danas. Međutim, genetsku komponentu opet ne valja precjenjivati. Ona samo može doprinijeti boljem razumijevanju razvitka jezika. Ne postoji gen ni za engleski ni za kineski jezik. Svatko može naučiti bilo koji jezik. Za to nisu potrebni geni već znatiželja i disciplina!
Dali si znao?
Tajlandski (ili tajski) spada u porodicu tai-kadai jezika. To je materinski jezik oko 20 milijuna ljudi. Za razliku od većine zapadnih jezika, tajski je tonski jezik. Kod tonskih jezika izgovor slogova odlučuje o njihovom značenju. Većina riječi u tajskom se sastoji iz jednog sloga. U ovisnosti od toga kojom tonskom visinom se ona govori, riječ dobija drugo značenje. Tajski razlikuje ukupno pet različitih visina tonova. Tajlandsko društvo je stoljećima bilo strogo hijerarhijski uređeno. Zato tajski i danas poznaje najmanje pet različitih razina. Oni se kreću od jednostavnog razgovornog jezika do vrlo uljudnog jezičkog oblika. Osim toga, tajski se dijeli na puno lokalnih narječja. Sustav znakova ovog jezika je mješavina abecede i slogovnog pisma. Gramatika nije kompleksna. Pošto je tajski izolirajući jezik, nema deklinacija ili konjugacija. Naučite tajski, jer je to zaista fascinantan jezik!