Zbirka izraza

hr Negacija 2   »   be Адмаўленне 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [шэсцьдзесят пяць]

65 [shests’dzesyat pyats’]

Адмаўленне 2

[Admaulenne 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Je li prsten skup? Ко-ьц----рагое? К----- д------- К-л-ц- д-р-г-е- --------------- Кольца дарагое? 0
K----sa -ara---? K------ d------- K-l-t-a d-r-g-e- ---------------- Kol’tsa daragoe?
Ne, košta samo stotinu eura. Н-, -н--к----е ў-яго-с----ўр-. Н-- я-- к----- ў---- с-- е---- Н-, я-о к-ш-у- ў-я-о с-о е-р-. ------------------------------ Не, яно каштуе ўсяго сто еўра. 0
N-- --no --s-t-e-usy--o --o-y-u-a. N-- y--- k------ u----- s-- y----- N-, y-n- k-s-t-e u-y-g- s-o y-u-a- ---------------------------------- Ne, yano kashtue usyago sto yeura.
Ali ja imam samo pedeset. А-е-ў-м--е ------ п-ц-д-есят. А-- ў м--- т----- п---------- А-е ў м-н- т-л-к- п-ц-д-е-я-. ----------------------------- Але ў мяне толькі пяцьдзесят. 0
A-e-- -ya----ol’-і--yat-’--e-ya-. A-- u m---- t----- p------------- A-e u m-a-e t-l-k- p-a-s-d-e-y-t- --------------------------------- Ale u myane tol’kі pyats’dzesyat.
Jesi li već gotov / gotova? Т---жо-га-о---/--ат---? Т- ў-- г----- / г------ Т- ў-о г-т-в- / г-т-в-? ----------------------- Ты ўжо гатовы / гатова? 0
Ty u--o--a--v- / -a---a? T- u--- g----- / g------ T- u-h- g-t-v- / g-t-v-? ------------------------ Ty uzho gatovy / gatova?
Ne, još ne. Не,--шч- --. Н-- я--- н-- Н-, я-ч- н-. ------------ Не, яшчэ не. 0
Ne--yashc-e--e. N-- y------ n-- N-, y-s-c-e n-. --------------- Ne, yashche ne.
Ali sam uskoro gotov / gotova. Ал- ху-ка-я б--у-г-т-вы /----о--. А-- х---- я б--- г----- / г------ А-е х-т-а я б-д- г-т-в- / г-т-в-. --------------------------------- Але хутка я буду гатовы / гатова. 0
Al---h-t-- y--bu---g-t--- /-g-t-v-. A-- k----- y- b--- g----- / g------ A-e k-u-k- y- b-d- g-t-v- / g-t-v-. ----------------------------------- Ale khutka ya budu gatovy / gatova.
Želiš li još juhe? Хо-а-----э су--? Х---- я--- с---- Х-ч-ш я-ч- с-п-? ---------------- Хочаш яшчэ супу? 0
Kh-c-as--y-s---e-sup-? K------- y------ s---- K-o-h-s- y-s-c-e s-p-? ---------------------- Khochash yashche supu?
Ne, ne želim više. Не- ----ш-----ачу. Н-- б---- н- х---- Н-, б-л-ш н- х-ч-. ------------------ Не, больш не хачу. 0
Ne- b-l--h ne -hachu. N-- b----- n- k------ N-, b-l-s- n- k-a-h-. --------------------- Ne, bol’sh ne khachu.
Ali još jedan sladoled. Ал- ---у -шчэ---н- ма-о---ае. А-- х--- я--- а--- м--------- А-е х-ч- я-ч- а-н- м-р-ж-н-е- ----------------------------- Але хачу яшчэ адно марожанае. 0
Ale kh-ch- y---ch- a-----aro-ha---. A-- k----- y------ a--- m---------- A-e k-a-h- y-s-c-e a-n- m-r-z-a-a-. ----------------------------------- Ale khachu yashche adno marozhanae.
Stanuješ li već dugo ovdje? Т- --о д-ў-о -у- ----ш? Т- ў-- д---- т-- ж----- Т- ў-о д-ў-о т-т ж-в-ш- ----------------------- Ты ўжо даўно тут жывеш? 0
T- u-ho---uno t-- zhyvesh? T- u--- d---- t-- z------- T- u-h- d-u-o t-t z-y-e-h- -------------------------- Ty uzho dauno tut zhyvesh?
Ne, tek mjesec dana. Не--тол-к- адзі-----я-. Н-- т----- а---- м----- Н-, т-л-к- а-з-н м-с-ц- ----------------------- Не, толькі адзін месяц. 0
Ne,-t-l’k--a--іn-me-y--s. N-- t----- a---- m------- N-, t-l-k- a-z-n m-s-a-s- ------------------------- Ne, tol’kі adzіn mesyats.
Ali već poznajem puno ljudi. Ал--я -е--ю---о----гіх -ю-зе-. А-- я в---- ў-- м----- л------ А-е я в-д-ю ў-о м-о-і- л-д-е-. ------------------------------ Але я ведаю ўжо многіх людзей. 0
Ale ya--eda-- -zh- mn-gіkh-ly-d---. A-- y- v----- u--- m------ l------- A-e y- v-d-y- u-h- m-o-і-h l-u-z-y- ----------------------------------- Ale ya vedayu uzho mnogіkh lyudzey.
Putuješ li sutra kući? Ты з-ў--а е-зеш --дому? Т- з----- е---- д------ Т- з-ў-р- е-з-ш д-д-м-? ----------------------- Ты заўтра едзеш дадому? 0
Ty z-u-r--yedze---da-omu? T- z----- y------ d------ T- z-u-r- y-d-e-h d-d-m-? ------------------------- Ty zautra yedzesh dadomu?
Ne, tek za vikend. Н----о--кі-ў---нц- т--ня. Н-- т----- ў к---- т----- Н-, т-л-к- ў к-н-ы т-д-я- ------------------------- Не, толькі ў канцы тыдня. 0
Ne,-tol-k----k---s- tyd--a. N-- t----- u k----- t------ N-, t-l-k- u k-n-s- t-d-y-. --------------------------- Ne, tol’kі u kantsy tydnya.
Ali se vraćam već u nedjelju. Але - ------с- --о ў--я--елю. А-- я в------- ў-- ў н------- А-е я в-р-а-с- ў-о ў н-д-е-ю- ----------------------------- Але я вяртаюся ўжо ў нядзелю. 0
Ale ya-vya--ayusya--zho - ---dz-l-u. A-- y- v---------- u--- u n--------- A-e y- v-a-t-y-s-a u-h- u n-a-z-l-u- ------------------------------------ Ale ya vyartayusya uzho u nyadzelyu.
Je li tvoja kćerka već odrasla? Твая---чка --о д-рос--я? Т--- д---- ў-- д-------- Т-а- д-ч-а ў-о д-р-с-а-? ------------------------ Твая дачка ўжо дарослая? 0
T-a---d-c-ka -zho ---oslay-? T---- d----- u--- d--------- T-a-a d-c-k- u-h- d-r-s-a-a- ---------------------------- Tvaya dachka uzho daroslaya?
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. Н-, ёй -ол--і се-н--ца-ь--ад-ў. Н-- ё- т----- с--------- г----- Н-, ё- т-л-к- с-м-а-ц-ц- г-д-ў- ------------------------------- Не, ёй толькі семнаццаць гадоў. 0
Ne, y-y--o------emn-t----t-’ g---u. N-- y-- t----- s------------ g----- N-, y-y t-l-k- s-m-a-s-s-t-’ g-d-u- ----------------------------------- Ne, yoy tol’kі semnatstsats’ gadou.
Ali ona već ima dečka. Але-ў я----о ёс-- ------. А-- ў я- ў-- ё--- х------ А-е ў я- ў-о ё-ц- х-о-е-. ------------------------- Але ў яе ўжо ёсць хлопец. 0
Ale - yay- ---o-----s’---lo--t-. A-- u y--- u--- y----- k-------- A-e u y-y- u-h- y-s-s- k-l-p-t-. -------------------------------- Ale u yaye uzho yosts’ khlopets.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Što nam riječi govore

U svijetu postoje milijuni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Budući da nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Nitko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Znanstvenici su istražili preko 5 milijuna knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijarda riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti što rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!