Zbirka izraza

hr Raditi   »   be Праца

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [пяцьдзесят пяць]

55 [pyats’dzesyat pyats’]

Праца

[Pratsa]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Što ste po zanimanju? К----ы-пр---ец-? К-- В- п-------- К-м В- п-а-у-ц-? ---------------- Кім Вы працуеце? 0
K-m Vy-p--t----s-? K-- V- p---------- K-m V- p-a-s-e-s-? ------------------ Kіm Vy pratsuetse?
Moj muž je liječnik po zanimanju. Мо- --ж п- праф--іі --кт--. М-- м-- п- п------- д------ М-й м-ж п- п-а-е-і- д-к-а-. --------------------------- Мой муж па прафесіі доктар. 0
M------h-p---rafes-і do----. M-- m--- p- p------- d------ M-y m-z- p- p-a-e-і- d-k-a-. ---------------------------- Moy muzh pa prafesіі doktar.
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Я --а--ю н- -аўст--к--мед-ястрой. Я п----- н- п-------- м---------- Я п-а-у- н- п-ў-т-ў-і м-д-я-т-о-. --------------------------------- Я працую на паўстаўкі медсястрой. 0
Ya-prat-----n- -au-----і m--sy-s-r--. Y- p------- n- p-------- m----------- Y- p-a-s-y- n- p-u-t-u-і m-d-y-s-r-y- ------------------------------------- Ya pratsuyu na paustaukі medsyastroy.
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Х-тка мы ----зе- н- пе---ю. Х---- м- в------ н- п------ Х-т-а м- в-й-з-м н- п-н-і-. --------------------------- Хутка мы выйдзем на пенсію. 0
K---k---y vy-d--m -a--e--і--. K----- m- v------ n- p------- K-u-k- m- v-y-z-m n- p-n-і-u- ----------------------------- Khutka my vyydzem na pensіyu.
Ali porezi su visoki. Але-падат-----сок-я. А-- п------ в------- А-е п-д-т-і в-с-к-я- -------------------- Але падаткі высокія. 0
Al--pada-kі --sokі--. A-- p------ v-------- A-e p-d-t-і v-s-k-y-. --------------------- Ale padatkі vysokіya.
I zdravstveno osiguranje je skupo. І--тр---ван-е------пада---ва---- д-р-г--. І с---------- н- в------ х------ д------- І с-р-х-в-н-е н- в-п-д-к х-а-о-ы д-р-г-е- ----------------------------------------- І страхаванне на выпадак хваробы дарагое. 0
І s-ra---va-n- -a---pa-a---h-a--b- da---o-. І s----------- n- v------ k------- d------- І s-r-k-a-a-n- n- v-p-d-k k-v-r-b- d-r-g-e- ------------------------------------------- І strakhavanne na vypadak khvaroby daragoe.
Što želiš jednom postati? К----ы------ с-ац-? К-- т- х---- с----- К-м т- х-ч-ш с-а-ь- ------------------- Кім ты хочаш стаць? 0
K-m--y-kh--h------ats-? K-- t- k------- s------ K-m t- k-o-h-s- s-a-s-? ----------------------- Kіm ty khochash stats’?
Želim biti inženjer. Я-ж-даю с-а-- інж-н-р--. Я ж---- с---- і--------- Я ж-д-ю с-а-ь і-ж-н-р-м- ------------------------ Я жадаю стаць інжынерам. 0
Ya zha-ay- s----’--n--------. Y- z------ s----- і---------- Y- z-a-a-u s-a-s- і-z-y-e-a-. ----------------------------- Ya zhadayu stats’ іnzhyneram.
Želim studirati na sveučilištu. Я --д-ю---чы--а--- у--верс-т---. Я ж---- в------ в- у------------ Я ж-д-ю в-ч-ц-а в- у-і-е-с-т-ц-. -------------------------------- Я жадаю вучыцца ва універсітэце. 0
Y- zh-d-yu ----yt---a va ----e--і--ts-. Y- z------ v--------- v- u------------- Y- z-a-a-u v-c-y-s-s- v- u-і-e-s-t-t-e- --------------------------------------- Ya zhadayu vuchytstsa va unіversіtetse.
Ja sam pripravnik. Я прак-ы----. Я п---------- Я п-а-т-к-н-. ------------- Я практыкант. 0
Ya--ra----a-t. Y- p---------- Y- p-a-t-k-n-. -------------- Ya praktykant.
Ne zarađujem puno. Я-зар-б--ю -я-ма-. Я з------- н------ Я з-р-б-я- н-ш-а-. ------------------ Я зарабляю няшмат. 0
Y- zar-b--a-u-ny--h-a-. Y- z--------- n-------- Y- z-r-b-y-y- n-a-h-a-. ----------------------- Ya zarablyayu nyashmat.
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Я-п-а--джу пр-кт-к- з-----ой. Я п------- п------- з- м----- Я п-а-о-ж- п-а-т-к- з- м-ж-й- ----------------------------- Я праходжу практыку за мяжой. 0
Y--pr-khodzhu ---k-y-u -a--y-zh-y. Y- p--------- p------- z- m------- Y- p-a-h-d-h- p-a-t-k- z- m-a-h-y- ---------------------------------- Ya prakhodzhu praktyku za myazhoy.
Ovo je moj šef. Г-та---------ль--к. Г--- м-- н--------- Г-т- м-й н-ч-л-н-к- ------------------- Гэта мой начальнік. 0
Ge---m-y---c---’--k. G--- m-- n---------- G-t- m-y n-c-a-’-і-. -------------------- Geta moy nachal’nіk.
Imam drage kolege. У мян-----е---я --ле--. У м--- п------- к------ У м-н- п-ы-м-ы- к-л-г-. ----------------------- У мяне прыемныя калегі. 0
U -yane--ry--n--a --l--і. U m---- p-------- k------ U m-a-e p-y-m-y-a k-l-g-. ------------------------- U myane pryemnyya kalegі.
U podne uvijek idemo u kantinu. У-а-е- ----а---ды -одзім-- ста-оў--. У а--- м- з------ х----- у с-------- У а-е- м- з-ў-ё-ы х-д-і- у с-а-о-к-. ------------------------------------ У абед мы заўсёды ходзім у сталоўку. 0
U----d----z-u-e---------m-u-----ouk-. U a--- m- z------ k------ u s-------- U a-e- m- z-u-e-y k-o-z-m u s-a-o-k-. ------------------------------------- U abed my zausedy khodzіm u stalouku.
Tražim radno mjesto. Я---к-ю--е--а-п-а--. Я ш---- м---- п----- Я ш-к-ю м-с-а п-а-ы- -------------------- Я шукаю месца працы. 0
Ya--h-ka-u---stsa-pr-ts-. Y- s------ m----- p------ Y- s-u-a-u m-s-s- p-a-s-. ------------------------- Ya shukayu mestsa pratsy.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Я ўжо -о--бес-р--оўн-. Я ў-- г-- б----------- Я ў-о г-д б-с-р-ц-ў-ы- ---------------------- Я ўжо год беспрацоўны. 0
Y--uzho-g----es-r-ts--ny. Y- u--- g-- b------------ Y- u-h- g-d b-s-r-t-o-n-. ------------------------- Ya uzho god bespratsouny.
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. У гэ--й--р--не -а-ад-а шма---е-п-ац---ы-. У г---- к----- з------ ш--- б------------ У г-т-й к-а-н- з-н-д-а ш-а- б-с-р-ц-ў-ы-. ----------------------------------------- У гэтай краіне занадта шмат беспрацоўных. 0
U-get-- -raіn- zana-ta-s-----b-----t-oun-k-. U g---- k----- z------ s---- b-------------- U g-t-y k-a-n- z-n-d-a s-m-t b-s-r-t-o-n-k-. -------------------------------------------- U getay kraіne zanadta shmat bespratsounykh.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?