Zbirka izraza

hr U prirodi   »   be На прыродзе

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [дваццаць шэсць]

26 [dvatstsats’ shests’]

На прыродзе

[Na pryrodze]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Vidiš li tamo toranj? Т- --ч-ш там --жу? Т- б---- т-- в---- Т- б-ч-ш т-м в-ж-? ------------------ Ты бачыш там вежу? 0
Ty b-chys--t-m v---u? T- b------ t-- v----- T- b-c-y-h t-m v-z-u- --------------------- Ty bachysh tam vezhu?
Vidiš li tamo brijeg? Т------ш --м---р-? Т- б---- т-- г---- Т- б-ч-ш т-м г-р-? ------------------ Ты бачыш там гару? 0
Ty -ac--s- t-m g---? T- b------ t-- g---- T- b-c-y-h t-m g-r-? -------------------- Ty bachysh tam garu?
Vidiš li tamo selo? Т---ачыш там вё-к-? Т- б---- т-- в----- Т- б-ч-ш т-м в-с-у- ------------------- Ты бачыш там вёску? 0
Ty--ac-ysh -a--vesk-? T- b------ t-- v----- T- b-c-y-h t-m v-s-u- --------------------- Ty bachysh tam vesku?
Vidiš li tamo rijeku? Т--б-ч-- -ам--а--? Т- б---- т-- р---- Т- б-ч-ш т-м р-к-? ------------------ Ты бачыш там раку? 0
Ty -a----h t-m---ku? T- b------ t-- r---- T- b-c-y-h t-m r-k-? -------------------- Ty bachysh tam raku?
Vidiš li tamo most? Ты --чы---ам-м--т? Т- б---- т-- м---- Т- б-ч-ш т-м м-с-? ------------------ Ты бачыш там мост? 0
T--b-ch--h--a---ost? T- b------ t-- m---- T- b-c-y-h t-m m-s-? -------------------- Ty bachysh tam most?
Vidiš li tamo jezero? Т- -а--- т-м-во-ер-? Т- б---- т-- в------ Т- б-ч-ш т-м в-з-р-? -------------------- Ты бачыш там возера? 0
Ty-ba--y-h -a--v---r-? T- b------ t-- v------ T- b-c-y-h t-m v-z-r-? ---------------------- Ty bachysh tam vozera?
Оna ptica tamo mi se sviđa. М-е ------е--- т---п-уш--. М-- п--------- т-- п------ М-е п-д-б-е-ц- т-я п-у-к-. -------------------------- Мне падабаецца тая птушка. 0
M-- p----a-t-t-a t-y- -t-s--a. M-- p----------- t--- p------- M-e p-d-b-e-s-s- t-y- p-u-h-a- ------------------------------ Mne padabaetstsa taya ptushka.
Sviđa mi se ono drvo tamo. Мн--п------цца-т-е--рэва. М-- п--------- т-- д----- М-е п-д-б-е-ц- т-е д-э-а- ------------------------- Мне падабаецца тое дрэва. 0
M---pa----e--tsa t-e--re-a. M-- p----------- t-- d----- M-e p-d-b-e-s-s- t-e d-e-a- --------------------------- Mne padabaetstsa toe dreva.
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Мн--п---б-е-ц---------м-н-. М-- п--------- г--- к------ М-е п-д-б-е-ц- г-т- к-м-н-. --------------------------- Мне падабаецца гэты камень. 0
M-- p-da---ts----g-t- ka-en-. M-- p----------- g--- k------ M-e p-d-b-e-s-s- g-t- k-m-n-. ----------------------------- Mne padabaetstsa gety kamen’.
Оnaj park tamo mi se sviđa. Мне-п--а--е-ц----й-п--к. М-- п--------- т-- п---- М-е п-д-б-е-ц- т-й п-р-. ------------------------ Мне падабаецца той парк. 0
Mn---a---a--sts--to- --rk. M-- p----------- t-- p---- M-e p-d-b-e-s-s- t-y p-r-. -------------------------- Mne padabaetstsa toy park.
Sviđa mi se onaj vrt tamo. Мн- -а-а-а-ц-а---й---д. М-- п--------- т-- с--- М-е п-д-б-е-ц- т-й с-д- ----------------------- Мне падабаецца той сад. 0
M-- -a---aet-tsa-t-y sa-. M-- p----------- t-- s--- M-e p-d-b-e-s-s- t-y s-d- ------------------------- Mne padabaetstsa toy sad.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Мне-п-д-ба---- -эт-- -ве-ка. М-- п--------- г---- к------ М-е п-д-б-е-ц- г-т-я к-е-к-. ---------------------------- Мне падабаецца гэтая кветка. 0
M-----daba--sts----taya k--tk-. M-- p----------- g----- k------ M-e p-d-b-e-s-s- g-t-y- k-e-k-. ------------------------------- Mne padabaetstsa getaya kvetka.
Mislim da je lijepo. П--мо-му--гэта --ла. П-------- г--- м---- П---о-м-, г-т- м-л-. -------------------- Па-мойму, гэта міла. 0
Pa-m-ym---ge-a-mі-a. P-------- g--- m---- P---o-m-, g-t- m-l-. -------------------- Pa-moymu, geta mіla.
Mislim da je interesantno. Мн--з-ае-ц----та -----ы-. М-- з------ г--- ц------- М-е з-а-ц-а г-т- ц-к-в-м- ------------------------- Мне здаецца гэта цікавым. 0
Mn--zdae---------- --і-a---. M-- z-------- g--- t-------- M-e z-a-t-t-a g-t- t-і-a-y-. ---------------------------- Mne zdaetstsa geta tsіkavym.
Mislim da je prekrasno. Па--о-м-,-г--а--удоўна. П-------- г--- ц------- П---о-м-, г-т- ц-д-ў-а- ----------------------- Па-мойму, гэта цудоўна. 0
P-----mu,--et--tsu-ouna. P-------- g--- t-------- P---o-m-, g-t- t-u-o-n-. ------------------------ Pa-moymu, geta tsudouna.
Mislim da je ružno. Я--у-а-, г-та бр---а. Я д----- г--- б------ Я д-м-ю- г-т- б-ы-к-. --------------------- Я думаю, гэта брыдка. 0
Y----ma-u,---t- --yd-a. Y- d------ g--- b------ Y- d-m-y-, g-t- b-y-k-. ----------------------- Ya dumayu, geta brydka.
Mislim da je dosadno. Я -на-о--- --------н-м. Я з------- г--- н------ Я з-а-о-ж- г-т- н-д-ы-. ----------------------- Я знаходжу гэта нудным. 0
Y--z--k-od-hu-get- nud-y-. Y- z--------- g--- n------ Y- z-a-h-d-h- g-t- n-d-y-. -------------------------- Ya znakhodzhu geta nudnym.
Mislim da je to strašno. П---о-му,---т- ж--лів-. П-------- г--- ж------- П---о-м-, г-т- ж-х-і-а- ----------------------- Па-мойму, гэта жахліва. 0
P-----m---g-t- -ha-h-іv-. P-------- g--- z--------- P---o-m-, g-t- z-a-h-і-a- ------------------------- Pa-moymu, geta zhakhlіva.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.