Zbirka izraza

hr Dijelovi tijela   »   be Часткі цела

58 [pedeset i osam]

Dijelovi tijela

Dijelovi tijela

58 [пяцьдзесят восем]

58 [pyats’dzesyat vosem]

Часткі цела

[Chastkі tsela]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Crtam muškarca. Я-м---ю ---ч--у. Я м---- м------- Я м-л-ю м-ж-ы-у- ---------------- Я малюю мужчыну. 0
Y- -al-uy- m-z---y--. Y- m------ m--------- Y- m-l-u-u m-z-c-y-u- --------------------- Ya malyuyu muzhchynu.
Prvo glavu. С--ч--к- га----. С------- г------ С-а-а-к- г-л-в-. ---------------- Спачатку галаву. 0
Sp-c-a--- g-la-u. S-------- g------ S-a-h-t-u g-l-v-. ----------------- Spachatku galavu.
Muškarac nosi šešir. У ---чы---на------е к---люш. У м------ н- г----- к------- У м-ж-ы-ы н- г-л-в- к-п-л-ш- ---------------------------- У мужчыны на галаве капялюш. 0
U --zh--yn--n- --l--e kap-a----h. U m-------- n- g----- k---------- U m-z-c-y-y n- g-l-v- k-p-a-y-s-. --------------------------------- U muzhchyny na galave kapyalyush.
Kosa se ne vidi. Валасо- -е--ачн-. В------ н- б----- В-л-с-ў н- б-ч-а- ----------------- Валасоў не бачна. 0
V-l---- n-------a. V------ n- b------ V-l-s-u n- b-c-n-. ------------------ Valasou ne bachna.
Uši se također ne vide. В--э- -ак-ам- ----ач--. В---- т------ н- б----- В-ш-й т-к-а-а н- б-ч-а- ----------------------- Вушэй таксама не бачна. 0
V-sh-y t-k-ama -e--ac---. V----- t------ n- b------ V-s-e- t-k-a-a n- b-c-n-. ------------------------- Vushey taksama ne bachna.
Leđa se također ne vide. Сп----т-к-а----е б---а. С---- т------ н- б----- С-і-у т-к-а-а н- б-ч-а- ----------------------- Спіну таксама не бачна. 0
S--n- ta----a n--ba----. S---- t------ n- b------ S-і-u t-k-a-a n- b-c-n-. ------------------------ Spіnu taksama ne bachna.
Crtam oči i usta. Я м--ю--вочы-- -от. Я м---- в--- і р--- Я м-л-ю в-ч- і р-т- ------------------- Я малюю вочы і рот. 0
Ya-m-ly--u-vo-hy - ro-. Y- m------ v---- і r--- Y- m-l-u-u v-c-y і r-t- ----------------------- Ya malyuyu vochy і rot.
Muškarac pleše i smije se. М----н----нцу- - с-яецца. М------ т----- і с------- М-ж-ы-а т-н-у- і с-я-ц-а- ------------------------- Мужчына танцуе і смяецца. 0
Muz-c-----ta-t--e-- s-ya----tsa. M-------- t------ і s----------- M-z-c-y-a t-n-s-e і s-y-y-t-t-a- -------------------------------- Muzhchyna tantsue і smyayetstsa.
Muškarac ima dug nos. У м---ыны-до--і нос. У м------ д---- н--- У м-ж-ы-ы д-ў-і н-с- -------------------- У мужчыны доўгі нос. 0
U --zh-------o-gі nos. U m-------- d---- n--- U m-z-c-y-y d-u-і n-s- ---------------------- U muzhchyny dougі nos.
On nosi štap u rukama. Ён----- - --ках---л--. Ё- н--- ў р---- п----- Ё- н-с- ў р-к-х п-л-у- ---------------------- Ён нясе ў руках палку. 0
E- -ya-e u--u-akh-p---u. E- n---- u r----- p----- E- n-a-e u r-k-k- p-l-u- ------------------------ En nyase u rukakh palku.
On nosi i šal oko vrata. У -г--па---аны--ал---в-кол-шы-. У я-- п------- ш---- в---- ш--- У я-о п-в-з-н- ш-л-к в-к-л ш-і- ------------------------------- У яго павязаны шалік вакол шыі. 0
U-y-go p-v---an---h--іk --ko--s-y-. U y--- p-------- s----- v---- s---- U y-g- p-v-a-a-y s-a-і- v-k-l s-y-. ----------------------------------- U yago pavyazany shalіk vakol shyі.
Zima je i hladno je. Ц--е---іма-і хол-дна. Ц---- з--- і х------- Ц-п-р з-м- і х-л-д-а- --------------------- Цяпер зіма і холадна. 0
T-y--e- z--a - kh--a---. T------ z--- і k-------- T-y-p-r z-m- і k-o-a-n-. ------------------------ Tsyaper zіma і kholadna.
Ruke su jake. Р--і -о----. Р--- м------ Р-к- м-ц-ы-. ------------ Рукі моцныя. 0
Ruk---------a. R--- m-------- R-k- m-t-n-y-. -------------- Rukі motsnyya.
Noge su također jake. Н-г- -акс-ма --цны-. Н--- т------ м------ Н-г- т-к-а-а м-ц-ы-. -------------------- Ногі таксама моцныя. 0
Nog----k-am--mo-s----. N--- t------ m-------- N-g- t-k-a-a m-t-n-y-. ---------------------- Nogі taksama motsnyya.
Muškarac je od snijega. Му-ч--а----сн-г-. М------ с- с----- М-ж-ы-а с- с-е-у- ----------------- Мужчына са снегу. 0
Mu-hchy-a sa-sn-g-. M-------- s- s----- M-z-c-y-a s- s-e-u- ------------------- Muzhchyna sa snegu.
On ne nosi hlače i kaput. Ё--н- ---і-ь--т--о----палі-о. Ё- н- н----- ш----- і п------ Ё- н- н-с-ц- ш-а-о- і п-л-т-. ----------------------------- Ён не носіць штаноў і паліто. 0
E---e nos--s- -h-ano--і --l--o. E- n- n------ s------ і p------ E- n- n-s-t-’ s-t-n-u і p-l-t-. ------------------------------- En ne nosіts’ shtanou і palіto.
Ali mušakarac se ne smrzava. Ал- муж-ы-- н- -ам----е. А-- м------ н- з-------- А-е м-ж-ы-а н- з-м-р-а-. ------------------------ Але мужчына не замярзае. 0
A-- m-----y-a n--zam--r-a-. A-- m-------- n- z--------- A-e m-z-c-y-a n- z-m-a-z-e- --------------------------- Ale muzhchyna ne zamyarzae.
On je snjegović. Ён----не-а-ік. Ё- – с-------- Ё- – с-е-а-і-. -------------- Ён – снегавік. 0
E----s--ga-і-. E- – s-------- E- – s-e-a-і-. -------------- En – snegavіk.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik naših predaka

Moderne jezike mogu analizirati lingvisti. Pritom koriste različite metode. Međutim, kako su govorili ljudi prije više tisuća godina? Puno je teže odgovoriti na to pitanje. Znanstvenici se svejedno time bave godinama. Žele istražiti kako se prije govorilo. Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezične oblike. Američki znanstvenici su upravo došli do zanimljivog otkrića. Analizirali su preko 2.000 jezika. Pritom su posebice ispitivali rečenično ustrojstvo. Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi. Gotovo polovica jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici. To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol. Više od 700 jezika slijedi S-G-O model. I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O. G-O-S model se koristi u oko 40 jezika. 120 jezika imaju mješovite oblike. S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi. Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip. Tu, primjerice, spadaju perzijski, japanski i turski jezik. Većina živih jezika slijedi S-G-O model. Danas u indoeuropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo. Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu. Na tom su se sistemu temeljili svi jezici. Međutim, tada su se jezici razgranali. Još uvijek se ne zna kako se to desilo. Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog. Budući da u evoluciji nadvlada samo ono što ima prednosti...