Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   bg Магазини

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [петдесет и три]

53 [petdeset i tri]

Магазини

[Magazini]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski bugarski igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. Ни- т----- с------ м------. Ние търсим спортен магазин. 0
N-- t----- s------ m------. Ni- t----- s------ m------. Nie tyrsim sporten magazin. N-e t-r-i- s-o-t-n m-g-z-n. --------------------------.
Tražimo mesnicu. Ни- т----- м--------. Ние търсим месарница. 0
N-- t----- m---------. Ni- t----- m---------. Nie tyrsim mesarnitsa. N-e t-r-i- m-s-r-i-s-. ---------------------.
Tražimo ljekarnu. Ни- т----- а-----. Ние търсим аптека. 0
N-- t----- a-----. Ni- t----- a-----. Nie tyrsim apteka. N-e t-r-i- a-t-k-. -----------------.
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. Ис------ к---- ф------- т----. Искамеда купим футболна топка. 0
I------- k---- f------- t----. Is------ k---- f------- t----. Iskameda kupim futbolna topka. I-k-m-d- k-p-m f-t-o-n- t-p-a. -----------------------------.
Naime, želimo kupiti salamu. Ис---- д- к---- с----. Искаме да купим салам. 0
I----- d- k---- s----. Is---- d- k---- s----. Iskame da kupim salam. I-k-m- d- k-p-m s-l-m. ---------------------.
Naime, želimo kupiti lijekove. Ис---- д- к---- л--------. Искаме да купим лекарства. 0
I----- d- k---- l--------. Is---- d- k---- l--------. Iskame da kupim lekarstva. I-k-m- d- k-p-m l-k-r-t-a. -------------------------.
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. Ни- т----- с------ м------- з- д- к---- ф------- т----. Ние търсим спортен магазин, за да купим футболна топка. 0
N-- t----- s------ m------, z- d- k---- f------- t----. Ni- t----- s------ m------- z- d- k---- f------- t----. Nie tyrsim sporten magazin, za da kupim futbolna topka. N-e t-r-i- s-o-t-n m-g-z-n, z- d- k-p-m f-t-o-n- t-p-a. --------------------------,---------------------------.
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. Ни- т----- м--------- з- д- к---- с----. Ние търсим месарница, за да купим салам. 0
N-- t----- m---------, z- d- k---- s----. Ni- t----- m---------- z- d- k---- s----. Nie tyrsim mesarnitsa, za da kupim salam. N-e t-r-i- m-s-r-i-s-, z- d- k-p-m s-l-m. ---------------------,------------------.
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. Ни- т----- а------ з- д- к---- л--------. Ние търсим аптека, за да купим лекарства. 0
N-- t----- a-----, z- d- k---- l--------. Ni- t----- a------ z- d- k---- l--------. Nie tyrsim apteka, za da kupim lekarstva. N-e t-r-i- a-t-k-, z- d- k-p-m l-k-r-t-a. -----------------,----------------------.
Tražim zlatara. Аз т---- б------. Аз търся бижутер. 0
A- t----- b-------. Az t----- b-------. Az tyrsya bizhuter. A- t-r-y- b-z-u-e-. ------------------.
Tražim fotografsku radnju. Аз т---- ф----------. Аз търся фотомагазин. 0
A- t----- f----------. Az t----- f----------. Az tyrsya fotomagazin. A- t-r-y- f-t-m-g-z-n. ---------------------.
Tražim slastičarnu. Аз т---- с----------. Аз търся сладкарница. 0
A- t----- s-----------. Az t----- s-----------. Az tyrsya sladkarnitsa. A- t-r-y- s-a-k-r-i-s-. ----------------------.
Namjeravam, naime, kupiti prsten. Вс------ и---- д- к--- п------. Всъщност искам да купя пръстен. 0
V---------- i---- d- k---- p------. Vs--------- i---- d- k---- p------. Vsyshchnost iskam da kupya prysten. V-y-h-h-o-t i-k-m d- k-p-a p-y-t-n. ----------------------------------.
Namjeravam, naime, kupiti film. Вс------ и---- д- к--- л----. Всъщност искам да купя лента. 0
V---------- i---- d- k---- l----. Vs--------- i---- d- k---- l----. Vsyshchnost iskam da kupya lenta. V-y-h-h-o-t i-k-m d- k-p-a l-n-a. --------------------------------.
Namjeravam, naime, kupiti tortu. Вс------ и---- д- к--- т----. Всъщност искам да купя торта. 0
V---------- i---- d- k---- t----. Vs--------- i---- d- k---- t----. Vsyshchnost iskam da kupya torta. V-y-h-h-o-t i-k-m d- k-p-a t-r-a. --------------------------------.
Tražim zlatara da kupim prsten. Аз т---- б------- з- д- к--- п------. Аз търся бижутер, за да купя пръстен. 0
A- t----- b-------, z- d- k---- p------. Az t----- b-------- z- d- k---- p------. Az tyrsya bizhuter, za da kupya prysten. A- t-r-y- b-z-u-e-, z- d- k-p-a p-y-t-n. ------------------,--------------------.
Tražim fotografsku radnju da kupim film. Аз т---- ф----------- з- д- к--- л----. Аз търся фотомагазин, за да купя лента. 0
A- t----- f----------, z- d- k---- l----. Az t----- f----------- z- d- k---- l----. Az tyrsya fotomagazin, za da kupya lenta. A- t-r-y- f-t-m-g-z-n, z- d- k-p-a l-n-a. ---------------------,------------------.
Tražim slastičarnu da kupim tortu. Аз т---- с----------- з- д- к--- т----. Аз търся сладкарница, за да купя торта. 0
A- t----- s-----------, z- d- k---- t----. Az t----- s------------ z- d- k---- t----. Az tyrsya sladkarnitsa, za da kupya torta. A- t-r-y- s-a-k-r-i-s-, z- d- k-p-a t-r-a. ----------------------,------------------.

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!