Slovníček fráz

sk Zoznámenie   »   sr Упознати

3 [tri]

Zoznámenie

Zoznámenie

3 [три]

3 [tri]

Упознати

[Upoznati]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Ahoj! Зд-а--! З------ З-р-в-! ------- Здраво! 0
Z-rav-! Z------ Z-r-v-! ------- Zdravo!
Dobrý deň! До--р дан! Д---- д--- Д-б-р д-н- ---------- Добар дан! 0
D---r----! D---- d--- D-b-r d-n- ---------- Dobar dan!
Ako sa darí? Ка-- сте?-/-К-к- -и? К--- с--- / К--- с-- К-к- с-е- / К-к- с-? -------------------- Како сте? / Како си? 0
Ka-o---e?-/ K-----i? K--- s--- / K--- s-- K-k- s-e- / K-k- s-? -------------------- Kako ste? / Kako si?
Pochádzate z Európy? Јест---и-В---- Е----е? Ј---- л- В- и- Е------ Ј-с-е л- В- и- Е-р-п-? ---------------------- Јесте ли Ви из Европе? 0
Jes----- -i -- --r-p-? J---- l- V- i- E------ J-s-e l- V- i- E-r-p-? ---------------------- Jeste li Vi iz Evrope?
Pochádzate z Ameriky? Јес-е ли--- -з--мерике? Ј---- л- В- и- А------- Ј-с-е л- В- и- А-е-и-е- ----------------------- Јесте ли Ви из Америке? 0
J-ste li-V--iz-Am-ri--? J---- l- V- i- A------- J-s-e l- V- i- A-e-i-e- ----------------------- Jeste li Vi iz Amerike?
Pochádzate z Ázie? Јесте -- Ви--з -з--е? Ј---- л- В- и- А----- Ј-с-е л- В- и- А-и-е- --------------------- Јесте ли Ви из Азије? 0
Je-t- li-V-----A--j-? J---- l- V- i- A----- J-s-e l- V- i- A-i-e- --------------------- Jeste li Vi iz Azije?
V ktorom hoteli bývate? У -о-ем---телу -те-см-шт---? У к---- х----- с-- с-------- У к-ј-м х-т-л- с-е с-е-т-н-? ---------------------------- У којем хотелу сте смештени? 0
U--oj----o-elu s-e s--š---i? U k---- h----- s-- s-------- U k-j-m h-t-l- s-e s-e-t-n-? ---------------------------- U kojem hotelu ste smešteni?
Ako dlho ste už tu? К-------у-- -те-већ---д-? К----- д--- с-- в-- о---- К-л-к- д-г- с-е в-ћ о-д-? ------------------------- Колико дуго сте већ овде? 0
Kolik- ---o--t- --c- -vde? K----- d--- s-- v--- o---- K-l-k- d-g- s-e v-c- o-d-? -------------------------- Koliko dugo ste već ovde?
Ako dlho zostanete? Кол-к--ду-о --та-е-е? К----- д--- о-------- К-л-к- д-г- о-т-ј-т-? --------------------- Колико дуго остајете? 0
K--ik- -ugo--sta--t-? K----- d--- o-------- K-l-k- d-g- o-t-j-t-? --------------------- Koliko dugo ostajete?
Páči sa vám tu? Доп--а-л----м----о-де? Д----- л- В-- с- о---- Д-п-д- л- В-м с- о-д-? ---------------------- Допада ли Вам се овде? 0
D-p-d--l--Vam-se ---e? D----- l- V-- s- o---- D-p-d- l- V-m s- o-d-? ---------------------- Dopada li Vam se ovde?
Ste tu na dovolenke? Ј---е л- -в-- -а -о-ишњ----дмору? Ј---- л- о--- н- г------- о------ Ј-с-е л- о-д- н- г-д-ш-е- о-м-р-? --------------------------------- Јесте ли овде на годишњем одмору? 0
J---e -- -vde ------i--j-m--dmor-? J---- l- o--- n- g-------- o------ J-s-e l- o-d- n- g-d-š-j-m o-m-r-? ---------------------------------- Jeste li ovde na godišnjem odmoru?
Navštívte ma niekedy! П-сет-те -е ј--ном! П------- м- ј------ П-с-т-т- м- ј-д-о-! ------------------- Посетите ме једном! 0
Poseti-e-me j--nom! P------- m- j------ P-s-t-t- m- j-d-o-! ------------------- Posetite me jednom!
Tu je moja adresa. О-о је-м--- а-р--а. О-- ј- м--- а------ О-о ј- м-ј- а-р-с-. ------------------- Ово је моја адреса. 0
O-o -e mo---adr---. O-- j- m--- a------ O-o j- m-j- a-r-s-. ------------------- Ovo je moja adresa.
Uvidíme sa zajtra? Х-ћем--л- -е--у-ра-ви-ети? Х----- л- с- с---- в------ Х-ћ-м- л- с- с-т-а в-д-т-? -------------------------- Хоћемо ли се сутра видети? 0
Hoće----i-se--u--- -id-ti? H------ l- s- s---- v------ H-c-e-o l- s- s-t-a v-d-t-? --------------------------- Hoćemo li se sutra videti?
Je mi ľúto, už niečo mám. Жа------е, и--- в-ћ -утр----што -о-ово-е-о. Ж-- м- ј-- и--- в-- с---- н---- д---------- Ж-о м- ј-, и-а- в-ћ с-т-а н-ш-о д-г-в-р-н-. ------------------------------------------- Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. 0
Ž-o--- j-,-ima- -e-́--u-ra ---t- ---o-----o. Ž-- m- j-- i--- v--- s---- n---- d---------- Ž-o m- j-, i-a- v-c- s-t-a n-š-o d-g-v-r-n-. -------------------------------------------- Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno.
Čau! Ћ-о--- -б-г--! Ћ--- / З------ Ћ-о- / З-о-о-! -------------- Ћао! / Збогом! 0
C---! / Z--g-m! C---- / Z------ C-a-! / Z-o-o-! --------------- Ćao! / Zbogom!
Dovidenia! Дов--е--! Д-------- Д-в-ђ-њ-! --------- Довиђења! 0
D-vi--nja! D--------- D-v-đ-n-a- ---------- Doviđenja!
Do skorého videnia! Д----к-ро! Д- у------ Д- у-к-р-! ---------- До ускоро! 0
Do --kor-! D- u------ D- u-k-r-! ---------- Do uskoro!

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Abeceda

Pomocou jazyka sme schopní sa dorozumieť. Môžeme povedať iným, čo si myslíme alebo čo cítime. Rovnakú funkciu má aj písmo. Väčšina jazykov má svoje písmo. Písmo tvoria znaky. Tieto znaky môžu vyzerať rôzne. Základom väčšiny druhov písma sú písmená. Takému písmu hovoríme abeceda. Abeceda je organizovaná sada grafických znakov. Znaky sa podľa určitých pravidiel spájajú do slov. Každý znak sa vyslovuje určitým spôsobom. Pojem abeceda pochádza z gréčtiny. Prvé dve písmená v gréčtine sú totiž alfa a beta. Z dejín poznáme mnoho rôznych abecied. Už viac ako 3 000 rokov používajú ľudia písomné znaky. Predtým boli písomné znaky magickými symbolmi. Iba niekoľko ľudí vedelo, čo znamenajú. Neskôr znaky svoj symbolický charakter stratili. Dnes už písmená svoj význam nemajú. Dávajú zmysel až v kombinácii s inými písmenami. Písma, ako napríklad čínština, fungujú inak. Podobajú sa obrázkom a často znázorňujú to, čo znamenajú. Keď píšeme, kódujeme naše myšlienky. Používame znaky, aby sme zaznamenali svoje vedomosti. Náš mozog sa naučil abecedu dekódovať. Znaky tvoria slová a slová vyjadrujú myšlienku. Týmto spôsobom je možné zachovať text po celé tisícročia. A stále mu rozumieť ....