Рјечник

sr Дани у седмици   »   ad Тхьамафэм имафэхэр

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [бгъу]

9 [bgu]

Тхьамафэм имафэхэр

[Th'amafjem imafjehjer]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Понедељак Бл--э Б---- Б-ы-э ----- Блыпэ 0
B-y-je B----- B-y-j- ------ Blypje
Уторак Гъу--ж Г----- Г-у-д- ------ Гъубдж 0
Gu-dzh G----- G-b-z- ------ Gubdzh
Среда Бэрэс---ъый Б---------- Б-р-с-э-ъ-й ----------- Бэрэскэжъый 0
Bj--j-s-je-h-j B------------- B-e-j-s-j-z-y- -------------- Bjerjeskjezhyj
Четвртак Мэ-эку М----- М-ф-к- ------ Мэфэку 0
Mj---eku M------- M-e-j-k- -------- Mjefjeku
Петак Бэ--с--ш-у Б--------- Б-р-с-э-х- ---------- Бэрэскэшху 0
B-erjeskj-shhu B------------- B-e-j-s-j-s-h- -------------- Bjerjeskjeshhu
Субота Ш-м-эт Ш----- Ш-м-э- ------ Шэмбэт 0
Shj--b--t S-------- S-j-m-j-t --------- Shjembjet
Недеља Т----м-ф Т------- Т-ь-у-а- -------- Тхьаумаф 0
T-'--m-f T------- T-'-u-a- -------- Th'aumaf
Недеља Тх--мафэ Т------- Т-ь-м-ф- -------- Тхьамафэ 0
Th'--a-je T-------- T-'-m-f-e --------- Th'amafje
од понедељка до недеље Б--п-- щ--б-агъэ----ь-ум--э- нэ-. Б----- щ--------- т--------- н--- Б-ы-э- щ-у-л-г-э- т-ь-у-а-э- н-с- --------------------------------- Блыпэм щыублагъэу тхьаумафэм нэс. 0
Bl--j-m -h-y-b---j-- --'aumafjem-n-e-. B------ s----------- t---------- n---- B-y-j-m s-h-u-l-g-e- t-'-u-a-j-m n-e-. -------------------------------------- Blypjem shhyublagjeu th'aumafjem njes.
Први дан је понедељак. А--р- ма--р-- --ы--. А---- м---- – б----- А-э-э м-ф-р – б-ы-э- -------------------- Апэрэ мафэр – блыпэ. 0
A----j- m-fj-r - -----e. A------ m----- – b------ A-j-r-e m-f-e- – b-y-j-. ------------------------ Apjerje mafjer – blypje.
Други дан је уторак. ЯтIон-рэ-м--эр-----уб--. Я------- м---- – г------ Я-I-н-р- м-ф-р – г-у-д-. ------------------------ ЯтIонэрэ мафэр – гъубдж. 0
JatIonje--e-m-fj-r –--ub-z-. J---------- m----- – g------ J-t-o-j-r-e m-f-e- – g-b-z-. ---------------------------- JatIonjerje mafjer – gubdzh.
Трећи дан је среда. Ящ-н-рэ ма--р-–--эрэ-к---ы-. Я------ м---- – б----------- Я-э-э-э м-ф-р – б-р-с-э-ъ-й- ---------------------------- Ящэнэрэ мафэр – бэрэскэжъый. 0
Ja--h---jerj--m----r-------jesk-ezhyj. J------------ m----- – b-------------- J-s-h-e-j-r-e m-f-e- – b-e-j-s-j-z-y-. -------------------------------------- Jashhjenjerje mafjer – bjerjeskjezhyj.
Четврти дан је четвртак. Я---эн-рэ-----р –--эфэ--. Я-------- м---- – м------ Я-л-э-э-э м-ф-р – м-ф-к-. ------------------------- ЯплIэнэрэ мафэр – мэфэку. 0
J-pl-je-je--e m-fj---–---efj---. J------------ m----- – m-------- J-p-I-e-j-r-e m-f-e- – m-e-j-k-. -------------------------------- JaplIjenjerje mafjer – mjefjeku.
Пети дан је петак. Ятф--э-э--а----- бэ----э-х-. Я------- м---- – б---------- Я-ф-н-р- м-ф-р – б-р-с-э-х-. ---------------------------- Ятфэнэрэ мафэр – бэрэскэшху. 0
J-tfj-nj--j--mafj---–-b-e-j-s-j----u. J----------- m----- – b-------------- J-t-j-n-e-j- m-f-e- – b-e-j-s-j-s-h-. ------------------------------------- Jatfjenjerje mafjer – bjerjeskjeshhu.
Шести дан је субота. Ях-н-----а----– --мб-т. Я------ м---- – ш------ Я-э-э-э м-ф-р – ш-м-э-. ----------------------- Яхэнэрэ мафэр – шэмбэт. 0
Ja-j--je--- -a---- – ---embje-. J---------- m----- – s--------- J-h-e-j-r-e m-f-e- – s-j-m-j-t- ------------------------------- Jahjenjerje mafjer – shjembjet.
Седми дан је недеља. Ябл-н--э --фэр --т-ьау-а-. Я------- м---- – т-------- Я-л-н-р- м-ф-р – т-ь-у-а-. -------------------------- Яблэнэрэ мафэр – тхьаумаф. 0
Ja---e-je----maf--r –-th'a---f. J----------- m----- – t-------- J-b-j-n-e-j- m-f-e- – t-'-u-a-. ------------------------------- Jabljenjerje mafjer – th'aumaf.
Седмица има седам дана. Т-ь--а--р-м--ибл------эт. Т-------- м------- з----- Т-ь-м-ф-р м-ф-б-э- з-х-т- ------------------------- Тхьамафэр мэфиблэу зэхэт. 0
T-'------r --e-i-lj-- --e----. T--------- m--------- z------- T-'-m-f-e- m-e-i-l-e- z-e-j-t- ------------------------------ Th'amafjer mjefibljeu zjehjet.
Ми радимо само пет дана. Т--мэ---- ныIэп -ызыл--ь-р-р. Т- м----- н---- т------------ Т- м-ф-т- н-I-п т-з-л-ж-э-э-. ----------------------------- Тэ мэфитф ныIэп тызылажьэрэр. 0
T---m--f-t- n-I--p -y--lazh'------. T-- m------ n----- t--------------- T-e m-e-i-f n-I-e- t-z-l-z-'-e-j-r- ----------------------------------- Tje mjefitf nyIjep tyzylazh'jerjer.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!