Рјечник

sr Дани у седмици   »   ad Тхьамафэм имафэхэр

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [бгъу]

9 [bgu]

Тхьамафэм имафэхэр

Th'amafjem imafjehjer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Понедељак Бл--э Б____ Б-ы-э ----- Блыпэ 0
B--pje B_____ B-y-j- ------ Blypje
Уторак Гъуб-ж Г_____ Г-у-д- ------ Гъубдж 0
Gu-dzh G_____ G-b-z- ------ Gubdzh
Среда Бэр-с----ый Б__________ Б-р-с-э-ъ-й ----------- Бэрэскэжъый 0
Bje----k----yj B_____________ B-e-j-s-j-z-y- -------------- Bjerjeskjezhyj
Четвртак Мэф-ку М_____ М-ф-к- ------ Мэфэку 0
M-e--e-u M_______ M-e-j-k- -------- Mjefjeku
Петак Бэ---к-шху Б_________ Б-р-с-э-х- ---------- Бэрэскэшху 0
Bje-j---je--hu B_____________ B-e-j-s-j-s-h- -------------- Bjerjeskjeshhu
Субота Ш-м-эт Ш_____ Ш-м-э- ------ Шэмбэт 0
S-jem-jet S________ S-j-m-j-t --------- Shjembjet
Недеља Т-ьаумаф Т_______ Т-ь-у-а- -------- Тхьаумаф 0
T-'au-af T_______ T-'-u-a- -------- Th'aumaf
Недеља Т-ь-ма-э Т_______ Т-ь-м-ф- -------- Тхьамафэ 0
T--am---e T________ T-'-m-f-e --------- Th'amafje
од понедељка до недеље Б----м щы--л---эу-тхь-умафэм нэ-. Б_____ щ_________ т_________ н___ Б-ы-э- щ-у-л-г-э- т-ь-у-а-э- н-с- --------------------------------- Блыпэм щыублагъэу тхьаумафэм нэс. 0
B-y-jem-shhyu-l--je- t-------j---nj-s. B______ s___________ t__________ n____ B-y-j-m s-h-u-l-g-e- t-'-u-a-j-m n-e-. -------------------------------------- Blypjem shhyublagjeu th'aumafjem njes.
Први дан је понедељак. А--р- м---р – б---э. А____ м____ – б_____ А-э-э м-ф-р – б-ы-э- -------------------- Апэрэ мафэр – блыпэ. 0
Ap-e--e -a--er-- -l-p-e. A______ m_____ – b______ A-j-r-e m-f-e- – b-y-j-. ------------------------ Apjerje mafjer – blypje.
Други дан је уторак. Я---нэ-э м--э- - -ъу--ж. Я_______ м____ – г______ Я-I-н-р- м-ф-р – г-у-д-. ------------------------ ЯтIонэрэ мафэр – гъубдж. 0
J--Io-j-rj---af-er –--u--z-. J__________ m_____ – g______ J-t-o-j-r-e m-f-e- – g-b-z-. ---------------------------- JatIonjerje mafjer – gubdzh.
Трећи дан је среда. Ящэнэ---м-ф-р-- бэрэс-эж-ый. Я______ м____ – б___________ Я-э-э-э м-ф-р – б-р-с-э-ъ-й- ---------------------------- Ящэнэрэ мафэр – бэрэскэжъый. 0
J--h-jen-er-e-m-fj-r-– bj--j--k-ezhyj. J____________ m_____ – b______________ J-s-h-e-j-r-e m-f-e- – b-e-j-s-j-z-y-. -------------------------------------- Jashhjenjerje mafjer – bjerjeskjezhyj.
Четврти дан је четвртак. Яп-I--------фэ- - -эфэку. Я________ м____ – м______ Я-л-э-э-э м-ф-р – м-ф-к-. ------------------------- ЯплIэнэрэ мафэр – мэфэку. 0
J-plIj--jerje ma-j---–--j--je-u. J____________ m_____ – m________ J-p-I-e-j-r-e m-f-e- – m-e-j-k-. -------------------------------- JaplIjenjerje mafjer – mjefjeku.
Пети дан је петак. Я-фэнэ---ма----- -эрэ-кэ-х-. Я_______ м____ – б__________ Я-ф-н-р- м-ф-р – б-р-с-э-х-. ---------------------------- Ятфэнэрэ мафэр – бэрэскэшху. 0
J-t-je-----e--afje--–-b-erj--kj--h--. J___________ m_____ – b______________ J-t-j-n-e-j- m-f-e- – b-e-j-s-j-s-h-. ------------------------------------- Jatfjenjerje mafjer – bjerjeskjeshhu.
Шести дан је субота. Ях-н--э м--э--------э-. Я______ м____ – ш______ Я-э-э-э м-ф-р – ш-м-э-. ----------------------- Яхэнэрэ мафэр – шэмбэт. 0
J-hj------- mafje- - shj--b---. J__________ m_____ – s_________ J-h-e-j-r-e m-f-e- – s-j-m-j-t- ------------------------------- Jahjenjerje mafjer – shjembjet.
Седми дан је недеља. Яблэнэ-э м--э--- тх--умаф. Я_______ м____ – т________ Я-л-н-р- м-ф-р – т-ь-у-а-. -------------------------- Яблэнэрэ мафэр – тхьаумаф. 0
J-blj-n---je-m--j---–-------af. J___________ m_____ – t________ J-b-j-n-e-j- m-f-e- – t-'-u-a-. ------------------------------- Jabljenjerje mafjer – th'aumaf.
Седмица има седам дана. Тхьама----м--иб--у -э---. Т________ м_______ з_____ Т-ь-м-ф-р м-ф-б-э- з-х-т- ------------------------- Тхьамафэр мэфиблэу зэхэт. 0
T-'a-a--er mj---b--e- z-ehje-. T_________ m_________ z_______ T-'-m-f-e- m-e-i-l-e- z-e-j-t- ------------------------------ Th'amafjer mjefibljeu zjehjet.
Ми радимо само пет дана. Т- --фи-ф ныIэп -ы--лажьэ--р. Т_ м_____ н____ т____________ Т- м-ф-т- н-I-п т-з-л-ж-э-э-. ----------------------------- Тэ мэфитф ныIэп тызылажьэрэр. 0
Tje---e-it- n-I-e- t-zylaz---erjer. T__ m______ n_____ t_______________ T-e m-e-i-f n-I-e- t-z-l-z-'-e-j-r- ----------------------------------- Tje mjefitf nyIjep tyzylazh'jerjer.

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!