Рјечник

sr Дани у седмици   »   be Дні тыдня

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [дзевяць]

9 [dzevyats’]

Дні тыдня

[Dnі tydnya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Понедељак па--д-ел-к п--------- п-н-д-е-а- ---------- панядзелак 0
pa-yadz-l-k p---------- p-n-a-z-l-k ----------- panyadzelak
Уторак аўто--к а------ а-т-р-к ------- аўторак 0
aut--ak a------ a-t-r-k ------- autorak
Среда с---да с----- с-р-д- ------ серада 0
s-r-da s----- s-r-d- ------ serada
Четвртак ч-цвер ч----- ч-ц-е- ------ чацвер 0
c--ts-er c------- c-a-s-e- -------- chatsver
Петак п-т--ца п------ п-т-і-а ------- пятніца 0
pya--іt-a p-------- p-a-n-t-a --------- pyatnіtsa
Субота су-о-а с----- с-б-т- ------ субота 0
subo-a s----- s-b-t- ------ subota
Недеља н---е-я н------ н-д-е-я ------- нядзеля 0
nya-zel-a n-------- n-a-z-l-a --------- nyadzelya
Недеља т-дзе-ь т------ т-д-е-ь ------- тыдзень 0
tyd---’ t------ t-d-e-’ ------- tydzen’
од понедељка до недеље з----я-з-лка-д- -ядз-лі з п--------- д- н------ з п-н-д-е-к- д- н-д-е-і ----------------------- з панядзелка да нядзелі 0
z p-n-a--------a--yad--lі z p---------- d- n------- z p-n-a-z-l-a d- n-a-z-l- ------------------------- z panyadzelka da nyadzelі
Први дан је понедељак. Пер-ы -з-нь--------зел-к. П---- д---- – п---------- П-р-ы д-е-ь – п-н-д-е-а-. ------------------------- Першы дзень – панядзелак. 0
Per-h- d---- –--an---zelak. P----- d---- – p----------- P-r-h- d-e-’ – p-n-a-z-l-k- --------------------------- Pershy dzen’ – panyadzelak.
Други дан је уторак. Д--г- ---н- - -ў-о--к. Д---- д---- – а------- Д-у-і д-е-ь – а-т-р-к- ---------------------- Другі дзень – аўторак. 0
D---і d--n- - a-tor-k. D---- d---- – a------- D-u-і d-e-’ – a-t-r-k- ---------------------- Drugі dzen’ – autorak.
Трећи дан је среда. Т-эці----н- – --р--а. Т---- д---- – с------ Т-э-і д-е-ь – с-р-д-. --------------------- Трэці дзень – серада. 0
T--ts--d-en’ - -erada. T----- d---- – s------ T-e-s- d-e-’ – s-r-d-. ---------------------- Tretsі dzen’ – serada.
Четврти дан је четвртак. Чац----ы-д-е-ь – ча-в-р. Ч------- д---- – ч------ Ч-ц-ё-т- д-е-ь – ч-ц-е-. ------------------------ Чацвёрты дзень – чацвер. 0
C-at-verty dze---– -h-t-ve-. C--------- d---- – c-------- C-a-s-e-t- d-e-’ – c-a-s-e-. ---------------------------- Chatsverty dzen’ – chatsver.
Пети дан је петак. Пяты дзе---- пя---ца. П--- д---- – п------- П-т- д-е-ь – п-т-і-а- --------------------- Пяты дзень – пятніца. 0
Py-ty---e---–-py---іtsa. P---- d---- – p--------- P-a-y d-e-’ – p-a-n-t-a- ------------------------ Pyaty dzen’ – pyatnіtsa.
Шести дан је субота. Ш--------нь – ---от-. Ш---- д---- – с------ Ш-с-ы д-е-ь – с-б-т-. --------------------- Шосты дзень – субота. 0
S-osty--ze-- –-subot-. S----- d---- – s------ S-o-t- d-e-’ – s-b-t-. ---------------------- Shosty dzen’ – subota.
Седми дан је недеља. С--ы---ен- ---я--ел-. С--- д---- – н------- С-м- д-е-ь – н-д-е-я- --------------------- Сёмы дзень – нядзеля. 0
S-m- ---n’-– ny--z-lya. S--- d---- – n--------- S-m- d-e-’ – n-a-z-l-a- ----------------------- Semy dzen’ – nyadzelya.
Седмица има седам дана. У-ты--і--ем д--н. У т---- с-- д---- У т-д-і с-м д-ё-. ----------------- У тыдні сем дзён. 0
U ----- --m--z-n. U t---- s-- d---- U t-d-і s-m d-e-. ----------------- U tydnі sem dzen.
Ми радимо само пет дана. М- п---уем-толь---пяць--зё-. М- п------ т----- п--- д---- М- п-а-у-м т-л-к- п-ц- д-ё-. ---------------------------- Мы працуем толькі пяць дзён. 0
My -rat---- to-’--------’ --e-. M- p------- t----- p----- d---- M- p-a-s-e- t-l-k- p-a-s- d-e-. ------------------------------- My pratsuem tol’kі pyats’ dzen.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!