Рјечник

sr Дани у седмици   »   el Ημέρες της εβδομάδας

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [εννέα]

9 [ennéa]

Ημέρες της εβδομάδας

[Ēméres tēs ebdomádas]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Понедељак η -ε----α η Δ------ η Δ-υ-έ-α --------- η Δευτέρα 0
ē D---é-a ē D------ ē D-u-é-a --------- ē Deutéra
Уторак η-Τρ--η η Τ---- η Τ-ί-η ------- η Τρίτη 0
ē-----ē ē T---- ē T-í-ē ------- ē Trítē
Среда η-Τ---ρτη η Τ------ η Τ-τ-ρ-η --------- η Τετάρτη 0
ē-T--á--ē ē T------ ē T-t-r-ē --------- ē Tetártē
Четвртак η Πέμ--η η Π----- η Π-μ-τ- -------- η Πέμπτη 0
ē---mp-ē ē P----- ē P-m-t- -------- ē Pémptē
Петак η -αρασ-ευή η Π-------- η Π-ρ-σ-ε-ή ----------- η Παρασκευή 0
ē-Parask--ḗ ē P-------- ē P-r-s-e-ḗ ----------- ē Paraskeuḗ
Субота το Σά--α-ο τ- Σ------ τ- Σ-β-α-ο ---------- το Σάββατο 0
to--á-b-to t- S------ t- S-b-a-o ---------- to Sábbato
Недеља η -υ-ι--ή η Κ------ η Κ-ρ-α-ή --------- η Κυριακή 0
ē-K-ri-kḗ ē K------ ē K-r-a-ḗ --------- ē Kyriakḗ
Недеља η ε--ομ--α η ε------- η ε-δ-μ-δ- ---------- η εβδομάδα 0
ē-eb-omáda ē e------- ē e-d-m-d- ---------- ē ebdomáda
од понедељка до недеље α-ό Δ-υτέ---έως-Κ-ρ--κή α-- Δ------ έ-- Κ------ α-ό Δ-υ-έ-α έ-ς Κ-ρ-α-ή ----------------------- από Δευτέρα έως Κυριακή 0
a---De---ra--ōs K---akḗ a-- D------ é-- K------ a-ó D-u-é-a é-s K-r-a-ḗ ----------------------- apó Deutéra éōs Kyriakḗ
Први дан је понедељак. Η πρώτ---έ-α-ε-ν-ι η -ευ---α. Η π---- μ--- ε---- η Δ------- Η π-ώ-η μ-ρ- ε-ν-ι η Δ-υ-έ-α- ----------------------------- Η πρώτη μέρα είναι η Δευτέρα. 0
Ē pr--- -éra-eínai ē -e---ra. Ē p---- m--- e---- ē D------- Ē p-ṓ-ē m-r- e-n-i ē D-u-é-a- ----------------------------- Ē prṓtē méra eínai ē Deutéra.
Други дан је уторак. Η --ύτερ- -έ----ίνα--η-Τρίτ-. Η δ------ μ--- ε---- η Τ----- Η δ-ύ-ε-η μ-ρ- ε-ν-ι η Τ-ί-η- ----------------------------- Η δεύτερη μέρα είναι η Τρίτη. 0
Ē deút--ē --ra --n-- ē-T--t-. Ē d------ m--- e---- ē T----- Ē d-ú-e-ē m-r- e-n-i ē T-í-ē- ----------------------------- Ē deúterē méra eínai ē Trítē.
Трећи дан је среда. Η τ-ί-η μ-ρα -ίν-ι - --τάρ--. Η τ---- μ--- ε---- η Τ------- Η τ-ί-η μ-ρ- ε-ν-ι η Τ-τ-ρ-η- ----------------------------- Η τρίτη μέρα είναι η Τετάρτη. 0
Ē--r-t- --ra eín-i - T-tártē. Ē t---- m--- e---- ē T------- Ē t-í-ē m-r- e-n-i ē T-t-r-ē- ----------------------------- Ē trítē méra eínai ē Tetártē.
Четврти дан је четвртак. Η--έτ---η --ρα-είν---- -έμπτη. Η τ------ μ--- ε---- η Π------ Η τ-τ-ρ-η μ-ρ- ε-ν-ι η Π-μ-τ-. ------------------------------ Η τέταρτη μέρα είναι η Πέμπτη. 0
Ē t-t-rtē--éra--í--i---P-mpt-. Ē t------ m--- e---- ē P------ Ē t-t-r-ē m-r- e-n-i ē P-m-t-. ------------------------------ Ē tétartē méra eínai ē Pémptē.
Пети дан је петак. Η -έ--τη μ-ρ- ε--α--η-Παρ-σ-ε-ή. Η π----- μ--- ε---- η Π--------- Η π-μ-τ- μ-ρ- ε-ν-ι η Π-ρ-σ-ε-ή- -------------------------------- Η πέμπτη μέρα είναι η Παρασκευή. 0
Ē -émp-ē -é-- -ín-- - ----skeuḗ. Ē p----- m--- e---- ē P--------- Ē p-m-t- m-r- e-n-i ē P-r-s-e-ḗ- -------------------------------- Ē pémptē méra eínai ē Paraskeuḗ.
Шести дан је субота. Η ------έ-α------ -ο-----ατ-. Η έ--- μ--- ε---- τ- Σ------- Η έ-τ- μ-ρ- ε-ν-ι τ- Σ-β-α-ο- ----------------------------- Η έκτη μέρα είναι το Σάββατο. 0
Ē ---ē----- ---ai--o Sá-ba--. Ē é--- m--- e---- t- S------- Ē é-t- m-r- e-n-i t- S-b-a-o- ----------------------------- Ē éktē méra eínai to Sábbato.
Седми дан је недеља. Η -βδο---μ-ρα είν-ι-- Κ-ρι---. Η έ----- μ--- ε---- η Κ------- Η έ-δ-μ- μ-ρ- ε-ν-ι η Κ-ρ-α-ή- ------------------------------ Η έβδομη μέρα είναι η Κυριακή. 0
Ē--b--m- --r- eí--------r----. Ē é----- m--- e---- ē K------- Ē é-d-m- m-r- e-n-i ē K-r-a-ḗ- ------------------------------ Ē ébdomē méra eínai ē Kyriakḗ.
Седмица има седам дана. Η εβ------ έχε- ---- -μ-ρε-. Η ε------- έ--- ε--- η------ Η ε-δ-μ-δ- έ-ε- ε-τ- η-έ-ε-. ---------------------------- Η εβδομάδα έχει επτά ημέρες. 0
Ē --do-ád- éche--e--á --ér--. Ē e------- é---- e--- ē------ Ē e-d-m-d- é-h-i e-t- ē-é-e-. ----------------------------- Ē ebdomáda échei eptá ēméres.
Ми радимо само пет дана. Δ-υ--ύο-με μ-ν---έντ- -μέ---. Δ--------- μ--- π---- η------ Δ-υ-ε-ο-μ- μ-ν- π-ν-ε η-έ-ε-. ----------------------------- Δουλεύουμε μόνο πέντε ημέρες. 0
Do--e-o-me-m-no pén-----é--s. D--------- m--- p---- ē------ D-u-e-o-m- m-n- p-n-e ē-é-e-. ----------------------------- Douleúoume móno pénte ēméres.

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!