Рјечник

sr Дани у седмици   »   he ‫ימי השבוע‬

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

‫9 [תשע]‬

9 [tesha]

‫ימי השבוע‬

[y'mey hashvu'a]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Понедељак ‫יו- שני‬ ‫--- ש--- ‫-ו- ש-י- --------- ‫יום שני‬ 0
y-- -heni y-- s---- y-m s-e-i --------- yom sheni
Уторак ‫י---ש--שי‬ ‫--- ש----- ‫-ו- ש-י-י- ----------- ‫יום שלישי‬ 0
yo- ---i-hi y-- s------ y-m s-l-s-i ----------- yom shlishi
Среда ‫-ו-----עי‬ ‫--- ר----- ‫-ו- ר-י-י- ----------- ‫יום רביעי‬ 0
y-m --v-'i y-- r----- y-m r-v-'- ---------- yom revi'i
Четвртак ‫-ום ח-י-י‬ ‫--- ח----- ‫-ו- ח-י-י- ----------- ‫יום חמישי‬ 0
y-m -a--shi y-- x------ y-m x-m-s-i ----------- yom xamishi
Петак ‫--ם שיש-‬ ‫--- ש---- ‫-ו- ש-ש-‬ ---------- ‫יום שישי‬ 0
yo---h-s-i y-- s----- y-m s-i-h- ---------- yom shishi
Субота ‫-ו--שב-‬ ‫--- ש--- ‫-ו- ש-ת- --------- ‫יום שבת‬ 0
yom s---at y-- s----- y-m s-a-a- ---------- yom shabat
Недеља ‫-ו- -----‬ ‫--- ר----- ‫-ו- ר-ש-ן- ----------- ‫יום ראשון‬ 0
y---ri-shon y-- r------ y-m r-'-h-n ----------- yom ri'shon
Недеља ‫ה--וע‬ ‫------ ‫-ש-ו-‬ ------- ‫השבוע‬ 0
has-a-u-a h-------- h-s-a-u-a --------- hashavu'a
од понедељка до недеље ‫-י-ם --י -ד י----א-ון‬ ‫---- ש-- ע- י-- ר----- ‫-י-ם ש-י ע- י-ם ר-ש-ן- ----------------------- ‫מיום שני עד יום ראשון‬ 0
miom -h-n- ---y-m-ri-s--n m--- s---- a- y-- r------ m-o- s-e-i a- y-m r-'-h-n ------------------------- miom sheni ad yom ri'shon
Први дан је понедељак. ‫-יום-ה-א--- ב---ע ה------ שנ--‬ ‫---- ה----- ב---- ה-- י-- ש---- ‫-י-ם ה-א-ו- ב-ב-ע ה-א י-ם ש-י-‬ -------------------------------- ‫היום הראשון בשבוע הוא יום שני.‬ 0
hayom --r--sh-n ---havu---h- yo- sh--i. h---- h-------- b-------- h- y-- s----- h-y-m h-r-'-h-n b-s-a-u-a h- y-m s-e-i- --------------------------------------- hayom hari'shon bashavu'a hu yom sheni.
Други дан је уторак. ‫היו- --נ- בש----ה-----ם--ליש-.‬ ‫---- ה--- ב---- ה-- י-- ש------ ‫-י-ם ה-נ- ב-ב-ע ה-א י-ם ש-י-י-‬ -------------------------------- ‫היום השני בשבוע הוא יום שלישי.‬ 0
h--om---s--ni ----a--'---u---m-shl-s--. h---- h------ b-------- h- y-- s------- h-y-m h-s-e-i b-s-a-u-a h- y-m s-l-s-i- --------------------------------------- hayom hasheni bashavu'a hu yom shlishi.
Трећи дан је среда. ‫ה-ום ---י-י-בשב-- -ו- -ו- -ב-עי-‬ ‫---- ה----- ב---- ה-- י-- ר------ ‫-י-ם ה-ל-ש- ב-ב-ע ה-א י-ם ר-י-י-‬ ---------------------------------- ‫היום השלישי בשבוע הוא יום רביעי.‬ 0
hayo-----h------b-s---u-- hu---m rev---. h---- h-------- b-------- h- y-- r------ h-y-m h-s-l-s-i b-s-a-u-a h- y-m r-v-'-. ---------------------------------------- hayom hashlishi bashavu'a hu yom revi'i.
Четврти дан је четвртак. ‫ה-ום--רב-עי בש-וע---- -ו- -מ--י-‬ ‫---- ה----- ב---- ה-- י-- ח------ ‫-י-ם ה-ב-ע- ב-ב-ע ה-א י-ם ח-י-י-‬ ---------------------------------- ‫היום הרביעי בשבוע הוא יום חמישי.‬ 0
hay-m h----i-- --sh-v--a--- -om------h-. h---- h------- b-------- h- y-- x------- h-y-m h-r-v-'- b-s-a-u-a h- y-m x-m-s-i- ---------------------------------------- hayom harevi'i bashavu'a hu yom xamishi.
Пети дан је петак. ‫--ו- -חמי-י----ו- הו- י-ם ----.‬ ‫---- ה----- ב---- ה-- י-- ש----- ‫-י-ם ה-מ-ש- ב-ב-ע ה-א י-ם ש-ש-.- --------------------------------- ‫היום החמישי בשבוע הוא יום שישי.‬ 0
ha-om -axam--si-b---a-u-- -u -o- -h-s-i. h---- h-------- b-------- h- y-- s------ h-y-m h-x-m-s-i b-s-a-u-a h- y-m s-i-h-. ---------------------------------------- hayom haxamissi bashavu'a hu yom shishi.
Шести дан је субота. ‫-י-ם ה-ישי -שב-ע הו- --- -בת.‬ ‫---- ה---- ב---- ה-- י-- ש---- ‫-י-ם ה-י-י ב-ב-ע ה-א י-ם ש-ת-‬ ------------------------------- ‫היום השישי בשבוע הוא יום שבת.‬ 0
hay-m hashis---b-sha-u-a -- yom-s-a-at. h---- h------- b-------- h- y-- s------ h-y-m h-s-i-h- b-s-a-u-a h- y-m s-a-a-. --------------------------------------- hayom hashishi bashavu'a hu yom shabat.
Седми дан је недеља. ‫היום השבי---ב---ע הו- י-ם-ר---ן.‬ ‫---- ה----- ב---- ה-- י-- ר------ ‫-י-ם ה-ב-ע- ב-ב-ע ה-א י-ם ר-ש-ן-‬ ---------------------------------- ‫היום השביעי בשבוע הוא יום ראשון.‬ 0
h--om---s--i'i -a--avu'a h----m ri's-on. h---- h------- b-------- h- y-- r------- h-y-m h-s-v-'- b-s-a-u-a h- y-m r-'-h-n- ---------------------------------------- hayom hashvi'i bashavu'a hu yom ri'shon.
Седмица има седам дана. ‫ב-ב---שבע---מ-ם-‬ ‫----- ש--- י----- ‫-ש-ו- ש-ע- י-י-.- ------------------ ‫בשבוע שבעה ימים.‬ 0
b-shav-'a---i--ah --mim. b-------- s------ y----- b-s-a-u-a s-i-'-h y-m-m- ------------------------ bashavu'a shiv'ah y'mim.
Ми радимо само пет дана. ‫א-ו ------ ח--ש----ים --בד.‬ ‫--- ע----- ח---- י--- ב----- ‫-נ- ע-ב-י- ח-י-ה י-י- ב-ב-.- ----------------------------- ‫אנו עובדים חמישה ימים בלבד.‬ 0
a-u--vdi---a--sh---y-mim bi----. a-- o---- x------- y---- b------ a-u o-d-m x-m-s-a- y-m-m b-l-a-. -------------------------------- anu ovdim xamishah yamim bilvad.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!