Рјечник

sr У ресторану 4   »   ad Рестораным 4

32 [тридесет и два]

У ресторану 4

У ресторану 4

32 [щэкIырэ тIурэ]

32 [shhjekIyrje tIurje]

Рестораным 4

[Restoranym 4]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Једанпут помфрит са кечапом. Сэ --рто-кэ г-э-ъаг---ке--уп -г-усэу-----ах-- с-ф-й. Сэ картошкэ гъэжъагъэ кетчуп игъусэу зы Iахьэ сыфай. С- к-р-о-к- г-э-ъ-г-э к-т-у- и-ъ-с-у з- I-х-э с-ф-й- ---------------------------------------------------- Сэ картошкэ гъэжъагъэ кетчуп игъусэу зы Iахьэ сыфай. 0
Sj--k---o-h-je g-e-hagj- ke--h-- --usj-u -y------- syfaj. Sje kartoshkje gjezhagje ketchup igusjeu zy Iah'je syfaj. S-e k-r-o-h-j- g-e-h-g-e k-t-h-p i-u-j-u z- I-h-j- s-f-j- --------------------------------------------------------- Sje kartoshkje gjezhagje ketchup igusjeu zy Iah'je syfaj.
И двапут с мајонезом. Ы----I--ьитI- май-н------усэ-. ЫкIи IахьитIу майонез игъусэу. Ы-I- I-х-и-I- м-й-н-з и-ъ-с-у- ------------------------------ ЫкIи IахьитIу майонез игъусэу. 0
YkIi --h'i--- --jo--z -gu-je-. YkIi Iah'itIu majonez igusjeu. Y-I- I-h-i-I- m-j-n-z i-u-j-u- ------------------------------ YkIi Iah'itIu majonez igusjeu.
И трипут пржену кобасицу са сенфом. Ык-и---хь-щ-сос-с-э гъэжъаг-------и-- иг----у. ЫкIи Iахьищ сосискэ гъэжъагъэ горчицэ игъусэу. Ы-I- I-х-и- с-с-с-э г-э-ъ-г-э г-р-и-э и-ъ-с-у- ---------------------------------------------- ЫкIи Iахьищ сосискэ гъэжъагъэ горчицэ игъусэу. 0
Yk-- I-h'i-h- s--is-j- g--zhag-e ---c-i-j--ig-sje-. YkIi Iah'ishh sosiskje gjezhagje gorchicje igusjeu. Y-I- I-h-i-h- s-s-s-j- g-e-h-g-e g-r-h-c-e i-u-j-u- --------------------------------------------------- YkIi Iah'ishh sosiskje gjezhagje gorchicje igusjeu.
Какво поврће имате? Сы----д----тэрык-х---ъуи-э---? Сыд фэдэ хэтэрыкIха шъуиIэхэр? С-д ф-д- х-т-р-к-х- ш-у-I-х-р- ------------------------------ Сыд фэдэ хэтэрыкIха шъуиIэхэр? 0
S---fj-dj- --et-ery--h- -huiI-----r? Syd fjedje hjetjerykIha shuiIjehjer? S-d f-e-j- h-e-j-r-k-h- s-u-I-e-j-r- ------------------------------------ Syd fjedje hjetjerykIha shuiIjehjer?
Имате ли пасуља? Джэ-ч -ъ-и-а? Джэнч шъуиIа? Д-э-ч ш-у-I-? ------------- Джэнч шъуиIа? 0
Dz--en-h --uiIa? Dzhjench shuiIa? D-h-e-c- s-u-I-? ---------------- Dzhjench shuiIa?
Имате ли карфиола? Къ-бэск--------ж-г--р-бэ -ъ----? Къэбэскъэ фыжь жъгъырыбэ шъуиIа? К-э-э-к-э ф-ж- ж-г-ы-ы-э ш-у-I-? -------------------------------- Къэбэскъэ фыжь жъгъырыбэ шъуиIа? 0
Kj-b-e-kje --z-- z-gy--b-- s---Ia? Kjebjeskje fyzh' zhgyrybje shuiIa? K-e-j-s-j- f-z-' z-g-r-b-e s-u-I-? ---------------------------------- Kjebjeskje fyzh' zhgyrybje shuiIa?
Ја радо једем кукуруз. С--н-т--ф -----э- -и----. Сэ натрыф сшхынэу сикIас. С- н-т-ы- с-х-н-у с-к-а-. ------------------------- Сэ натрыф сшхынэу сикIас. 0
Sj- na-r-f -s-hynj-u-sikIas. Sje natryf sshhynjeu sikIas. S-e n-t-y- s-h-y-j-u s-k-a-. ---------------------------- Sje natryf sshhynjeu sikIas.
Ја радо једем краставце. С- -эш----------нэу----Iас. Сэ нэшэбэгу сшхынэу сикIас. С- н-ш-б-г- с-х-н-у с-к-а-. --------------------------- Сэ нэшэбэгу сшхынэу сикIас. 0
Sj- -------bjeg---s--ynjeu s-kIa-. Sje njeshjebjegu sshhynjeu sikIas. S-e n-e-h-e-j-g- s-h-y-j-u s-k-a-. ---------------------------------- Sje njeshjebjegu sshhynjeu sikIas.
Ја радо једем парадајз. С- п-мид-р-сшхы-эу -икI--. Сэ помидор сшхынэу сикIас. С- п-м-д-р с-х-н-у с-к-а-. -------------------------- Сэ помидор сшхынэу сикIас. 0
S---pomid-r-ss-hyn--- -i---s. Sje pomidor sshhynjeu sikIas. S-e p-m-d-r s-h-y-j-u s-k-a-. ----------------------------- Sje pomidor sshhynjeu sikIas.
Једете ли и Ви радо празилук? О-и бж--н----н- пш-ы--у---кI---? Ори бжьын цIынэ пшхынэу уикIаса? О-и б-ь-н ц-ы-э п-х-н-у у-к-а-а- -------------------------------- Ори бжьын цIынэ пшхынэу уикIаса? 0
Ori -z---n --yn-e p---yn-e--ui-I-sa? Ori bzh'yn cIynje pshhynjeu uikIasa? O-i b-h-y- c-y-j- p-h-y-j-u u-k-a-a- ------------------------------------ Ori bzh'yn cIynje pshhynjeu uikIasa?
Једете ли Ви радо и кисели купус? Ори -ъэ---къэ -I--- --х-н-у -и-I-с-? Ори къэбэскъэ шIоIу пшхынэу уикIаса? О-и к-э-э-к-э ш-о-у п-х-н-у у-к-а-а- ------------------------------------ Ори къэбэскъэ шIоIу пшхынэу уикIаса? 0
Or- k-e--e------h---u-p--hy---- u--Iasa? Ori kjebjeskje shIoIu pshhynjeu uikIasa? O-i k-e-j-s-j- s-I-I- p-h-y-j-u u-k-a-a- ---------------------------------------- Ori kjebjeskje shIoIu pshhynjeu uikIasa?
Једете ли Ви радо и лећу? Ори-джэ-- -ъу--е-пIуакIэ -шх--э--уи---с-? Ори джэнч хъурэе пIуакIэ пшхынэу уикIаса? О-и д-э-ч х-у-э- п-у-к-э п-х-н-у у-к-а-а- ----------------------------------------- Ори джэнч хъурэе пIуакIэ пшхынэу уикIаса? 0
O-- d-hje--h --r--- p--ak-j---shhynj-u -ik---a? Ori dzhjench hurjee pIuakIje pshhynjeu uikIasa? O-i d-h-e-c- h-r-e- p-u-k-j- p-h-y-j-u u-k-a-a- ----------------------------------------------- Ori dzhjench hurjee pIuakIje pshhynjeu uikIasa?
Једеш ли и ти радо шаргарепу? О-- пх-ы п-хын-----кIа-а? Ори пхъы пшхынэу уикIаса? О-и п-ъ- п-х-н-у у-к-а-а- ------------------------- Ори пхъы пшхынэу уикIаса? 0
Or- p-y --h-y--eu ui-Ia--? Ori phy pshhynjeu uikIasa? O-i p-y p-h-y-j-u u-k-a-a- -------------------------- Ori phy pshhynjeu uikIasa?
Једеш ли и ти радо брокулe? О----ъэ-эск-э-шх-о-т-э--ъг--р--э--ш--нэу-у-к----? Ори къэбэскъэ шхъонтIэ жъгъырыбэ пшхынэу уикIаса? О-и к-э-э-к-э ш-ъ-н-I- ж-г-ы-ы-э п-х-н-у у-к-а-а- ------------------------------------------------- Ори къэбэскъэ шхъонтIэ жъгъырыбэ пшхынэу уикIаса? 0
Ori -j-bjes-j- sh-ont-j- z-gyr-b-e---h-y-j-----kI-s-? Ori kjebjeskje shhontIje zhgyrybje pshhynjeu uikIasa? O-i k-e-j-s-j- s-h-n-I-e z-g-r-b-e p-h-y-j-u u-k-a-a- ----------------------------------------------------- Ori kjebjeskje shhontIje zhgyrybje pshhynjeu uikIasa?
Једеш ли и ти радо паприку? О-- щыб-ь-- пш-ы-эу уикIас-? Ори щыбжьый пшхынэу уикIаса? О-и щ-б-ь-й п-х-н-у у-к-а-а- ---------------------------- Ори щыбжьый пшхынэу уикIаса? 0
O----h---zh'-- -shh----u--ik-asa? Ori shhybzh'yj pshhynjeu uikIasa? O-i s-h-b-h-y- p-h-y-j-u u-k-a-a- --------------------------------- Ori shhybzh'yj pshhynjeu uikIasa?
Ја не волим лук. Сэ -жь-- с-к---эп. Сэ бжьын сикIасэп. С- б-ь-н с-к-а-э-. ------------------ Сэ бжьын сикIасэп. 0
S---b-h'-- si----j--. Sje bzh'yn sikIasjep. S-e b-h-y- s-k-a-j-p- --------------------- Sje bzh'yn sikIasjep.
Ја не волим маслине. С- --и-- с-к-ас-п. Сэ оливэ сикIасэп. С- о-и-э с-к-а-э-. ------------------ Сэ оливэ сикIасэп. 0
Sj--o--vje -----sj-p. Sje olivje sikIasjep. S-e o-i-j- s-k-a-j-p- --------------------- Sje olivje sikIasjep.
Ја не волим гљиве. Сэ -ьа--х-р---кI---п. Сэ хьаIухэр сикIасэп. С- х-а-у-э- с-к-а-э-. --------------------- Сэ хьаIухэр сикIасэп. 0
S---h---u---r s------ep. Sje h'aIuhjer sikIasjep. S-e h-a-u-j-r s-k-a-j-p- ------------------------ Sje h'aIuhjer sikIasjep.

Тонални језици

Већина језика којима се на свету говори су тонални језици. Код тоналних језика је одлучујућа висина тона. Висина тона одређује који ће значак реч или слог добити. Тиме је тон нераздвојан од речи. Већина језика који се говоре у Азији су тонални језици. На пример: кинески, тајландски и вијетнамски. У Африци постоје такође разни тонални језици. Многи језици урођеника Америке су исто тако тонални језици. Индоевропски језици углавном садрже искључиво тоналне елементе. Шведски или српски, на пример. Број различитих висина тона варира од језика до језика. У кинеском можемо разлиовати четири различита тона. Кад се ово има у виду, слог ма добија четири различита значења. То су мајка, конопља, коњ и псовати. Занимљиво је да тонални језици утичу на наше чуло слуха. Ово је доказано у студијама о апсолутном слуху. Апсолутни слух је способност да се тонови који су се чули прецизно идентификују. Апсолутан слух је у Европи и Северној Америци врло редак. Има га мање од једне на десет хиљада особа. Код Кинеза је ово сасвим други случај. Ту је број оваквих људи девет пута већи. Као деца сви смо имали апсолутан слух. Он нам је потребан да би смо научили да правилно говоримо. Нажалост, касније се код већине људи губи. Природно да је висина тона веома важна и у музици. Ово посебно у културама које говоре тоналним језиком. Морају се прецизно држати мелодиjе. У противном ће прелепа љубавна песма звучати бесмислено.
Да ли си знао?
Панџапски језик спада у индоиранске језике. Он је матерњи језик око 130 милиона људи. Већина живи у Пакистану. Али панџапски се говори и у савезној држави Пенџаб. У Пакистану се панџапски скоро никако не користи као писани језик. У Индији је то друкчије, јер језик тамо има службени статус. У панџапском се користи властито писмо. И има веома дугу књижевну традицију… Нађени су текстови стари скоро 1000 година. И с фонолошке тачке гледишта је пенџапски веома интересантан. То је тонски језик. У тонским језицима висина наглашеног слога мења њихово значење. У панџапском наглашени слог може имати три различите висине тона. За индоевропске језике је то веома необично. Зато то чини панџапски узбудљивијим!