Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ad ЗэдэгущыIэгъу кIэкI 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [тIокIырэ тIурэ]

22 [tIokIyrje tIurje]

ЗэдэгущыIэгъу кIэкI 3

[ZjedjegushhyIjegu kIjekI 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Пушите ли? Ту-----е-ъ-а? Т---- у------ Т-т-н у-ш-у-? ------------- Тутын уешъуа? 0
T---- ---hua? T---- u------ T-t-n u-s-u-? ------------- Tutyn ueshua?
Пре да. Се-ъ-щ-ы-ъ. С---------- С-ш-о-т-г-. ----------- Сешъощтыгъ. 0
Ses-o-h-ty-. S----------- S-s-o-h-t-g- ------------ Seshoshhtyg.
Али сада више не пушим. Ау д-ы-с--ъо-ьрэ-. А- д-- с---------- А- д-ы с-ш-о-ь-э-. ------------------ Ау джы сешъожьрэп. 0
A--dzhy--e-h-----j--. A- d--- s------------ A- d-h- s-s-o-h-r-e-. --------------------- Au dzhy seshozh'rjep.
Смета ли Вам ако ја пушим? Тутын хэ---а-эмэ-у---эо-ъущта? Т---- х--------- у------------ Т-т-н х-з-ъ-н-м- у-г-э-х-у-т-? ------------------------------ Тутын хэзгъанэмэ узгъэохъущта? 0
T-tyn hj--g-n-e-j---zg-eoh--h-ta? T---- h----------- u------------- T-t-n h-e-g-n-e-j- u-g-e-h-s-h-a- --------------------------------- Tutyn hjezganjemje uzgjeohushhta?
Не, апсолутно не. Х-ау,------ ар--. Х---- з---- а---- Х-а-, з-к-и а-э-. ----------------- Хьау, зыкIи арэп. 0
H'--, z-kIi-a-je-. H---- z---- a----- H-a-, z-k-i a-j-p- ------------------ H'au, zykIi arjep.
Не смета ми. Ащ-с----гъэ-хъу--эп. А- с- с------------- А- с- с-г-э-х-у-т-п- -------------------- Ащ сэ сигъэохъущтэп. 0
A-hh --e -igje-hus-htje-. A--- s-- s--------------- A-h- s-e s-g-e-h-s-h-j-p- ------------------------- Ashh sje sigjeohushhtjep.
Хоћете ли попити нешто? З-г-рэ--уеш-ощ--? З------ у-------- З-г-р-м у-ш-о-т-? ----------------- Зыгорэм уешъощта? 0
Zygorje- uesh-sh-ta? Z------- u---------- Z-g-r-e- u-s-o-h-t-? -------------------- Zygorjem ueshoshhta?
Један коњак? Ко-ья-? К------ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Ko-'j--? K------- K-n-j-k- -------- Kon'jak?
Не, радије пиво. Х-ау- п--эм--н-------. Х---- п----- н-------- Х-а-, п-в-м- н-х-ы-I-. ---------------------- Хьау, пивэмэ нахьышIу. 0
H'a---p-vjemje na----hI-. H---- p------- n--------- H-a-, p-v-e-j- n-h-y-h-u- ------------------------- H'au, pivjemje nah'yshIu.
Путујете ли много? Б--- ---I----Iуа? Б--- з---- о----- Б-р- з-к-о о-I-а- ----------------- Бэрэ зекIо окIуа? 0
Bje-j--z--I- ---u-? B----- z---- o----- B-e-j- z-k-o o-I-a- ------------------- Bjerje zekIo okIua?
Да, већином су то пословна путовања. Ар-------а-ьы-эрэмк-э --фым е--ы----ъэ- сэ-екIо. А--- а- н------------ I---- е---------- с------- А-ы- а- н-х-ы-э-э-к-э I-ф-м е-ь-л-а-ъ-у с-з-к-о- ------------------------------------------------ Ары, ау нахьыбэрэмкIэ Iофым ехьылIагъэу сэзекIо. 0
A--- ----ah-y--erj-m--j---o-y-----ylI--j-- s----k-o. A--- a- n--------------- I---- e---------- s-------- A-y- a- n-h-y-j-r-e-k-j- I-f-m e-'-l-a-j-u s-e-e-I-. ---------------------------------------------------- Ary, au nah'ybjerjemkIje Iofym eh'ylIagjeu sjezekIo.
Али сада смо овде на годишњем одмору. А- -----ъэг-рэ------с-ф---- -ы- ты---. А- м----------- г---------- м-- т----- А- м-з-г-э-у-э- г-э-с-ф-к-о м-щ т-щ-I- -------------------------------------- Ау мызыгъэгурэм гъэпсэфакIо мыщ тыщыI. 0
A- -----j-gu-j-m--je--j--ak----y-h--tys----. A- m------------ g----------- m---- t------- A- m-z-g-e-u-j-m g-e-s-e-a-I- m-s-h t-s-h-I- -------------------------------------------- Au myzygjegurjem gjepsjefakIo myshh tyshhyI.
Каква врућина! С--э- жъоркъ! С---- ж------ С-д-у ж-о-к-! ------------- Сыдэу жъоркъ! 0
Sy-j-u ---r-! S----- z----- S-d-e- z-o-k- ------------- Sydjeu zhork!
Да, данас је стварно вруће. Ары,-не-- щэ- х---л--у --бае. А--- н--- щ-- х------- ф----- А-ы- н-п- щ-ч х-м-л-э- ф-б-е- ----------------------------- Ары, непэ щэч хэмылъэу фэбае. 0
A-y, n-pj----h-ech--j----jeu fjeb--. A--- n---- s------ h-------- f------ A-y- n-p-e s-h-e-h h-e-y-j-u f-e-a-. ------------------------------------ Ary, nepje shhjech hjemyljeu fjebae.
Хајдемо на балкон. Б----н---т-т-гъ---. Б------- т--------- Б-л-о-ы- т-т-г-а-ь- ------------------- Балконым тытегъахь. 0
B-lk-ny- -y--g---. B------- t-------- B-l-o-y- t-t-g-h-. ------------------ Balkonym tytegah'.
Сутра ће овде бити забава. Н--- мыщ -эщ-эс --I-щт. Н--- м-- ч----- щ------ Н-у- м-щ ч-щ-э- щ-I-щ-. ----------------------- Неущ мыщ чэщдэс щыIэщт. 0
N-u--h---s----hje--hdj-- ----Ije---t. N----- m---- c---------- s----------- N-u-h- m-s-h c-j-s-h-j-s s-h-I-e-h-t- ------------------------------------- Neushh myshh chjeshhdjes shhyIjeshht.
Хоћете ли и Ви доћи?? Ш-ор- -ъ-к----о-т-? Ш---- ш------------ Ш-о-и ш-у-ъ-к-о-т-? ------------------- Шъори шъукъэкIощта? 0
Shor- --uk-e-I-shh-a? S---- s-------------- S-o-i s-u-j-k-o-h-t-? --------------------- Shori shukjekIoshhta?
Да, ми смо такође позвани. Ары- тэри--ы----агъэ--э--а--. А--- т--- т------------------ А-ы- т-р- т-к-ы-а-ъ-б-э-ъ-г-. ----------------------------- Ары, тэри тыкъырагъэблэгъагъ. 0
A----t--ri tyk-r-g--blj-g--. A--- t---- t---------------- A-y- t-e-i t-k-r-g-e-l-e-a-. ---------------------------- Ary, tjeri tykyragjebljegag.

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…