Рјечник

sr Дани у седмици   »   uk Дні тижня

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [дев’ять]

9 [devʺyatʹ]

Дні тижня

Dni tyzhnya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Понедељак По-е-іл-к П________ П-н-д-л-к --------- Понеділок 0
Pone-ilok P________ P-n-d-l-k --------- Ponedilok
Уторак В--т---к В_______ В-в-о-о- -------- Вівторок 0
Vi-to--k V_______ V-v-o-o- -------- Vivtorok
Среда Сер--а С_____ С-р-д- ------ Середа 0
S-r-da S_____ S-r-d- ------ Sereda
Четвртак Четвер Ч_____ Ч-т-е- ------ Четвер 0
C-e-v-r C______ C-e-v-r ------- Chetver
Петак п’--н--я п_______ п-я-н-ц- -------- п’ятниця 0
pʺya---tsya p__________ p-y-t-y-s-a ----------- pʺyatnytsya
Субота С-бота С_____ С-б-т- ------ Субота 0
Su--ta S_____ S-b-t- ------ Subota
Недеља Неді-я Н_____ Н-д-л- ------ Неділя 0
Ne-il-a N______ N-d-l-a ------- Nedilya
Недеља Т-ж-е-ь Т______ Т-ж-е-ь ------- Тиждень 0
Tyzhd--ʹ T_______ T-z-d-n- -------- Tyzhdenʹ
од понедељка до недеље в-д --н-д--к- до-----лі в__ п________ д_ н_____ в-д п-н-д-л-а д- н-д-л- ----------------------- від понеділка до неділі 0
vid-p--ed-lka-d-------i v__ p________ d_ n_____ v-d p-n-d-l-a d- n-d-l- ----------------------- vid ponedilka do nedili
Први дан је понедељак. Перший ден-----он-діло-. П_____ д___ – п_________ П-р-и- д-н- – п-н-д-л-к- ------------------------ Перший день – понеділок. 0
P-r----- denʹ – ponedil--. P______ d___ – p_________ P-r-h-y- d-n- – p-n-d-l-k- -------------------------- Pershyy̆ denʹ – ponedilok.
Други дан је уторак. Д-уг---ден- - -івто-ок. Д_____ д___ – в________ Д-у-и- д-н- – в-в-о-о-. ----------------------- Другий день – вівторок. 0
Dr--yy- d--ʹ ---ivt--ok. D_____ d___ – v________ D-u-y-̆ d-n- – v-v-o-o-. ------------------------ Druhyy̆ denʹ – vivtorok.
Трећи дан је среда. Т--тій день - с-р-да. Т_____ д___ – с______ Т-е-і- д-н- – с-р-д-. --------------------- Третій день – середа. 0
T--t--- d-nʹ –---re-a. T_____ d___ – s______ T-e-i-̆ d-n- – s-r-d-. ---------------------- Tretiy̆ denʹ – sereda.
Четврти дан је четвртак. Ч-т--рт---д--ь-- -етве-. Ч________ д___ – ч______ Ч-т-е-т-й д-н- – ч-т-е-. ------------------------ Четвертий день – четвер. 0
Ch--ve-t--- d--ʹ-– -hetver. C_________ d___ – c_______ C-e-v-r-y-̆ d-n- – c-e-v-r- --------------------------- Chetvertyy̆ denʹ – chetver.
Пети дан је петак. П’-т---день-–-п-------. П_____ д___ – п________ П-я-и- д-н- – п-я-н-ц-. ----------------------- П’ятий день – п’ятниця. 0
P--a--y- denʹ--------nyts--. P______ d___ – p___________ P-y-t-y- d-n- – p-y-t-y-s-a- ---------------------------- Pʺyatyy̆ denʹ – pʺyatnytsya.
Шести дан је субота. Шости- день-– су-от-. Ш_____ д___ – с______ Ш-с-и- д-н- – с-б-т-. --------------------- Шостий день – субота. 0
S-os---̆ --n- – -u-o--. S______ d___ – s______ S-o-t-y- d-n- – s-b-t-. ----------------------- Shostyy̆ denʹ – subota.
Седми дан је недеља. С---ий ---ь – нед-ля. С_____ д___ – н______ С-о-и- д-н- – н-д-л-. --------------------- Сьомий день – неділя. 0
S---yy- -enʹ –-ned---a. S_____ d___ – n_______ S-o-y-̆ d-n- – n-d-l-a- ----------------------- Sʹomyy̆ denʹ – nedilya.
Седмица има седам дана. Т---е-ь --є -і- д-і-. Т______ м__ с__ д____ Т-ж-е-ь м-є с-м д-і-. --------------------- Тиждень має сім днів. 0
Ty---enʹ-maye --m-dn-v. T_______ m___ s__ d____ T-z-d-n- m-y- s-m d-i-. ----------------------- Tyzhdenʹ maye sim dniv.
Ми радимо само пет дана. М- -ра--є-о--иш- ---ть -ні-. М_ п_______ л___ п____ д____ М- п-а-ю-м- л-ш- п-я-ь д-і-. ---------------------------- Ми працюємо лише п’ять днів. 0
My prats-uy--- l-----p'---- ---v. M_ p__________ l____ p_____ d____ M- p-a-s-u-e-o l-s-e p-y-t- d-i-. --------------------------------- My pratsyuyemo lyshe p'yatʹ dniv.

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!