Рјечник

sr Дани у седмици   »   uk Дні тижня

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [дев’ять]

9 [devʺyatʹ]

Дні тижня

[Dni tyzhnya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Понедељак П--е-і-ок П-------- П-н-д-л-к --------- Понеділок 0
Po--dil-k P-------- P-n-d-l-k --------- Ponedilok
Уторак Ві--орок В------- В-в-о-о- -------- Вівторок 0
V--t-r-k V------- V-v-o-o- -------- Vivtorok
Среда Се-еда С----- С-р-д- ------ Середа 0
Se---a S----- S-r-d- ------ Sereda
Четвртак Чет-ер Ч----- Ч-т-е- ------ Четвер 0
C--tver C------ C-e-v-r ------- Chetver
Петак п’я-ни-я п------- п-я-н-ц- -------- п’ятниця 0
p---t--ts-a p---------- p-y-t-y-s-a ----------- pʺyatnytsya
Субота Су-о-а С----- С-б-т- ------ Субота 0
Subota S----- S-b-t- ------ Subota
Недеља Неді-я Н----- Н-д-л- ------ Неділя 0
Ne----a N------ N-d-l-a ------- Nedilya
Недеља Тиждень Т------ Т-ж-е-ь ------- Тиждень 0
T-z-d--ʹ T------- T-z-d-n- -------- Tyzhdenʹ
од понедељка до недеље в----он---л----- --ділі в-- п-------- д- н----- в-д п-н-д-л-а д- н-д-л- ----------------------- від понеділка до неділі 0
v-d---nedilk- ----ed-li v-- p-------- d- n----- v-d p-n-d-l-a d- n-d-l- ----------------------- vid ponedilka do nedili
Први дан је понедељак. П-рши--д-н--- п--ед-ло-. П----- д--- – п--------- П-р-и- д-н- – п-н-д-л-к- ------------------------ Перший день – понеділок. 0
Pe--h-y̆-de-- – -on-d-l--. P------- d--- – p--------- P-r-h-y- d-n- – p-n-d-l-k- -------------------------- Pershyy̆ denʹ – ponedilok.
Други дан је уторак. Дру-ий-ден--– в-в--р-к. Д----- д--- – в-------- Д-у-и- д-н- – в-в-о-о-. ----------------------- Другий день – вівторок. 0
D--hyy- d--ʹ ----v----k. D------ d--- – v-------- D-u-y-̆ d-n- – v-v-o-o-. ------------------------ Druhyy̆ denʹ – vivtorok.
Трећи дан је среда. Т---ій --нь – --ре--. Т----- д--- – с------ Т-е-і- д-н- – с-р-д-. --------------------- Третій день – середа. 0
T-et-y̆ --nʹ -------a. T------ d--- – s------ T-e-i-̆ d-n- – s-r-d-. ---------------------- Tretiy̆ denʹ – sereda.
Четврти дан је четвртак. Че-в-р----де-----четве-. Ч-------- д--- – ч------ Ч-т-е-т-й д-н- – ч-т-е-. ------------------------ Четвертий день – четвер. 0
C--tve--y-- ---ʹ – ch-tv--. C---------- d--- – c------- C-e-v-r-y-̆ d-n- – c-e-v-r- --------------------------- Chetvertyy̆ denʹ – chetver.
Пети дан је петак. П--------нь – п-я-ни--. П----- д--- – п-------- П-я-и- д-н- – п-я-н-ц-. ----------------------- П’ятий день – п’ятниця. 0
P-y-t--̆ d-nʹ –--ʺy---y-s-a. P------- d--- – p----------- P-y-t-y- d-n- – p-y-t-y-s-a- ---------------------------- Pʺyatyy̆ denʹ – pʺyatnytsya.
Шести дан је субота. Шо-ти- -ень-–---бота. Ш----- д--- – с------ Ш-с-и- д-н- – с-б-т-. --------------------- Шостий день – субота. 0
S---t-y̆--enʹ---s--o--. S------- d--- – s------ S-o-t-y- d-n- – s-b-t-. ----------------------- Shostyy̆ denʹ – subota.
Седми дан је недеља. Сьо--й д--ь –-неділя. С----- д--- – н------ С-о-и- д-н- – н-д-л-. --------------------- Сьомий день – неділя. 0
Sʹ-m-y- ---ʹ-- n-d--y-. S------ d--- – n------- S-o-y-̆ d-n- – n-d-l-a- ----------------------- Sʹomyy̆ denʹ – nedilya.
Седмица има седам дана. Т-ждень м---с-м--нів. Т------ м-- с-- д---- Т-ж-е-ь м-є с-м д-і-. --------------------- Тиждень має сім днів. 0
Ty--den--maye-s---dn--. T------- m--- s-- d---- T-z-d-n- m-y- s-m d-i-. ----------------------- Tyzhdenʹ maye sim dniv.
Ми радимо само пет дана. М- пр----м- л--е п--ть --ів. М- п------- л--- п---- д---- М- п-а-ю-м- л-ш- п-я-ь д-і-. ---------------------------- Ми працюємо лише п’ять днів. 0
My -r-tsyu--m- lys-- p'-a-- ---v. M- p---------- l---- p----- d---- M- p-a-s-u-e-o l-s-e p-y-t- d-i-. --------------------------------- My pratsyuyemo lyshe p'yatʹ dniv.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!