Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ad КIэупчIэн – блэкIыгъэ шъуашэр 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [тIокIиплIырэ хырэ]

86 [tIokIiplIyrje hyrje]

КIэупчIэн – блэкIыгъэ шъуашэр 2

[KIjeupchIjen – bljekIygje shuashjer 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Коју кравату си носио / носила? С----э-э-п--э---- б--л-ы--эр? С-- ф--- п------- б---------- С-д ф-д- п-ъ-д-л- б-э-ъ-г-э-? ----------------------------- Сыд фэдэ пшъэдэлъ бдэлъыгъэр? 0
S---fjed---p-----jel----e-ygjer? S-- f----- p-------- b---------- S-d f-e-j- p-h-e-j-l b-j-l-g-e-? -------------------------------- Syd fjedje pshjedjel bdjelygjer?
Који ауто си купио / купила? Сы--фэдэ -аши- -щэфыг---? С-- ф--- м---- п--------- С-д ф-д- м-ш-н п-э-ы-ъ-р- ------------------------- Сыд фэдэ машин пщэфыгъэр? 0
Sy- -jed----a--i--pshhj----j--? S-- f----- m----- p------------ S-d f-e-j- m-s-i- p-h-j-f-g-e-? ------------------------------- Syd fjedje mashin pshhjefygjer?
На које новине си претплаћен / претплаћена? Сыд --д--г-э-ет--зы-Iэ-ха--эр? С-- ф--- г----- у------------- С-д ф-д- г-э-е- у-ы-I-т-а-ъ-р- ------------------------------ Сыд фэдэ гъэзет узыкIэтхагъэр? 0
S-- --e-j- g-ez-t -------t--g---? S-- f----- g----- u-------------- S-d f-e-j- g-e-e- u-y-I-e-h-g-e-? --------------------------------- Syd fjedje gjezet uzykIjethagjer?
Кога сте видели? Х-та--ъул-э----ъэр? Х--- ш------------- Х-т- ш-у-ъ-г-у-ъ-р- ------------------- Хэта шъулъэгъугъэр? 0
H--ta --u-j--u----? H---- s------------ H-e-a s-u-j-g-g-e-? ------------------- Hjeta shuljegugjer?
Кога сте срели? Х-та ш-узыI-кI-гъэ-? Х--- ш-------------- Х-т- ш-у-ы-у-I-г-э-? -------------------- Хэта шъузыIукIагъэр? 0
Hj--- -hu---ukIa---r? H---- s-------------- H-e-a s-u-y-u-I-g-e-? --------------------- Hjeta shuzyIukIagjer?
Кога сте препознали? Х-----ъэшъ-шI-жьы--эр? Х--- к---------------- Х-т- к-э-ъ-ш-э-ь-г-э-? ---------------------- Хэта къэшъушIэжьыгъэр? 0
H-eta --e----h-j-zh-y-je-? H---- k------------------- H-e-a k-e-h-s-I-e-h-y-j-r- -------------------------- Hjeta kjeshushIjezh'ygjer?
Када сте устали? С----ъ-а-ш-у---зыт---ыж--гъэ-? С------- ш-------------------- С-д-г-у- ш-у-ъ-з-т-д-ы-ь-г-э-? ------------------------------ Сыдигъуа шъукъызытэджыжьыгъэр? 0
Sy---ua ----y-ytj-d---z-'ygj--? S------ s---------------------- S-d-g-a s-u-y-y-j-d-h-z-'-g-e-? ------------------------------- Sydigua shukyzytjedzhyzh'ygjer?
Када сте почели? Сы-иг-у- зыш-уу-л-гъ--? С------- з------------- С-д-г-у- з-ш-у-б-а-ъ-р- ----------------------- Сыдигъуа зышъуублагъэр? 0
Sy---ua ---hu-bl-gj-r? S------ z------------- S-d-g-a z-s-u-b-a-j-r- ---------------------- Sydigua zyshuublagjer?
Када сте престали? Сы-и-----з-шъ-ухыгъ--? С------- з------------ С-д-г-у- з-ш-у-х-г-э-? ---------------------- Сыдигъуа зышъуухыгъэр? 0
S-----a zysh-uhyg-e-? S------ z------------ S-d-g-a z-s-u-h-g-e-? --------------------- Sydigua zyshuuhygjer?
Зашто сте се пробудили? С-д--укъы--кIэ-щ---эр? С--- у---------------- С-д- у-ъ-з-к-э-щ-г-э-? ---------------------- Сыда укъызыкIэущыгъэр? 0
S-d----y-y--je--h-y--e-? S--- u------------------ S-d- u-y-y-I-e-s-h-g-e-? ------------------------ Syda ukyzykIjeushhygjer?
Зашто сте постали учитељ? С-да кIэлэе--а-----зыкIэхъ-г---? С--- к----------- у------------- С-д- к-э-э-г-а-ж- у-ы-I-х-у-ъ-р- -------------------------------- Сыда кIэлэегъаджэ узыкIэхъугъэр? 0
Syd- ---eljeegad-hj- u-y-I-e-ug--r? S--- k-------------- u------------- S-d- k-j-l-e-g-d-h-e u-y-I-e-u-j-r- ----------------------------------- Syda kIjeljeegadzhje uzykIjehugjer?
Зашто сте узели такси? С-д- --к---зы-I---б---гъ--? С--- т---- з--------------- С-д- т-к-и з-к-э-у-ы-ы-ъ-р- --------------------------- Сыда такси зыкIэуубытыгъэр? 0
Sy-- ta--- z----e-u-y--g---? S--- t---- z---------------- S-d- t-k-i z-k-j-u-b-t-g-e-? ---------------------------- Syda taksi zykIjeuubytygjer?
Одакле сте дошли? Т--э ш-у-ъ--Iы-ъ? Т--- ш----------- Т-д- ш-у-ъ-к-ы-ъ- ----------------- Тыдэ шъукъикIыгъ? 0
T---- sh-ki-Iyg? T---- s--------- T-d-e s-u-i-I-g- ---------------- Tydje shukikIyg?
Где сте ишли? Тыд--ш--к-уагъ? Т--- ш--------- Т-д- ш-у-I-а-ъ- --------------- Тыдэ шъукIуагъ? 0
T-dj- -h-kIu--? T---- s-------- T-d-e s-u-I-a-? --------------- Tydje shukIuag?
Где сте били? Ты-- шъу--Iагъ? Т--- ш--------- Т-д- ш-у-ы-а-ъ- --------------- Тыдэ шъущыIагъ? 0
T---e shu------g? T---- s---------- T-d-e s-u-h-y-a-? ----------------- Tydje shushhyIag?
Коме си помогао / помогла? Хэ- ----еI-г-э-? Х-- у----------- Х-т у-ы-е-а-ъ-р- ---------------- Хэт узыдеIагъэр? 0
H--t u--deI-----? H--- u----------- H-e- u-y-e-a-j-r- ----------------- Hjet uzydeIagjer?
Коме си писао / писала? Хэт------т-а----? Х-- у------------ Х-т у-ы-э-х-г-э-? ----------------- Хэт узыфэтхагъэр? 0
H-et-uzyfj-th--je-? H--- u------------- H-e- u-y-j-t-a-j-r- ------------------- Hjet uzyfjethagjer?
Коме си одговорио / одговорила? Хэ-а -ж--а--зэптыг-эр? Х--- д----- з--------- Х-т- д-э-а- з-п-ы-ъ-р- ---------------------- Хэта джэуап зэптыгъэр? 0
Hj--- ---je--p ---------r? H---- d------- z---------- H-e-a d-h-e-a- z-e-t-g-e-? -------------------------- Hjeta dzhjeuap zjeptygjer?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...