Рјечник

sr Негација 1   »   ad Мыдэныгъэ 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [тIокIищрэ плIырэ]

64 [tIokIishhrje plIyrje]

Мыдэныгъэ 1

[Mydjenygje 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Ја не разумем реч. А ---ы--р--ъ-зг-р-Iо-э-. А г------ к------------- А г-щ-I-р к-ы-г-р-I-р-п- ------------------------ А гущыIэр къызгурыIорэп. 0
A-g-s-h-I-----y---ry-orj-p. A g--------- k------------- A g-s-h-I-e- k-z-u-y-o-j-p- --------------------------- A gushhyIjer kyzguryIorjep.
Ја не разумем реченицу. А-г-щыIэ----ъэ--к-ы-г-рыIор--. А г------------ к------------- А г-щ-I-у-ы-ъ-р к-ы-г-р-I-р-п- ------------------------------ А гущыIэухыгъэр къызгурыIорэп. 0
A --s--yI--uhy-je--k--gur--or---. A g--------------- k------------- A g-s-h-I-e-h-g-e- k-z-u-y-o-j-p- --------------------------------- A gushhyIjeuhygjer kyzguryIorjep.
Ја не разумем значење. Ащ---э-ьа-----ыз--р-I--э-. А- и------- к------------- А- и-э-ь-н- к-ы-г-р-I-р-п- -------------------------- Ащ имэхьанэ къызгурыIорэп. 0
A--h-i--e-----e-kyzg--yI----p. A--- i--------- k------------- A-h- i-j-h-a-j- k-z-u-y-o-j-p- ------------------------------ Ashh imjeh'anje kyzguryIorjep.
учитељ кIэлэ--ъа-ж (х-----ыг-) к---------- (---------- к-э-э-г-а-ж (-ъ-л-ф-г-) ----------------------- кIэлэегъадж (хъулъфыгъ) 0
k-------g--z--(-u---g) k------------ (------- k-j-l-e-g-d-h (-u-f-g- ---------------------- kIjeljeegadzh (hulfyg)
Разумете ли учитеља? КIэлэ-г-а-ж---къы-о-э- к-ы--у--I--? К------------ к------- к----------- К-э-э-г-а-ж-м к-ы-о-э- к-ы-г-р-I-а- ----------------------------------- КIэлэегъаджэм къыIорэр къыбгурэIуа? 0
K-je-j-e-a---j---ky--r-er----g--je--a? K--------------- k------- k----------- K-j-l-e-g-d-h-e- k-I-r-e- k-b-u-j-I-a- -------------------------------------- KIjeljeegadzhjem kyIorjer kybgurjeIua?
Да, добро га разумем. Ары-------у къы--ур-I-. А--- д----- к---------- А-ы- д-г-о- к-ы-г-р-I-. ----------------------- Ары, дэгъоу къызгурэIо. 0
Ary,--jeg-u---zgu-je--. A--- d----- k---------- A-y- d-e-o- k-z-u-j-I-. ----------------------- Ary, djegou kyzgurjeIo.
учитељица кIэ----ъ-дж---зы--фыгъ) к---------- (---------- к-э-э-г-а-ж (-з-л-ф-г-) ----------------------- кIэлэегъадж (бзылъфыгъ) 0
k--e-j--g---h (b-y-fy-) k------------ (-------- k-j-l-e-g-d-h (-z-l-y-) ----------------------- kIjeljeegadzh (bzylfyg)
Разумете ли учитељицу? КIэ-э-гъ-д-----ъ-----р-к-ыбгурэ-уа? К------------ к------- к----------- К-э-э-г-а-ж-м к-ы-о-э- к-ы-г-р-I-а- ----------------------------------- КIэлэегъаджэм къыIорэр къыбгурэIуа? 0
K------e----hje---y--rjer--ybg--j-Iua? K--------------- k------- k----------- K-j-l-e-g-d-h-e- k-I-r-e- k-b-u-j-I-a- -------------------------------------- KIjeljeegadzhjem kyIorjer kybgurjeIua?
Да, добро је разумем. А--,-дэ-ъ---къыз---э-о. А--- д----- к---------- А-ы- д-г-о- к-ы-г-р-I-. ----------------------- Ары, дэгъоу къызгурэIо. 0
Ary, dje-o--kyz--r--Io. A--- d----- k---------- A-y- d-e-o- k-z-u-j-I-. ----------------------- Ary, djegou kyzgurjeIo.
људи ц-ы---р ц------ ц-ы-х-р ------- цIыфхэр 0
c---hjer c------- c-y-h-e- -------- cIyfhjer
Разумете ли људе? Ц-ыфм---ъа-орэр -ъ-б--р-Iу-? Ц----- к------- к----------- Ц-ы-м- к-а-о-э- к-ы-г-р-I-а- ---------------------------- ЦIыфмэ къаIорэр къыбгурэIуа? 0
CI--m-e---Iorjer--ybgurjeIua? C------ k------- k----------- C-y-m-e k-I-r-e- k-b-u-j-I-a- ----------------------------- CIyfmje kaIorjer kybgurjeIua?
Не, не разумем их тако добро. Хь----ах-----ъа-орэ- -къ-- --ы-гуры--рэ-. Х---- а---- к------- и---- к------------- Х-а-, а-э-э к-а-о-э- и-ъ-у к-ы-г-р-I-р-п- ----------------------------------------- Хьау, ахэмэ къаIорэр икъоу къызгурыIорэп. 0
H--u- -h-em-- -aI-r--- ik-u--y--u--I--j--. H---- a------ k------- i--- k------------- H-a-, a-j-m-e k-I-r-e- i-o- k-z-u-y-o-j-p- ------------------------------------------ H'au, ahjemje kaIorjer ikou kyzguryIorjep.
пријатљица пш-э-ъ--ъу п--------- п-ъ-ш-э-ъ- ---------- пшъэшъэгъу 0
p----s-je-u p---------- p-h-e-h-e-u ----------- pshjeshjegu
Имате ли пријатељицу? П-ъэшъ--ъ----Iа? П--------- у---- П-ъ-ш-э-ъ- у-I-? ---------------- Пшъэшъэгъу уиIа? 0
P-h-eshjegu--i--? P---------- u---- P-h-e-h-e-u u-I-? ----------------- Pshjeshjegu uiIa?
Да, имам. Ары- -иI. А--- с--- А-ы- с-I- --------- Ары, сиI. 0
A--,-s--. A--- s--- A-y- s-I- --------- Ary, siI.
кћерка п-ъашъ--/-пх-у п------ / п--- п-ъ-ш-э / п-ъ- -------------- пшъашъэ / пхъу 0
p-----j- / --u p------- / p-- p-h-s-j- / p-u -------------- pshashje / phu
Имате ли кћерку? П-ъа--э-у-I-? П------ у---- П-ъ-ш-э у-I-? ------------- Пшъашъэ уиIа? 0
P-h----e ui--? P------- u---- P-h-s-j- u-I-? -------------- Pshashje uiIa?
Не, немам. Хь----п---шъэ с----. Х---- п------ с----- Х-а-, п-ъ-ш-э с-I-п- -------------------- Хьау, пшъашъэ сиIэп. 0
H'-u,-p---------i--e-. H---- p------- s------ H-a-, p-h-s-j- s-I-e-. ---------------------- H'au, pshashje siIjep.

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.