--ו---ת---ה לא-ב--/ --
____ א_ / ה ל_ ב_ / ה__
-ד-ע א- / ה ל- ב- / ה-
------------------------
מדוע את / ה לא בא / ה? 0 m--u----ta--a--lo ba/-a-ah?m_____ a______ l_ b________m-d-'- a-a-/-t l- b-/-a-a-?---------------------------madu'a atah/at lo ba/ba'ah?
אני-לא-ב--/-- -י מ-- ה-ו--- -ל כך ---
___ ל_ ב_ / ה כ_ מ__ ה_____ כ_ כ_ ר___
-נ- ל- ב- / ה כ- מ-ג ה-ו-י- כ- כ- ר-.-
---------------------------------------
אני לא בא / ה כי מזג האוויר כל כך רע. 0 ani ----a/b-'ah--i-me--g---'a-i--kol--akh--.a__ l_ b_______ k_ m____ h______ k__ k___ r_a-i l- b-/-a-a- k- m-z-g h-'-w-r k-l k-k- r---------------------------------------------ani lo ba/ba'ah ki mezeg ha'awir kol kakh r.
הוא-ל- -א---------- ----ן-
___ ל_ ב_ כ_ ה__ ל_ ה______
-ו- ל- ב- כ- ה-א ל- ה-ז-ן-
----------------------------
הוא לא בא כי הוא לא הוזמן. 0 h- l- -a k--hu-lo hu--an.h_ l_ b_ k_ h_ l_ h______h- l- b- k- h- l- h-z-a-.-------------------------hu lo ba ki hu lo huzman.
-ד----- -----א בא-/ ה?
____ א_ / ה ל_ ב_ / ה__
-ד-ע א- / ה ל- ב- / ה-
------------------------
מדוע את / ה לא בא / ה? 0 m-du-- -t---at -o b--ba--h?m_____ a______ l_ b________m-d-'- a-a-/-t l- b-/-a-a-?---------------------------madu'a atah/at lo ba/ba'ah?
--י--- בא / ה -י א----י ז-ן-
___ ל_ ב_ / ה כ_ א__ ל_ ז____
-נ- ל- ב- / ה כ- א-ן ל- ז-ן-
------------------------------
אני לא בא / ה כי אין לי זמן. 0 an---o-ba/b-'a--k---y-----zm-n.a__ l_ b_______ k_ e__ l_ z____a-i l- b-/-a-a- k- e-n l- z-a-.-------------------------------ani lo ba/ba'ah ki eyn li zman.
א-י-ל- -ש-- --ת -- ----מוכר- / ה-ל-ב--.
___ ל_ נ___ / ת כ_ א__ מ____ / ה ל______
-נ- ל- נ-א- / ת כ- א-י מ-כ-ח / ה ל-ב-ד-
-----------------------------------------
אני לא נשאר / ת כי אני מוכרח / ה לעבוד. 0 ani ---nish'----is-'-r---ki-a-i -u-hr-x-muk-r--ah --'-vod.a__ l_ n________________ k_ a__ m________________ l_______a-i l- n-s-'-r-n-s-'-r-t k- a-i m-k-r-x-m-k-r-x-h l-'-v-d-----------------------------------------------------------ani lo nish'ar/nish'eret ki ani mukhrax/mukhraxah la'avod.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја не остајем, јер морам још радити.
אני לא נשאר / ת כי אני מוכרח / ה לעבוד.
ani lo nish'ar/nish'eret ki ani mukhrax/mukhraxah la'avod.
Матерњи језик - емоционалан, страни језик - рационалан?
Док учимо стране језике наш мозак се стимулише.
У процесу учења мења се и мишљење.
Постајемо све креативнији и флексибилнији.
За људе који говоре више од једног језика комплексно размишљање је такође лакше.
Учењем вежбамо памћење.
Што више учимо то бољ функционише.
Онај ко је савладао многе језике и друге ствари учи брзо.
Он може дуже времена под пуном концентрацијом размишљати о једној ствари.
И зато проблеме брже решава.
Вишејезичне особе су и много одлучније.
На
који начин
доносе одлуке такође зависи од језика.
Језик на којем размишљамо утиче на доношење одлука.
Психолози су у оквиру јеdне студије испитивали већи број особа.
Сви испитаници су били двојезични.
Уз матерњи су говорили још један језик.
Испитаници су морали да одговоре на једно питање.
Питање се односило на решење порблема.
Током теста испитаници су морали да се одлуче између две опције.
Једна опција носила је у себи много више ризика него она друга.
Испитаници су морали да дају одговор на оба језика.
Када се променио језик, променио се и одговор!
Кад су говорили матерњи језик, испитаници су се одлучивали за ризичнију варијанту.
На страном језику је то била сигурнија опција.
Након теста је требало да се испитаници кладе.
И овом приликом су постојале видне разлике.
Док су се служили страним језиком, били су много разумнији.
Научници претпостављају да се на страном језику боље концентришемо.
Зато одлуке не доносимо емоционално већ рационално.