Рјечник

sr Радити   »   he ‫לעבוד‬

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

‫55 [חמישים וחמש]‬

55 [xamishim w\'xamesh]

‫לעבוד‬

[la'avod]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Шта сте по занимању? ‫-מ---ת --- -ו-ד-/---‬ ‫--- א- / ה ע--- / ת-- ‫-מ- א- / ה ע-ב- / ת-‬ ---------------------- ‫במה את / ה עובד / ת?‬ 0
ba--h a----at o-ed----d--? b---- a------ o----------- b-m-h a-a-/-t o-e-/-v-d-t- -------------------------- bameh atah/at oved/ovedet?
Мој муж је по занимању доктор. ‫בעלי -ופא.‬ ‫---- ר----- ‫-ע-י ר-פ-.- ------------ ‫בעלי רופא.‬ 0
ba'--- rofe. b----- r---- b-'-l- r-f-. ------------ ba'ali rofe.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. ‫--י -ו----כאח-- ---י משר--‬ ‫--- ע---- כ---- ב--- מ----- ‫-נ- ע-ב-ת כ-ח-ת ב-צ- מ-ר-.- ---------------------------- ‫אני עובדת כאחות בחצי משרה.‬ 0
a---oved---k'a-----e-a--i -i----h. a-- o----- k----- b------ m------- a-i o-e-e- k-a-o- b-x-t-i m-s-r-h- ---------------------------------- ani ovedet k'axot bexatsi missrah.
Ускоро ћемо добити пензију. ‫--ר---נ---ל--לאו-.‬ ‫----- נ-- ל-------- ‫-ק-ו- נ-א ל-מ-א-ת-‬ -------------------- ‫בקרוב נצא לגמלאות.‬ 0
b'-a-o- --t----e-imla-o-. b------ n---- l---------- b-q-r-v n-t-e l-g-m-a-o-. ------------------------- b'qarov netse legimla'ot.
Али су порези високи. ‫-ב---מי-י----וה--.‬ ‫--- ה----- ג------- ‫-ב- ה-י-י- ג-ו-י-.- -------------------- ‫אבל המיסים גבוהים.‬ 0
aval-ha---im-gvo--m. a--- h------ g------ a-a- h-m-s-m g-o-i-. -------------------- aval hamisim gvohim.
И здравствено осигурање је високо. ‫ו-ב--ו- --פו----קר-‬ ‫------- ה----- י---- ‫-ה-י-ו- ה-פ-א- י-ר-‬ --------------------- ‫והביטוח הרפואי יקר.‬ 0
w-habi---x--are-u-- y--ar. w--------- h------- y----- w-h-b-t-a- h-r-f-'- y-q-r- -------------------------- w'habituax harefu'i yaqar.
Шта желиш једном постати? ‫-----רצ--/ - -עבו---עת-ד-‬ ‫--- ת--- / י ל---- ב------ ‫-מ- ת-צ- / י ל-ב-ד ב-ת-ד-‬ --------------------------- ‫במה תרצה / י לעבוד בעתיד?‬ 0
va--h--i---e-/t-r--- -a'a-----'atid? v---- t------------- l------ b------ v-m-h t-r-s-h-t-r-s- l-'-v-d b-a-i-? ------------------------------------ vameh tirtseh/tirtsi la'avod b'atid?
Ја желим постати инжењер. ‫א---ר-צ- -היו- --נ-ס-/ --‬ ‫--- ר--- ל---- מ---- / ת-- ‫-נ- ר-צ- ל-י-ת מ-נ-ס / ת-‬ --------------------------- ‫אני רוצה להיות מהנדס / ת.‬ 0
an---------ro---- li-----me-------m----d-s--. a-- r------------ l----- m------------------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-o- m-h-n-e-/-e-a-d-s-t- --------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lihiot mehandes/mehandeset.
Желим да студирам на универзитету. ‫א-- רוצ------- -א-נ-ב--י---‬ ‫--- ר--- ל---- ב------------ ‫-נ- ר-צ- ל-מ-ד ב-ו-י-ר-י-ה-‬ ----------------------------- ‫אני רוצה ללמוד באוניברסיטה.‬ 0
a---r-t-e-/------ lilm-d ba'---ve-s--a-. a-- r------------ l----- b-------------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-o- b-'-n-v-r-i-a-. ---------------------------------------- ani rotseh/rotsah lilmod ba'universitah.
Ја сам приправник. ‫אני --מח-.‬ ‫--- מ------ ‫-נ- מ-מ-ה-‬ ------------ ‫אני מתמחה.‬ 0
an--m-t----h-----a-ah. a-- m----------------- a-i m-t-a-e-/-i-m-x-h- ---------------------- ani mitmaxeh/mitmaxah.
Ја не зарађујем много. ‫--- לא--רו-י----ה--ר-ה.‬ ‫--- ל- מ----- / ה ה----- ‫-נ- ל- מ-ו-י- / ה ה-ב-.- ------------------------- ‫אני לא מרוויח / ה הרבה.‬ 0
ani-l- m----ax------xa--h-rb--. a-- l- m--------------- h------ a-i l- m-r-i-x-m-r-i-a- h-r-e-. ------------------------------- ani lo marwiax/marwixah harbeh.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. ‫א-י --ש----מחות----ל-‬ ‫--- ע--- ה----- ב----- ‫-נ- ע-ש- ה-מ-ו- ב-ו-.- ----------------------- ‫אני עושה התמחות בחול.‬ 0
ani-o-seh-o-s-h-h-t-ax-t--’x-l. a-- o---------- h------- b----- a-i o-s-h-o-s-h h-t-a-u- b-x-l- ------------------------------- ani osseh/ossah hitmaxut b’xul.
Ово је мој шеф. ‫זה -מנ-ל----.‬ ‫-- ה---- ש---- ‫-ה ה-נ-ל ש-י-‬ --------------- ‫זה המנהל שלי.‬ 0
z-- ---e----- ----i. z-- h-------- s----- z-h h-m-n-h-l s-e-i- -------------------- zeh hamenahel sheli.
Имам драге колеге. ‫י- -י--ו-גו---חמ--ם-‬ ‫-- ל- ק----- נ------- ‫-ש ל- ק-ל-ו- נ-מ-י-.- ---------------------- ‫יש לי קולגות נחמדים.‬ 0
ye-h li-q-le-o- ne---dim. y--- l- q------ n-------- y-s- l- q-l-g-t n-x-a-i-. ------------------------- yesh li qolegot nexmadim.
У подне увек идемо у кантину. ‫אנ--- ת------כלי- צ---ים ב-זנ--.‬ ‫----- ת--- א----- צ----- ב------- ‫-נ-נ- ת-י- א-כ-י- צ-ר-י- ב-ז-ו-.- ---------------------------------- ‫אנחנו תמיד אוכלים צהריים במזנון.‬ 0
a--xnu--a--d----l-m t-oho--i--b--i-no-. a----- t---- o----- t-------- b-------- a-a-n- t-m-d o-h-i- t-o-o-a-m b-m-z-o-. --------------------------------------- anaxnu tamid okhlim tsohoraim bamiznon.
Ја тражим радно место. ‫-ני-מ--ש - ת עבו-ה.‬ ‫--- מ--- / ת ע------ ‫-נ- מ-פ- / ת ע-ו-ה-‬ --------------------- ‫אני מחפש / ת עבודה.‬ 0
a-- -e--pess---x--e-----av-d-h. a-- m------------------ a------ a-i m-x-p-s-/-e-a-e-s-t a-o-a-. ------------------------------- ani mexapess/mexapesset avodah.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ‫-ני מ---ל / ת-כ-ר --ה.‬ ‫--- מ---- / ת כ-- ש---- ‫-נ- מ-ב-ל / ת כ-ר ש-ה-‬ ------------------------ ‫אני מובטל / ת כבר שנה.‬ 0
a---m-vt---m--tel-t-kvar s--n--. a-- m-------------- k--- s------ a-i m-v-a-/-u-t-l-t k-a- s-a-a-. -------------------------------- ani muvtal/muvtelet kvar shanah.
У овој земљи има превише незапослених. ‫י--הר-- -ד- מ-בט----ב--ץ-‬ ‫-- ה--- מ-- מ------ ב----- ‫-ש ה-ב- מ-י מ-ב-ל-ם ב-ר-.- --------------------------- ‫יש הרבה מדי מובטלים בארץ.‬ 0
y--- h-r-e---id-y -uv-a--- b-'a-et-. y--- h----- m---- m------- b-------- y-s- h-r-e- m-d-y m-v-a-i- b-'-r-t-. ------------------------------------ yesh harbeh miday muvtalim ba'arets.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?