Рјечник

sr требати – хтети   »   he ‫לצרוך – לרצות‬

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

‫69 [שישים ותשע]‬

69 [shishim w\'tesha]

‫לצרוך – לרצות‬

[litsrokh – lirtsot]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Ја требам кревет. ‫אנ- --יך-- - מ-ט--‬ ‫--- צ--- / ה מ----- ‫-נ- צ-י- / ה מ-ט-.- -------------------- ‫אני צריך / ה מיטה.‬ 0
a---t---i----sri---- -ita-. a-- t--------------- m----- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-t-h- --------------------------- ani tsarikh/tsrikhah mitah.
Ја хоћу спавати. ‫-ני רוצ--לי-ו--‬ ‫--- ר--- ל------ ‫-נ- ר-צ- ל-ש-ן-‬ ----------------- ‫אני רוצה לישון.‬ 0
a----o-seh-ro-sah-lish-n. a-- r------------ l------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-s-o-. ------------------------- ani rotseh/rotsah lishon.
Има ли овде кревет? ‫-ש-כ-ן -יטה-‬ ‫-- כ-- מ----- ‫-ש כ-ן מ-ט-?- -------------- ‫יש כאן מיטה?‬ 0
y-s- --'n-mi-ah? y--- k--- m----- y-s- k-'- m-t-h- ---------------- yesh ka'n mitah?
Ја требам лампу. ‫-נ--צ-י- -----נו---‬ ‫--- צ--- / ה מ------ ‫-נ- צ-י- / ה מ-ו-ה-‬ --------------------- ‫אני צריך / ה מנורה.‬ 0
ani-tsa-i-h/t--i--ah--en----. a-- t--------------- m------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-n-r-h- ----------------------------- ani tsarikh/tsrikhah menorah.
Ја хоћу читати. ‫-נ- ר-צ- ל-ר--.‬ ‫--- ר--- ל------ ‫-נ- ר-צ- ל-ר-א-‬ ----------------- ‫אני רוצה לקרוא.‬ 0
ani-r--s--/--t-a--liqro. a-- r------------ l----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- ------------------------ ani rotseh/rotsah liqro.
Има ли овде лампа? ‫י---אן ----ה?‬ ‫-- כ-- מ------ ‫-ש כ-ן מ-ו-ה-‬ --------------- ‫יש כאן מנורה?‬ 0
y--h-ka'n -e-orah? y--- k--- m------- y-s- k-'- m-n-r-h- ------------------ yesh ka'n menorah?
Ја требам телефон. ‫-נ--צר-----ה ט-פון.‬ ‫--- צ--- / ה ט------ ‫-נ- צ-י- / ה ט-פ-ן-‬ --------------------- ‫אני צריך / ה טלפון.‬ 0
ani--sa--kh--srikhah--e--fon. a-- t--------------- t------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- t-l-f-n- ----------------------------- ani tsarikh/tsrikhah telefon.
Ја желим телефонирати. ‫אני-ר-צ- -טל--.‬ ‫--- ר--- ל------ ‫-נ- ר-צ- ל-ל-ן-‬ ----------------- ‫אני רוצה לטלפן.‬ 0
ani-ro-s----otsah --t--pen. a-- r------------ l-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-t-l-e-. --------------------------- ani rotseh/rotsah letalpen.
Има ли овде телефон? ‫יש--א- טל----‬ ‫-- כ-- ט------ ‫-ש כ-ן ט-פ-ן-‬ --------------- ‫יש כאן טלפון?‬ 0
y--h ka'n-t---f-n? y--- k--- t------- y-s- k-'- t-l-f-n- ------------------ yesh ka'n telefon?
Ја требам једну камеру. ‫א-- --י- / - -צ----‬ ‫--- צ--- / ה מ------ ‫-נ- צ-י- / ה מ-ל-ה-‬ --------------------- ‫אני צריך / ה מצלמה.‬ 0
an-----r---/ts--k-a- -a--le-ah. a-- t--------------- m--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-t-l-m-h- ------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah matslemah.
Ја хоћу фотографисати. ‫--י ר--ה ל-ל-.‬ ‫--- ר--- ל----- ‫-נ- ר-צ- ל-ל-.- ---------------- ‫אני רוצה לצלם.‬ 0
a-i r--se---ot-ah -e-sa--m. a-- r------------ l-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-t-a-e-. --------------------------- ani rotseh/rotsah letsalem.
Има ли овде камера? ‫---כ-ן מ---ה-‬ ‫-- כ-- מ------ ‫-ש כ-ן מ-ל-ה-‬ --------------- ‫יש כאן מצלמה?‬ 0
y-s--k----ma---e-a-? y--- k--- m--------- y-s- k-'- m-t-l-m-h- -------------------- yesh ka'n matslemah?
Ја требам компјутер. ‫אני-צ----- ה -ח-ב.‬ ‫--- צ--- / ה מ----- ‫-נ- צ-י- / ה מ-ש-.- -------------------- ‫אני צריך / ה מחשב.‬ 0
an- -sa-i--/tsrik-a--max-h--. a-- t--------------- m------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-x-h-v- ----------------------------- ani tsarikh/tsrikhah maxshev.
Ја хоћу да пошаљем е-маил. ‫--י-ר--- -ש-ו- א--מי-ל-‬ ‫--- ר--- ל---- א-------- ‫-נ- ר-צ- ל-ל-ח א---י-ל-‬ ------------------------- ‫אני רוצה לשלוח אי-מייל.‬ 0
a-i-ro----/----ah--------x i--ey-. a-- r------------ l------- i------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-s-l-a- i-m-y-. ---------------------------------- ani rotseh/rotsah lishloax i-meyl.
Има ли овде компјутер? ‫י----- מ-ש--‬ ‫-- כ-- מ----- ‫-ש כ-ן מ-ש-?- -------------- ‫יש כאן מחשב?‬ 0
yesh--a'n -axs-ev? y--- k--- m------- y-s- k-'- m-x-h-v- ------------------ yesh ka'n maxshev?
Ја требам хемијску оловку. ‫א-- צ-י- /-ה-עט.‬ ‫--- צ--- / ה ע--- ‫-נ- צ-י- / ה ע-.- ------------------ ‫אני צריך / ה עט.‬ 0
an---s-r--h---r-kha- et. a-- t--------------- e-- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- e-. ------------------------ ani tsarikh/tsrikhah et.
Ја хоћу да пишем нешто. ‫-ני ---ה ל----------‬ ‫--- ר--- ל---- מ----- ‫-נ- ר-צ- ל-ת-ב מ-ה-.- ---------------------- ‫אני רוצה לכתוב משהו.‬ 0
ani r--s--/ro-sa- -i-h-ov-m--h---. a-- r------------ l------ m------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-k-t-v m-s-e-u- ---------------------------------- ani rotseh/rotsah likhtov mashehu.
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? ‫---כא- -ף-נייר--עט-‬ ‫-- כ-- ד- נ--- ו---- ‫-ש כ-ן ד- נ-י- ו-ט-‬ --------------------- ‫יש כאן דף נייר ועט?‬ 0
yes----'--da- n------et? y--- k--- d-- n--- w---- y-s- k-'- d-f n-a- w-e-? ------------------------ yesh ka'n daf niar w'et?

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...