Рјечник

sr У природи   »   he ‫בטבע‬

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

‫26 [עשרים ושש]‬

26 [essrim w\'shesh]

‫בטבע‬

[bateva]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Видиш ли тамо кулу? ‫את---- -ו-ה-שם -ת-המגדל-‬ ‫את / ה רואה שם את המגדל?‬ ‫-ת / ה ר-א- ש- א- ה-ג-ל-‬ -------------------------- ‫את / ה רואה שם את המגדל?‬ 0
at-h/-t-ro'---r-'---sh----- h--i-da-? atah/at ro'eh/ro'ah sham et hamigdal? a-a-/-t r-'-h-r-'-h s-a- e- h-m-g-a-? ------------------------------------- atah/at ro'eh/ro'ah sham et hamigdal?
Видиш ли тамо планину? ‫-- / ----אה--- -ת-ההר?‬ ‫את / ה רואה שם את ההר?‬ ‫-ת / ה ר-א- ש- א- ה-ר-‬ ------------------------ ‫את / ה רואה שם את ההר?‬ 0
a-ah/-- ------ro'-- ------t-h-h--? atah/at ro'eh/ro'ah sham et hahar? a-a-/-t r-'-h-r-'-h s-a- e- h-h-r- ---------------------------------- atah/at ro'eh/ro'ah sham et hahar?
Видиш ли тамо село? ‫-ת / ה-רו-ה-ש--א---כפר?‬ ‫את / ה רואה שם את הכפר?‬ ‫-ת / ה ר-א- ש- א- ה-פ-?- ------------------------- ‫את / ה רואה שם את הכפר?‬ 0
a--h/a- ro'eh--o-a---h-m-------f-r? atah/at ro'eh/ro'ah sham et hakfar? a-a-/-t r-'-h-r-'-h s-a- e- h-k-a-? ----------------------------------- atah/at ro'eh/ro'ah sham et hakfar?
Видиш ли тамо реку? ‫-ת-/ ה---אה -ם את-ה----‬ ‫את / ה רואה שם את הנהר?‬ ‫-ת / ה ר-א- ש- א- ה-ה-?- ------------------------- ‫את / ה רואה שם את הנהר?‬ 0
a-a--at --'eh-ro'ah--h-------anah-r? atah/at ro'eh/ro'ah sham et hanahar? a-a-/-t r-'-h-r-'-h s-a- e- h-n-h-r- ------------------------------------ atah/at ro'eh/ro'ah sham et hanahar?
Видиш ли тамо мост? ‫-- --ה ר-א- ש- -ת --ש-?‬ ‫את / ה רואה שם את הגשר?‬ ‫-ת / ה ר-א- ש- א- ה-ש-?- ------------------------- ‫את / ה רואה שם את הגשר?‬ 0
atah------'e--ro-a- ---m-e- --ge-h-r? atah/at ro'eh/ro'ah sham et hagesher? a-a-/-t r-'-h-r-'-h s-a- e- h-g-s-e-? ------------------------------------- atah/at ro'eh/ro'ah sham et hagesher?
Видиш ли тамо језеро? ‫א--/ ה -וא- ש- -ת הא-ם-‬ ‫את / ה רואה שם את האגם?‬ ‫-ת / ה ר-א- ש- א- ה-ג-?- ------------------------- ‫את / ה רואה שם את האגם?‬ 0
a-a--------e---o'a--sha- -- ha--gam? atah/at ro'eh/ro'ah sham et ha'agam? a-a-/-t r-'-h-r-'-h s-a- e- h-'-g-m- ------------------------------------ atah/at ro'eh/ro'ah sham et ha'agam?
Она птица тамо ми се свиђа. ‫ה-י-ור-שם -ו-א---- --י-י-‬ ‫הציפור שם מוצאת חן בעיני.‬ ‫-צ-פ-ר ש- מ-צ-ת ח- ב-י-י-‬ --------------------------- ‫הציפור שם מוצאת חן בעיני.‬ 0
hat----r---am m--se't --n ---y--y. hatsipor sham motse't xen b'eynay. h-t-i-o- s-a- m-t-e-t x-n b-e-n-y- ---------------------------------- hatsipor sham motse't xen b'eynay.
Оно дрво тамо ми се свиђа. ‫--- ש- -ו---ח--ב--ני-‬ ‫העץ שם מוצא חן בעיני.‬ ‫-ע- ש- מ-צ- ח- ב-י-י-‬ ----------------------- ‫העץ שם מוצא חן בעיני.‬ 0
ha'-t--sh-m mu--- -e-------ay. ha'ets sham mutse xen b'eynay. h-'-t- s-a- m-t-e x-n b-e-n-y- ------------------------------ ha'ets sham mutse xen b'eynay.
Овај камен овде ми се свиђа. ‫ה--ן-ה-את מ--א--ח----ינ-.‬ ‫האבן הזאת מוצאת חן בעיני.‬ ‫-א-ן ה-א- מ-צ-ת ח- ב-י-י-‬ --------------------------- ‫האבן הזאת מוצאת חן בעיני.‬ 0
h---ve--h--o------s-'t-xen---eynay. ha'even hazo't motse't xen b'eynay. h-'-v-n h-z-'- m-t-e-t x-n b-e-n-y- ----------------------------------- ha'even hazo't motse't xen b'eynay.
Онај парк тамо ми се свиђа. ‫--אר- -ם מוצ---ן בע--י.‬ ‫הפארק שם מוצא חן בעיני.‬ ‫-פ-ר- ש- מ-צ- ח- ב-י-י-‬ ------------------------- ‫הפארק שם מוצא חן בעיני.‬ 0
h---'-- --am---tse ----b-----y. hapa'rq sham mutse xen b'eynay. h-p-'-q s-a- m-t-e x-n b-e-n-y- ------------------------------- hapa'rq sham mutse xen b'eynay.
Онај врт тамо ми се свиђа. ‫ה---שם-מוצ--------ני.‬ ‫הגן שם מוצא חן בעיני.‬ ‫-ג- ש- מ-צ- ח- ב-י-י-‬ ----------------------- ‫הגן שם מוצא חן בעיני.‬ 0
hag-n sh---muts- -en b'ey-ay. hagan sham mutse xen b'eynay. h-g-n s-a- m-t-e x-n b-e-n-y- ----------------------------- hagan sham mutse xen b'eynay.
Овај цвет овде ми се свиђа. ‫-פרח --ה--וצא--ן ------‬ ‫הפרח הזה מוצא חן בעיני.‬ ‫-פ-ח ה-ה מ-צ- ח- ב-י-י-‬ ------------------------- ‫הפרח הזה מוצא חן בעיני.‬ 0
h-p---x ha-e---ut-----n-b'e----. haperax hazeh mutse xen b'eynay. h-p-r-x h-z-h m-t-e x-n b-e-n-y- -------------------------------- haperax hazeh mutse xen b'eynay.
Мислим да је лепо. ‫ז- -פ---עי--.‬ ‫זה יפה בעיני.‬ ‫-ה י-ה ב-י-י-‬ --------------- ‫זה יפה בעיני.‬ 0
ze---af-- b'eyna-. zeh yafeh b'eynay. z-h y-f-h b-e-n-y- ------------------ zeh yafeh b'eynay.
Мислим да је интересантно. ‫זה מע---ן ב---י.‬ ‫זה מעניין בעיני.‬ ‫-ה מ-נ-י- ב-י-י-‬ ------------------ ‫זה מעניין בעיני.‬ 0
z-h --'-nien--'e-nay. zeh me'anien b'eynay. z-h m-'-n-e- b-e-n-y- --------------------- zeh me'anien b'eynay.
Мислим да је прелепо. ‫-- -אוד-י-ה - י-הפה------.‬ ‫זה מאוד יפה / יפהפה בעיני.‬ ‫-ה מ-ו- י-ה / י-ה-ה ב-י-י-‬ ---------------------------- ‫זה מאוד יפה / יפהפה בעיני.‬ 0
ze- me'-- y'f--/y-f--feh b'e--ay. zeh me'od y'feh/yefehfeh b'eynay. z-h m-'-d y-f-h-y-f-h-e- b-e-n-y- --------------------------------- zeh me'od y'feh/yefehfeh b'eynay.
Мислим да је ружно. ‫-- מכ-ע---עי-י-‬ ‫זה מכוער בעיני.‬ ‫-ה מ-ו-ר ב-י-י-‬ ----------------- ‫זה מכוער בעיני.‬ 0
zeh -e-h---r b-e--ay. zeh mekho'ar b'eynay. z-h m-k-o-a- b-e-n-y- --------------------- zeh mekho'ar b'eynay.
Мислим да је досадно. ‫------מם--עיני.‬ ‫זה משעמם בעיני.‬ ‫-ה מ-ע-ם ב-י-י-‬ ----------------- ‫זה משעמם בעיני.‬ 0
z-h mes-a--m-----eynay. zeh mesha'amem b'eynay. z-h m-s-a-a-e- b-e-n-y- ----------------------- zeh mesha'amem b'eynay.
Мислим да је страшно. ‫-ה נ----בע----‬ ‫זה נורא בעיני.‬ ‫-ה נ-ר- ב-י-י-‬ ---------------- ‫זה נורא בעיני.‬ 0
z-h-nor- b'ey---. zeh nora b'eynay. z-h n-r- b-e-n-y- ----------------- zeh nora b'eynay.

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.