Рјечник

sr Ћаскање 3   »   sq Bisedё e shkurtёr 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [njёzetedy]

Bisedё e shkurtёr 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Пушите ли? A-pini--u-a-? A p--- d----- A p-n- d-h-n- ------------- A pini duhan? 0
Пре да. M--p-----a p---. M- p------ p---- M- p-r-a-a p-j-. ---------------- Mё pёrpara pija. 0
Али сада више не пушим. P---t-ni n-k pi---. P-- t--- n-- p- m-- P-r t-n- n-k p- m-. ------------------- Por tani nuk pi mё. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? A --zd-s-ni---ё-qof-- se pi-d-han? A b--------- n- q---- s- p- d----- A b-z-i-e-i- n- q-f-ё s- p- d-h-n- ---------------------------------- A bezdiseni, nё qoftё se pi duhan? 0
Не, апсолутно не. Jo--abs-lu-i-ht-j-. J-- a---------- j-- J-, a-s-l-t-s-t j-. ------------------- Jo, absolutisht jo. 0
Не смета ми. N-k bez---em. N-- b-------- N-k b-z-i-e-. ------------- Nuk bezdisem. 0
Хоћете ли попити нешто? Don- -ё-pini-d-ç-a? D--- t- p--- d----- D-n- t- p-n- d-ç-a- ------------------- Doni tё pini diçka? 0
Један коњак? Nj- k--jak? N-- k------ N-ё k-n-a-? ----------- Njё konjak? 0
Не, радије пиво. Jo, m--mi-ё-njё b---ё. J-- m- m--- n-- b----- J-, m- m-r- n-ё b-r-ё- ---------------------- Jo, mё mirё njё birrё. 0
Путујете ли много? A u--ёt-ni s-u-ё? A u------- s----- A u-h-t-n- s-u-ё- ----------------- A udhёtoni shumё? 0
Да, већином су то пословна путовања. Po---- t- -h---ёn --rast----p-r-punё. P-- n- t- s------ e r------ p-- p---- P-, n- t- s-u-t-n e r-s-e-e p-r p-n-. ------------------------------------- Po, nё tё shumtёn e rasteve pёr punё. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. P-r-t-------bёj---p-s---- -ёt-. P-- t--- p- b---- p------ k---- P-r t-n- p- b-j-ё p-s-i-e k-t-. ------------------------------- Por tani po bёjmё pushime kёtu. 0
Каква врућина! Sa va-ё! S- v---- S- v-p-! -------- Sa vapё! 0
Да, данас је стварно вруће. P-- tani-ёs-----e----v-rtet---x-htё. P-- t--- ё---- m- t- v------ n------ P-, t-n- ё-h-ё m- t- v-r-e-ё n-e-t-. ------------------------------------ Po, tani ёshtё me tё vёrtetё nxehtё. 0
Хајдемо на балкон. A d-l------b--l-on? A d---- n- b------- A d-l-m n- b-l-k-n- ------------------- A dalim nё ballkon? 0
Сутра ће овде бити забава. N---r kё----a -e-t-. N---- k--- k- f----- N-s-r k-t- k- f-s-ё- -------------------- Nesёr kёtu ka festё. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? A--o--ё -----d---ju? A d- t- v--- d-- j-- A d- t- v-n- d-e j-? -------------------- A do tё vini dhe ju? 0
Да, ми смо такође позвани. Po-----e n--jem- ---ftua-. P-- e--- n- j--- t- f----- P-, e-h- n- j-m- t- f-u-r- -------------------------- Po, edhe ne jemi tё ftuar. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…