Рјечник

sr У ресторану 3   »   sq Nё restorant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [tridhjetёenjё]

Nё restorant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Dua--j---n---a-t-. D-- n-- a--------- D-a n-ё a-t-p-s-ё- ------------------ Dua njё antipastё. 0
Хтео / хтела бих салату. Dua nj--s-l-atё. D-- n-- s------- D-a n-ё s-l-a-ё- ---------------- Dua njё sallatё. 0
Хтео / хтела бих једну супу. D-a --ё-s--ё. D-- n-- s---- D-a n-ё s-p-. ------------- Dua njё supё. 0
Хтео / хтела бих десерт. Du- nj--ёm--lsirё. D-- n-- ё--------- D-a n-ё ё-b-l-i-ё- ------------------ Dua njё ёmbёlsirё. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Dua-n-ё-a---lo-e ------ё. D-- n-- a------- m- a---- D-a n-ё a-u-l-r- m- a-k-. ------------------------- Dua njё akullore me ajkё. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. D-a---u-a ose--j-t-ё. D-- f---- o-- d------ D-a f-u-a o-e d-a-h-. --------------------- Dua fruta ose djathё. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. N- -uam-t--h-mё --ngj--. N- d--- t- h--- m------- N- d-a- t- h-m- m-n-j-s- ------------------------ Ne duam tё hamё mёngjes. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Ne-du----ё---mё --e-ё. N- d--- t- h--- d----- N- d-a- t- h-m- d-e-ё- ---------------------- Ne duam tё hamё drekё. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Ne -uam--- -a-- ---kё. N- d--- t- h--- d----- N- d-a- t- h-m- d-r-ё- ---------------------- Ne duam tё hamё darkё. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Ç-a-ё--oni p-r -ё-gjes? Ç---- d--- p-- m------- Ç-a-ё d-n- p-r m-n-j-s- ----------------------- Çfarё doni pёr mёngjes? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Simit-----v--la-m- mar-a-a----h----a---? S----- t- v---- m- m-------- d-- m------ S-m-t- t- v-g-a m- m-r-a-a-ё d-e m-a-t-? ---------------------------------------- Simite tё vogla me marmalatё dhe mjaltё? 0
Тост с кобасицом и сиром? B-k--t- -h-k-- me s-l-am-dh- ----hё? B--- t- t----- m- s----- d-- d------ B-k- t- t-e-u- m- s-l-a- d-e d-a-h-? ------------------------------------ Bukë të thekur me sallam dhe djathё? 0
Кувано јаје? Nj----z---ё z-er? N-- v--- t- z---- N-ё v-z- t- z-e-? ----------------- Njё vezё tё zier? 0
Јаје на око? N---ve----ё---uqu- --? N-- v--- t- s----- s-- N-ё v-z- t- s-u-u- s-? ---------------------- Njё vezё tё skuqur sy? 0
Омлет? Nj--omё-et-? N-- o------- N-ё o-ё-e-ё- ------------ Njё omёletё? 0
Молим још један јогурт. Ju-l-t-m e--e njё k-s. J- l---- e--- n-- k--- J- l-t-m e-h- n-ё k-s- ---------------------- Ju lutem edhe njё kos. 0
Молим још соли и бибера. Ju----e- k-i-ё-dh--pi-er. J- l---- k---- d-- p----- J- l-t-m k-i-ё d-e p-p-r- ------------------------- Ju lutem kripё dhe piper. 0
Молим још једну чашу воде. Ju-l-te- ---e---- g--- uj-. J- l---- e--- n-- g--- u--- J- l-t-m e-h- n-ё g-t- u-ё- --------------------------- Ju lutem edhe njё gotё ujё. 0

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!