Рјечник

sr Ћаскање 3   »   be Гутарка 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [дваццаць два]

22 [dvatstsats’ dva]

Гутарка 3

[Gutarka 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Пушите ли? В----р-це? В- к------ В- к-р-ц-? ---------- Вы курыце? 0
V---u--t-e? V- k------- V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Пре да. Р--е- - т--. Р---- – т--- Р-н-й – т-к- ------------ Раней – так. 0
Ran---–--a-. R---- – t--- R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Али сада више не пушим. Але-ця--р-я -ольш не к--у. А-- ц---- я б---- н- к---- А-е ц-п-р я б-л-ш н- к-р-. -------------------------- Але цяпер я больш не куру. 0
Ale -s---er ya b--’s---- ku-u. A-- t------ y- b----- n- k---- A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Смета ли Вам ако ја пушим? В-- -- бу-зе--а-інаць,----- - за-у--? В-- н- б---- з-------- к--- я з------ В-м н- б-д-е з-м-н-ц-, к-л- я з-к-р-? ------------------------------------- Вам не будзе замінаць, калі я закуру? 0
Vam--- bud---za--n----,-ka----a --k--u? V-- n- b---- z--------- k--- y- z------ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Не, апсолутно не. Не,-з--і----. Н-- з---- н-- Н-, з-с-м н-. ------------- Не, зусім не. 0
N-, z-sіm---. N-- z---- n-- N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Не смета ми. М-е -эта-не--ам-нае. М-- г--- н- з------- М-е г-т- н- з-м-н-е- -------------------- Мне гэта не замінае. 0
M-- ge-- ---z--іn-e. M-- g--- n- z------- M-e g-t- n- z-m-n-e- -------------------- Mne geta ne zamіnae.
Хоћете ли попити нешто? В--------------уд--? В------ ш----------- В-п-е-е ш-о-н-б-д-ь- -------------------- Вып’еце што-небудзь? 0
V-p’etse sht--n-b-d--? V------- s------------ V-p-e-s- s-t---e-u-z-? ---------------------- Vyp’etse shto-nebudz’?
Један коњак? Кань-ку? К------- К-н-я-у- -------- Каньяку? 0
Ka--y---? K-------- K-n-y-k-? --------- Kan’yaku?
Не, радије пиво. Не,---пш -і--. Н-- л--- п---- Н-, л-п- п-в-. -------------- Не, лепш піва. 0
Ne- l--s- p-va. N-- l---- p---- N-, l-p-h p-v-. --------------- Ne, lepsh pіva.
Путујете ли много? Вы ш-а--п----о-----е--? В- ш--- п-------------- В- ш-а- п-д-р-ж-і-а-ц-? ----------------------- Вы шмат падарожнічаеце? 0
Vy -h-at---d--ozhnіcha-ts-? V- s---- p----------------- V- s-m-t p-d-r-z-n-c-a-t-e- --------------------------- Vy shmat padarozhnіchaetse?
Да, већином су то пословна путовања. Так- ч-с-е- з--ўсё-гэта -а--н--ір-ўкі. Т--- ч----- з- ў-- г--- к------------- Т-к- ч-с-е- з- ў-ё г-т- к-м-н-з-р-ў-і- -------------------------------------- Так, часцей за ўсё гэта камандзіроўкі. 0
Ta-,-cha-t--y -- us- -e---kaman-z-r-ukі. T--- c------- z- u-- g--- k------------- T-k- c-a-t-e- z- u-e g-t- k-m-n-z-r-u-і- ---------------------------------------- Tak, chastsey za use geta kamandzіroukі.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Ал--ц--ер м- пр-е---і----ы--- -дпа-----. А-- ц---- м- п------- с--- н- а--------- А-е ц-п-р м- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ---------------------------------------- Але цяпер мы прыехалі сюды на адпачынак. 0
A-e-t-----r------ye--a-----udy-na adp--h--a-. A-- t------ m- p-------- s---- n- a---------- A-e t-y-p-r m- p-y-k-a-і s-u-y n- a-p-c-y-a-. --------------------------------------------- Ale tsyaper my pryekhalі syudy na adpachynak.
Каква врућина! Ну - --я-о-а! Н- і с------- Н- і с-я-о-а- ------------- Ну і спякота! 0
N--- --y----a! N- і s-------- N- і s-y-k-t-! -------------- Nu і spyakota!
Да, данас је стварно вруће. Т-к,--------ап-а-д- г----а. Т--- с---- с------- г------ Т-к- с-н-я с-п-а-д- г-р-ч-. --------------------------- Так, сёння сапраўды горача. 0
T--- senn-a-sap-a-d- g----h-. T--- s----- s------- g------- T-k- s-n-y- s-p-a-d- g-r-c-a- ----------------------------- Tak, sennya sapraudy goracha.
Хајдемо на балкон. Да--й-е в-й--ем-на --лк-н. Д------ в------ н- б------ Д-в-й-е в-й-з-м н- б-л-о-. -------------------------- Давайце выйдзем на балкон. 0
Dav-y----vy-dz--------lkon. D------- v------ n- b------ D-v-y-s- v-y-z-m n- b-l-o-. --------------------------- Davaytse vyydzem na balkon.
Сутра ће овде бити забава. З-ўт----ут -у--е--ечары--. З----- т-- б---- в-------- З-ў-р- т-т б-д-е в-ч-р-н-. -------------------------- Заўтра тут будзе вечарына. 0
Z-u--a-t-t b-d-- -e-hary--. Z----- t-- b---- v--------- Z-u-r- t-t b-d-e v-c-a-y-a- --------------------------- Zautra tut budze vecharyna.
Хоћете ли и Ви доћи?? В--т-ксам--прый-з--е? В- т------ п--------- В- т-к-а-а п-ы-д-е-е- --------------------- Вы таксама прыйдзеце? 0
Vy t----m----y-----se? V- t------ p---------- V- t-k-a-a p-y-d-e-s-? ---------------------- Vy taksama pryydzetse?
Да, ми смо такође позвани. Т----н-с ---с--- за-р-с---. Т--- н-- т------ з--------- Т-к- н-с т-к-а-а з-п-а-і-і- --------------------------- Так, нас таксама запрасілі. 0
T-k,-nas t-ks-ma--a--a---і. T--- n-- t------ z--------- T-k- n-s t-k-a-a z-p-a-і-і- --------------------------- Tak, nas taksama zaprasіlі.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…