Рјечник

sr Ћаскање 3   »   it Small Talk / chiacchiere 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [ventidue]

Small Talk / chiacchiere 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Пушите ли? Le- fuma? L-- f---- L-i f-m-? --------- Lei fuma? 0
Пре да. U-- ---ta---m---. U-- v---- f------ U-a v-l-a f-m-v-. ----------------- Una volta fumavo. 0
Али сада више не пушим. Ma ade--o-n---f--o pi-. M- a----- n-- f--- p--- M- a-e-s- n-n f-m- p-ù- ----------------------- Ma adesso non fumo più. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? La---s--r-o s- f-mo? L- d------- s- f---- L- d-s-u-b- s- f-m-? -------------------- La disturbo se fumo? 0
Не, апсолутно не. No--a-fa--o. N-- a------- N-, a-f-t-o- ------------ No, affatto. 0
Не смета ми. Non--i---s--rb-. N-- m- d-------- N-n m- d-s-u-b-. ---------------- Non mi disturba. 0
Хоћете ли попити нешто? Bev- q--lcosa? B--- q-------- B-v- q-a-c-s-? -------------- Beve qualcosa? 0
Један коњак? U- c-g-ac? U- c------ U- c-g-a-? ---------- Un cognac? 0
Не, радије пиво. No, -iuttosto un---irr-. N-- p-------- u-- b----- N-, p-u-t-s-o u-a b-r-a- ------------------------ No, piuttosto una birra. 0
Путујете ли много? L-i-vi--g---mol-o? L-- v------ m----- L-i v-a-g-a m-l-o- ------------------ Lei viaggia molto? 0
Да, већином су то пословна путовања. Sì- ----o-------no-v---g---i aff---. S-- d- s----- s--- v----- d- a------ S-, d- s-l-t- s-n- v-a-g- d- a-f-r-. ------------------------------------ Sì, di solito sono viaggi di affari. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. Ma a-es----ia---q-i -n-v--anza. M- a----- s---- q-- i- v------- M- a-e-s- s-a-o q-i i- v-c-n-a- ------------------------------- Ma adesso siamo qui in vacanza. 0
Каква врућина! C-- af-! C-- a--- C-e a-a- -------- Che afa! 0
Да, данас је стварно вруће. S-- ogg---- -er-me-t---a---. S-- o--- f- v-------- c----- S-, o-g- f- v-r-m-n-e c-l-o- ---------------------------- Sì, oggi fa veramente caldo. 0
Хајдемо на балкон. A--i-mo--u-r- sul -al-o--. A------ f---- s-- b------- A-d-a-o f-o-i s-l b-l-o-e- -------------------------- Andiamo fuori sul balcone. 0
Сутра ће овде бити забава. Dom--i-c’--un--festa. D----- c-- u-- f----- D-m-n- c-è u-a f-s-a- --------------------- Domani c’è una festa. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? C--v-e-e-a--h----i? C- v---- a---- L--- C- v-e-e a-c-e L-i- ------------------- Ci viene anche Lei? 0
Да, ми смо такође позвани. S-, --che -----i-m- -nv---ti. S-- a---- n-- s---- i-------- S-, a-c-e n-i s-a-o i-v-t-t-. ----------------------------- Sì, anche noi siamo invitati. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…