Рјечник

sr нешто морати   »   sq duhet

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [shtatёdhjetёedy]

duhet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
морати du--t d---- d-h-t ----- duhet 0
Ја морам послати писмо. Du--t -ё --r-oj-l-trё-. D---- t- d----- l------ D-h-t t- d-r-o- l-t-ё-. ----------------------- Duhet tё dёrgoj letrёn. 0
Ја морам платити хотел. Du-e--t-----u-j h-t-l-n. D---- t- p----- h------- D-h-t t- p-g-a- h-t-l-n- ------------------------ Duhet tё paguaj hotelin. 0
Ти мораш рано устати. T- --he- -- --ri--sh---rё-. T- d---- t- n------- h----- T- d-h-t t- n-r-h-s- h-r-t- --------------------------- Ti duhet tё ngrihesh herёt. 0
Ти мораш пуно радити. Ti--u--- -ё-p--o----humё. T- d---- t- p----- s----- T- d-h-t t- p-n-s- s-u-ё- ------------------------- Ti duhet tё punosh shumё. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. T- d-het-tё-j-s--i -ё----tё. T- d---- t- j--- i p-------- T- d-h-t t- j-s- i p-r-i-t-. ---------------------------- Ti duhet tё jesh i pёrpiktё. 0
Он мора напунити резервоар. A-----et tё-f---iz---t--- ka-bu---t. A- d---- t- f--------- m- k--------- A- d-h-t t- f-r-i-o-e- m- k-r-u-a-t- ------------------------------------ Ai duhet tё furnizohet me karburant. 0
Он мора поправити ауто. Ai d-he- tё -reg--l--- -ak-n-n. A- d---- t- r--------- m------- A- d-h-t t- r-e-u-l-j- m-k-n-n- ------------------------------- Ai duhet tё rregullojё makinёn. 0
Он мора oпрати ауто. Ai duhe--t--l--- m-kinёn. A- d---- t- l--- m------- A- d-h-t t- l-j- m-k-n-n- ------------------------- Ai duhet tё lajё makinёn. 0
Она мора куповати. Ajo--u-e- -- -ё-----za-. A-- d---- t- b--- p----- A-o d-h-t t- b-j- p-z-r- ------------------------ Ajo duhet tё bёjё pazar. 0
Она мора чистити стан. Aj- -uhet ---p-str--- s-t---nё. A-- d---- t- p------- s-------- A-o d-h-t t- p-s-r-j- s-t-p-n-. ------------------------------- Ajo duhet tё pastrojё shtёpinё. 0
Она мора прати веш. A-o du-et -- -a-ё-r-o-at. A-- d---- t- l--- r------ A-o d-h-t t- l-j- r-o-a-. ------------------------- Ajo duhet tё lajё rrobat. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Ne-du----tё --k-jmё----j-h-r- n--shkollё. N- d---- t- s------ m-------- n- s------- N- d-h-t t- s-k-j-ё m-n-ё-e-ё n- s-k-l-ё- ----------------------------------------- Ne duhet tё shkojmё menjёherё nё shkollё. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. N---u------ ----jmё men-ё-erё n--pu--. N- d---- t- s------ m-------- n- p---- N- d-h-t t- s-k-j-ё m-n-ё-e-ё n- p-n-. -------------------------------------- Ne duhet tё shkojmё menjёherё nё punё. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. N- du------ s-k---ё-menjёher--t--mj-ku. N- d---- t- s------ m-------- t- m----- N- d-h-t t- s-k-j-ё m-n-ё-e-ё t- m-e-u- --------------------------------------- Ne duhet tё shkojmё menjёherё te mjeku. 0
Ви морате чекати аутобус. Ju d--e- -- pr-sn- ---o-u--n. J- d---- t- p----- a--------- J- d-h-t t- p-i-n- a-t-b-s-n- ----------------------------- Ju duhet tё prisni autobusin. 0
Ви морате чекати воз. J- duhe---- -ri-ni-t-e--n. J- d---- t- p----- t------ J- d-h-t t- p-i-n- t-e-i-. -------------------------- Ju duhet tё prisni trenin. 0
Ви морате чекати такси. J- ---e- -ё pr---i-taks--ё. J- d---- t- p----- t------- J- d-h-t t- p-i-n- t-k-i-ё- --------------------------- Ju duhet tё prisni taksinё. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...