Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   sq E shkuara e foljeve modale 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [tetёdhjetёeshtatё]

E shkuara e foljeve modale 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. N---uh-t t-------m ---et. N- d---- t- u----- l----- N- d-h-t t- u-i-i- l-l-t- ------------------------- Ne duhet tё ujisim lulet. 0
Ми морасмо поспремити стан. Du-e-----rr-g-ll-n-m---nes--. D---- t- r---------- b------- D-h-t t- r-e-u-l-n-m b-n-s-n- ----------------------------- Duhet tё rregullonim banesёn. 0
Ми морасмо опрати посуђе. D--et -ё --n-m -n--. D---- t- l---- e---- D-h-t t- l-n-m e-ё-. -------------------- Duhet tё lanim enёt. 0
Морасте ли ви платити рачун? A -uh-t-t--------i--l-o------? A d---- t- p------- l--------- A d-h-t t- p-g-a-i- l-o-a-i-ё- ------------------------------ A duhet tё paguanit llogarinё? 0
Морасте ли ви платити улаз? A d------ё -ag---it --- --r-e-? A d---- t- p------- p-- h------ A d-h-t t- p-g-a-i- p-r h-r-e-? ------------------------------- A duhet tё paguanit pёr hyrjen? 0
Морасте ли ви платити казну? A ---et--- pa--an-- g-o-ё? A d---- t- p------- g----- A d-h-t t- p-g-a-i- g-o-ё- -------------------------- A duhet tё paguanit gjobё? 0
Ко се мораше опростити? K-s- ---e--tё--dah-j? K--- d---- t- n------ K-s- d-h-t t- n-a-e-? --------------------- Kush duhet tё ndahej? 0
Ко мораше ићи раније кући? K-s--d-h-t-tё---ko--e --rё---ё-sht-pi? K--- d---- t- s------ h---- n- s------ K-s- d-h-t t- s-k-n-e h-r-t n- s-t-p-? -------------------------------------- Kush duhet tё shkonte herёt nё shtёpi? 0
Ко мораше узети воз? K--- du-e--tё-----te-tre-in? K--- d---- t- m----- t------ K-s- d-h-t t- m-r-t- t-e-i-? ---------------------------- Kush duhet tё merrte trenin? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. N- n-k don-m--ё ---n-m------. N- n-- d---- t- r----- g----- N- n-k d-n-m t- r-i-i- g-a-ё- ----------------------------- Ne nuk donim tё rrinim gjatё. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. S’-on-m -ё -ini--asgj-. S------ t- p---- a----- S-d-n-m t- p-n-m a-g-ё- ----------------------- S’donim tё pinim asgjё. 0
Ми не хтедосмо сметати. Nuk--on-m t--u ----i-nim. N-- d---- t--- b--------- N-k d-n-m t-j- b-z-i-n-m- ------------------------- Nuk donim t’ju bezdisnim. 0
Ја хтедох управо телефонирати. De-ha -ё --r---- tele--n. D---- t- m--- n- t------- D-s-a t- m-r- n- t-l-f-n- ------------------------- Desha tё marr nё telefon. 0
Ја хтедох управо позвати такси. D----------r--is-n-----ksi. D---- t- p------ n-- t----- D-s-a t- p-r-s-s n-ё t-k-i- --------------------------- Desha tё porosis njё taksi. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. D-s-- tё ------ja--ёr--- -h-ёp-. D---- t- u------- p-- n- s------ D-s-a t- u-h-t-j- p-r n- s-t-p-. -------------------------------- Desha tё udhёtoja pёr nё shtёpi. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. Me-d-v- ------e tё m-rrje------ n- -e--f-n. M------ s- d--- t- m----- g---- n- t------- M-n-o-a s- d-j- t- m-r-j- g-u-n n- t-l-f-n- ------------------------------------------- Mendova se doje tё merrje gruan nё telefon. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. M----v--se d-je-----err-- -- tel-fon --f-r-a-ion--. M------ s- d--- t- m----- n- t------ i------------- M-n-o-a s- d-j- t- m-r-j- n- t-l-f-n i-f-r-a-i-n-n- --------------------------------------------------- Mendova se doje tё merrje nё telefon informacionin. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. M-ndova se----- t- ---os-s-e --- -icё. M------ s- d--- t- p-------- n-- p---- M-n-o-a s- d-j- t- p-r-s-s-e n-ё p-c-. -------------------------------------- Mendova se doje tё porosisje njё picё. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...