Рјечник

sr Ћаскање 3   »   kk Small Talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [жиырма екі]

22 [jïırma eki]

Small Talk 3

[Qısqa äñgime 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Пушите ли? Тем-кі---г--із --? Т----- ш------ б-- Т-м-к- ш-г-с-з б-? ------------------ Темекі шегесіз бе? 0
Te-e-i ş---siz--e? T----- ş------ b-- T-m-k- ş-g-s-z b-? ------------------ Temeki şegesiz be?
Пре да. Бұ--н шек----і-. Б---- ш--------- Б-р-н ш-к-е-м-н- ---------------- Бұрын шеккенмін. 0
B--ın-şe-k---i-. B---- ş--------- B-r-n ş-k-e-m-n- ---------------- Burın şekkenmin.
Али сада више не пушим. Бі-ақ қ---р---кпейм--. Б---- қ---- ш--------- Б-р-қ қ-з-р ш-к-е-м-н- ---------------------- Бірақ қазір шекпеймін. 0
B--a- ----r ş-k-eym--. B---- q---- ş--------- B-r-q q-z-r ş-k-e-m-n- ---------------------- Biraq qazir şekpeymin.
Смета ли Вам ако ја пушим? Те-е-і-шек-ем, -а-сы ------- --? Т----- ш------ қ---- е------ б-- Т-м-к- ш-к-е-, қ-р-ы е-е-с-з б-? -------------------------------- Темекі шексем, қарсы емессіз бе? 0
Temeki -eks--,--ars- eme-s-----? T----- ş------ q---- e------ b-- T-m-k- ş-k-e-, q-r-ı e-e-s-z b-? -------------------------------- Temeki şeksem, qarsı emessiz be?
Не, апсолутно не. Мүлде---р-ы е----ін. М---- қ---- е------- М-л-е қ-р-ы е-е-п-н- -------------------- Мүлде қарсы емеспін. 0
Mül-- q--s--e--sp--. M---- q---- e------- M-l-e q-r-ı e-e-p-n- -------------------- Mülde qarsı emespin.
Не смета ми. М-ғ----л--е--рг--ем--. М---- о- к------ е---- М-ғ-н о- к-д-р-і е-е-. ---------------------- Маған ол кедергі емес. 0
M---n--- -ed---i--m--. M---- o- k------ e---- M-ğ-n o- k-d-r-i e-e-. ---------------------- Mağan ol kedergi emes.
Хоћете ли попити нешто? Бі-д-ңе--шес-з --? Б------ і----- б-- Б-р-е-е і-е-і- б-? ------------------ Бірдеңе ішесіз бе? 0
B--deñe -şes-- --? B------ i----- b-- B-r-e-e i-e-i- b-? ------------------ Birdeñe işesiz be?
Један коњак? Ко-ьяк-п-? К----- п-- К-н-я- п-? ---------- Коньяк па? 0
K---a- -a? K----- p-- K-n-a- p-? ---------- Konyak pa?
Не, радије пиво. Жо-, --р-------ырақ. Ж--- с--- д--------- Ж-қ- с-р- д-р-с-р-қ- -------------------- Жоқ, сыра дұрысырақ. 0
J--- sı-- d----ıra-. J--- s--- d--------- J-q- s-r- d-r-s-r-q- -------------------- Joq, sıra durısıraq.
Путујете ли много? К---са--атт--сы----? К-- с----------- б-- К-п с-я-а-т-й-ы- б-? -------------------- Көп саяхаттайсыз ба? 0
Köp-sa-------y--z--a? K-- s------------ b-- K-p s-y-x-t-a-s-z b-? --------------------- Köp sayaxattaysız ba?
Да, већином су то пословна путовања. Ия, к--ін--іск-рлік с--а-ме-. И-- к----- і------- с-------- И-, к-б-н- і-к-р-і- с-п-р-е-. ----------------------------- Ия, көбіне іскерлік сапармен. 0
Ïya--k---ne-is-e-li---a-a----. Ï--- k----- i------- s-------- Ï-a- k-b-n- i-k-r-i- s-p-r-e-. ------------------------------ Ïya, köbine iskerlik saparmen.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Бі-а- -із---з-р --н-----мал--тамыз. Б---- б-- қ---- м---- д------------ Б-р-қ б-з қ-з-р м-н-а д-м-л-с-а-ы-. ----------------------------------- Бірақ біз қазір мұнда демалыстамыз. 0
B---q -i--qaz-r-m-n-a-de-alı--am-z. B---- b-- q---- m---- d------------ B-r-q b-z q-z-r m-n-a d-m-l-s-a-ı-. ----------------------------------- Biraq biz qazir munda demalıstamız.
Каква врућина! К-н -а--а- -с-ық! К-- қ----- ы----- К-н қ-н-а- ы-т-қ- ----------------- Күн қандай ыстық! 0
K-------a- -stı-! K-- q----- ı----- K-n q-n-a- ı-t-q- ----------------- Kün qanday ıstıq!
Да, данас је стварно вруће. И---б--і----н-н-- д- -----. И-- б---- ш------ д- ы----- И-, б-г-н ш-н-н-а д- ы-т-қ- --------------------------- Ия, бүгін шынында да ыстық. 0
Ïy----ü----şın-n-- -a-ı-tı-. Ï--- b---- ş------ d- ı----- Ï-a- b-g-n ş-n-n-a d- ı-t-q- ---------------------------- Ïya, bügin şınında da ıstıq.
Хајдемо на балкон. Б--к-н-а ш------. Б------- ш------- Б-л-о-ғ- ш-ғ-й-қ- ----------------- Балконға шығайық. 0
B-l----a ş--a---. B------- ş------- B-l-o-ğ- ş-ğ-y-q- ----------------- Balkonğa şığayıq.
Сутра ће овде бити забава. Ер----о-- --рд- -ау-қ-кеші ---а-ы. Е---- о-- ж---- с---- к--- б------ Е-т-ң о-ы ж-р-е с-у-қ к-ш- б-л-д-. ---------------------------------- Ертең осы жерде сауық кеші болады. 0
E--e- -s- ----e ----q ---i -ol--ı. E---- o-- j---- s---- k--- b------ E-t-ñ o-ı j-r-e s-w-q k-ş- b-l-d-. ---------------------------------- Erteñ osı jerde sawıq keşi boladı.
Хоћете ли и Ви доћи?? Сіз --------із бе? С-- д- к------ б-- С-з д- к-л-с-з б-? ------------------ Сіз де келесіз бе? 0
Si- de-ke--si- -e? S-- d- k------ b-- S-z d- k-l-s-z b-? ------------------ Siz de kelesiz be?
Да, ми смо такође позвани. Ия,-----і-д- ша-ы-д-. И-- б---- д- ш------- И-, б-з-і д- ш-қ-р-ы- --------------------- Ия, бізді де шақырды. 0
Ïya, ----- -- -----d-. Ï--- b---- d- ş------- Ï-a- b-z-i d- ş-q-r-ı- ---------------------- Ïya, bizdi de şaqırdı.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…