Рјечник

sr Ћаскање 3   »   kk Қысқа әңгіме 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [жиырма екі]

22 [jïırma eki]

Қысқа әңгіме 3

Qısqa äñgime 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Пушите ли? Тем--і-ше-ес-з---? Т_____ ш______ б__ Т-м-к- ш-г-с-з б-? ------------------ Темекі шегесіз бе? 0
T--ek- -ege----be? T_____ ş______ b__ T-m-k- ş-g-s-z b-? ------------------ Temeki şegesiz be?
Пре да. Бұр-н ш--кенм-н. Б____ ш_________ Б-р-н ш-к-е-м-н- ---------------- Бұрын шеккенмін. 0
B-rı-----ken--n. B____ ş_________ B-r-n ş-k-e-m-n- ---------------- Burın şekkenmin.
Али сада више не пушим. Б-р-қ қаз-р--ек-ей-і-. Б____ қ____ ш_________ Б-р-қ қ-з-р ш-к-е-м-н- ---------------------- Бірақ қазір шекпеймін. 0
Bira-----ir---kp--m--. B____ q____ ş_________ B-r-q q-z-r ş-k-e-m-n- ---------------------- Biraq qazir şekpeymin.
Смета ли Вам ако ја пушим? Темек--ш----м--қа-сы ----сіз-бе? Т_____ ш______ қ____ е______ б__ Т-м-к- ш-к-е-, қ-р-ы е-е-с-з б-? -------------------------------- Темекі шексем, қарсы емессіз бе? 0
Te-ek----ks-m- q-r-ı-eme-si- be? T_____ ş______ q____ e______ b__ T-m-k- ş-k-e-, q-r-ı e-e-s-z b-? -------------------------------- Temeki şeksem, qarsı emessiz be?
Не, апсолутно не. Мүлд- қа--ы --е-п--. М____ қ____ е_______ М-л-е қ-р-ы е-е-п-н- -------------------- Мүлде қарсы емеспін. 0
M---- --r----mes-i-. M____ q____ e_______ M-l-e q-r-ı e-e-p-n- -------------------- Mülde qarsı emespin.
Не смета ми. М-ғ-н о---еде--- еме-. М____ о_ к______ е____ М-ғ-н о- к-д-р-і е-е-. ---------------------- Маған ол кедергі емес. 0
M--a--ol k-d-rgi --e-. M____ o_ k______ e____ M-ğ-n o- k-d-r-i e-e-. ---------------------- Mağan ol kedergi emes.
Хоћете ли попити нешто? Б-рде-е-----із -е? Б______ і_____ б__ Б-р-е-е і-е-і- б-? ------------------ Бірдеңе ішесіз бе? 0
Bir-e-e i-esiz---? B______ i_____ b__ B-r-e-e i-e-i- b-? ------------------ Birdeñe işesiz be?
Један коњак? К--ь-- --? К_____ п__ К-н-я- п-? ---------- Коньяк па? 0
K---a- p-? K_____ p__ K-n-a- p-? ---------- Konyak pa?
Не, радије пиво. Жо-- с--- ---ыс---қ. Ж___ с___ д_________ Ж-қ- с-р- д-р-с-р-қ- -------------------- Жоқ, сыра дұрысырақ. 0
Jo-- sı---d---s---q. J___ s___ d_________ J-q- s-r- d-r-s-r-q- -------------------- Joq, sıra durısıraq.
Путујете ли много? Көп----ха---йс---ба? К__ с___________ б__ К-п с-я-а-т-й-ы- б-? -------------------- Көп саяхаттайсыз ба? 0
Köp----a--t-a-sı- -a? K__ s____________ b__ K-p s-y-x-t-a-s-z b-? --------------------- Köp sayaxattaysız ba?
Да, већином су то пословна путовања. И-, --бін----керлік-са-ар-е-. И__ к_____ і_______ с________ И-, к-б-н- і-к-р-і- с-п-р-е-. ----------------------------- Ия, көбіне іскерлік сапармен. 0
Ï--, -öb-n- -sker--k--apar--n. Ï___ k_____ i_______ s________ Ï-a- k-b-n- i-k-r-i- s-p-r-e-. ------------------------------ Ïya, köbine iskerlik saparmen.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Б--ақ -із-қ-з-р--ұн-а д--ал-с--мыз. Б____ б__ қ____ м____ д____________ Б-р-қ б-з қ-з-р м-н-а д-м-л-с-а-ы-. ----------------------------------- Бірақ біз қазір мұнда демалыстамыз. 0
Bi-a- -i- --zir--u-d- demalı---mı-. B____ b__ q____ m____ d____________ B-r-q b-z q-z-r m-n-a d-m-l-s-a-ı-. ----------------------------------- Biraq biz qazir munda demalıstamız.
Каква врућина! К-н --нда---ст-қ! К__ қ_____ ы_____ К-н қ-н-а- ы-т-қ- ----------------- Күн қандай ыстық! 0
K-- q-nd-- --tıq! K__ q_____ ı_____ K-n q-n-a- ı-t-q- ----------------- Kün qanday ıstıq!
Да, данас је стварно вруће. И-- б---- шыны-да-----стық. И__ б____ ш______ д_ ы_____ И-, б-г-н ш-н-н-а д- ы-т-қ- --------------------------- Ия, бүгін шынында да ыстық. 0
Ïy-- -ü-i- -ının-a--- ı-t--. Ï___ b____ ş______ d_ ı_____ Ï-a- b-g-n ş-n-n-a d- ı-t-q- ---------------------------- Ïya, bügin şınında da ıstıq.
Хајдемо на балкон. Б-лкон---ш-ғ-йы-. Б_______ ш_______ Б-л-о-ғ- ш-ғ-й-қ- ----------------- Балконға шығайық. 0
B--k-nğa-şığa-ı-. B_______ ş_______ B-l-o-ğ- ş-ğ-y-q- ----------------- Balkonğa şığayıq.
Сутра ће овде бити забава. Е--ең--с---ерд--сау---ке---б--а-ы. Е____ о__ ж____ с____ к___ б______ Е-т-ң о-ы ж-р-е с-у-қ к-ш- б-л-д-. ---------------------------------- Ертең осы жерде сауық кеші болады. 0
E---ñ --ı----d----w-- --ş- b--adı. E____ o__ j____ s____ k___ b______ E-t-ñ o-ı j-r-e s-w-q k-ş- b-l-d-. ---------------------------------- Erteñ osı jerde sawıq keşi boladı.
Хоћете ли и Ви доћи?? С-з--е --ле--- -е? С__ д_ к______ б__ С-з д- к-л-с-з б-? ------------------ Сіз де келесіз бе? 0
S---de --les-z--e? S__ d_ k______ b__ S-z d- k-l-s-z b-? ------------------ Siz de kelesiz be?
Да, ми смо такође позвани. Ия- -ізді------қ----. И__ б____ д_ ш_______ И-, б-з-і д- ш-қ-р-ы- --------------------- Ия, бізді де шақырды. 0
Ï--, ----- -- ş---rd-. Ï___ b____ d_ ş_______ Ï-a- b-z-i d- ş-q-r-ı- ---------------------- Ïya, bizdi de şaqırdı.

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…