Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   sq Fjali tё nёnrenditura me nёse

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [nёntёdhjetёetre]

Fjali tё nёnrenditura me nёse

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Не знам да ли ме он воли. N---e--i, n-se ---m--do. N-- e d-- n--- a- m- d-- N-k e d-, n-s- a- m- d-. ------------------------ Nuk e di, nёse ai mё do. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Nu--- d-, n--e-ai-k--ehe-. N-- e d-- n--- a- k------- N-k e d-, n-s- a- k-h-h-t- -------------------------- Nuk e di, nёse ai kthehet. 0
Не знам да ли ће ме позвати. N-- e-d-, ---e--ё--e-r--- --le-on. N-- e d-- n--- m- m--- n- t------- N-k e d-, n-s- m- m-r- n- t-l-f-n- ---------------------------------- Nuk e di, nёse mё merr nё telefon. 0
Да ли ме он ипак воли? N--- -i--ё dash---n? N--- a- m- d-------- N-s- a- m- d-s-u-o-? -------------------- Nёse ai mё dashuron? 0
Да ли ће се он вратити? N--e ----t----t-m- --gur-? N--- a- k------ m- s------ N-s- a- k-h-h-t m- s-g-r-? -------------------------- Nёse ai kthehet me siguri? 0
Да ли ће ме он позвати? N-se ---mer- -ё tel-fo-? N--- m- m--- n- t------- N-s- m- m-r- n- t-l-f-n- ------------------------ Nёse mё merr nё telefon? 0
Питам се да ли он мисли на мене. P-es-v-t-n, -ёs--a-----d-- -ёr -ua. P--- v----- n--- a- m----- p-- m--- P-e- v-t-n- n-s- a- m-n-o- p-r m-a- ----------------------------------- Pyes veten, nёse ai mendon pёr mua. 0
Питам се да ли он има другу. P-es-ve---, -ёse-a- -a---ё --e---. P--- v----- n--- a- k- n-- t------ P-e- v-t-n- n-s- a- k- n-ё t-e-ё-. ---------------------------------- Pyes veten, nёse ai ka njё tjetёr. 0
Питам се да ли он лаже. Pye- v-t--, -ё-e----gёnje-. P--- v----- n--- a- g------ P-e- v-t-n- n-s- a- g-n-e-. --------------------------- Pyes veten, nёse ai gёnjen. 0
Мисли ли он ипак на мене? N--e ai--------pё---ua? N--- a- m----- p-- m--- N-s- a- m-n-o- p-r m-a- ----------------------- Nёse ai mendon pёr mua? 0
Има ли он ипак неку другу? Nёs- ai ka---- -jet--? N--- a- k- n-- t------ N-s- a- k- n-ё t-e-ё-? ---------------------- Nёse ai ka njё tjetёr? 0
Говори ли он ипак истину? N-s- -i -ho------v---e-ёn? N--- a- t---- t- v-------- N-s- a- t-o-ё t- v-r-e-ё-? -------------------------- Nёse ai thotё tё vёrtetёn? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. D----j,----- -i----d-----t- vёr-e-ё. D------ n--- a- m- d- m- t- v------- D-s-o-, n-s- a- m- d- m- t- v-r-e-ё- ------------------------------------ Dyshoj, nёse ai mё do me tё vёrtetё. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Dy-------ё-e mё s-k----. D------ n--- m- s------- D-s-o-, n-s- m- s-k-u-n- ------------------------ Dyshoj, nёse mё shkruan. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. D--hoj----s- -a--o-e- -e-mu-. D------ n--- m------- m- m--- D-s-o-, n-s- m-r-o-e- m- m-a- ----------------------------- Dyshoj, nëse martohet me mua. 0
Да ли ме он стварно воли? N--e me-t- vёr-etё -----? N--- m- t- v------ m- d-- N-s- m- t- v-r-e-ё m- d-? ------------------------- Nёse me tё vёrtetё mё do? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Nёs- m---- v--te-ё----s-k-ua-? N--- m- t- v------ m- s------- N-s- m- t- v-r-e-ё m- s-k-u-n- ------------------------------ Nёse me tё vёrtetё mё shkruan? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Nёse-m---ё-vё-tet--ma-tohet-me--ua? N--- m- t- v------ m------- m- m--- N-s- m- t- v-r-e-ё m-r-o-e- m- m-a- ----------------------------------- Nёse me tё vёrtetё martohet me mua? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...