Рјечник

На железници   »   At the train station

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [sî û sê]

+

At the train station

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски курдски (курмањи) Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? Tr--- b- y- B------ k---- r-----? Trêna bê ya Berlînê kengî radibe? 0 +
Када полази следећи воз за Париз? Tr--- b- y- P----- k---- r-----? Trêna bê ya Parîsê kengî radibe? 0 +
Када полази следећи воз за Лондон? Tr--- b- y- L------ k---- r-----? Trêna bê ya Londonê kengî radibe? 0 +
     
У колико часова полази воз за Варшаву? Tr--- W-------- d- s--- ç---- d- r-----? Trêna Warşovayê di saet çenda de radibe? 0 +
У колико часова полази воз за Штокхолм? Tr--- S--------- d- s--- ç---- d- r-----? Trêna Stockholmê di saet çenda de radibe? 0 +
У колико часова полази воз за Будимпешту? Tr--- B-------- d- s--- ç---- d- r-----? Trêna Budapestê di saet çenda de radibe? 0 +
     
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. Ez j- b- M------ b------- d-------. Ez ji bo Madrîdê bilêtekê dixwazim. 0 +
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. Ji P---- r- b------- d-------? Ji Pragê re bilêtekê dixwazim? 0 +
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. Ji B---- r- b------- d-------. Ji Bernê re bilêtekê dixwazim. 0 +
     
Када стиже воз у Беч? Tr-- k---- d------- V-------? Trên kengî digihîje Vîyenayê? 0 +
Када стиже воз у Москву? Tr-- k---- d------- M------? Trên kengî digihîje Moskowê? 0 +
Када стиже воз у Амстердам? Tr-- k---- d------- A---------? Trên kengî digihîje Amsterdamê? 0 +
     
Морам ли преседати? Di-- e- v-------- a- n-? Divê ez veguhêzim an na? 0 +
С којег колосека креће воз? Tr-- j- k---- p----- r-----? Trên ji kîjan peronê radibe? 0 +
Има ли кола за спавање у возу? Di t---- d- w------ b- n---- h---? Di trênê de wagonên bi nivîn hene? 0 +
     
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. Ez j- b- B------- t--- b----- ç----- d-------. Ez ji bo Brukselê tenê bilêta çûyinê dixwazim. 0 +
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. Ji b- K-------- b------- v------- d------- . Ji bo Kopenhagê bilêteke vegerînê dixwazim . 0 +
Колико кошта место у колима за спавање? Bi---- c----- d- w------- b- n---- d- ç---- e? Bihayê cihekî di wagoneke bi nivîn de çiqas e? 0 +
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли сте знали?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...