Рјечник

sr На аеродрому   »   tr Havalimanında

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [otuz beş]

Havalimanında

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. A-ina--- bir uç-- -ezer----tmek---t-y----. A_______ b__ u___ r______ e____ i_________ A-i-a-y- b-r u-u- r-z-r-e e-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------------------ Atina’ya bir uçuş rezerve etmek istiyorum. 0
Да ли је то директан лет? B--akt-rma----bi- u----mu? B_ a_________ b__ u___ m__ B- a-t-r-a-ı- b-r u-u- m-? -------------------------- Bu aktarmasız bir uçuş mu? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Lü---n-cam--e--rı--sigar- i-ilme--n--ir--er. L_____ c__ k______ s_____ i________ b__ y___ L-t-e- c-m k-n-r-, s-g-r- i-i-m-y-n b-r y-r- -------------------------------------------- Lütfen cam kenarı, sigara içilmeyen bir yer. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Reze--asyo-----o-----m----s-iy--u-. R_____________ o________ i_________ R-z-r-a-y-n-m- o-a-l-m-k i-t-y-r-m- ----------------------------------- Rezervasyonumu onaylamak istiyorum. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. R---r----o-umu -p-al -tme--i-t-y--u-. R_____________ i____ e____ i_________ R-z-r-a-y-n-m- i-t-l e-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------------- Rezervasyonumu iptal etmek istiyorum. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Re---v-syo---u--e-i-t--mek-i--iyor-m. R_____________ d__________ i_________ R-z-r-a-y-n-m- d-ğ-ş-i-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------------- Rezervasyonumu değiştirmek istiyorum. 0
Када полеће следећи авион за Рим? R-m--y- b-----nr--- uça--ne zaman----kıy-r? R______ b__ s______ u___ n_ z____ k________ R-m-’-a b-r s-n-a-i u-a- n- z-m-n k-l-ı-o-? ------------------------------------------- Roma’ya bir sonraki uçak ne zaman kalkıyor? 0
Јесу ли слободна још два места? Hala-b---ik--y-- var -ı? H___ b__ i__ y__ v__ m__ H-l- b-ş i-i y-r v-r m-? ------------------------ Hala boş iki yer var mı? 0
Не, имамо још само једно место слободно. H--ı-----dec- --r-yeri--z-k--dı. H_____ s_____ b__ y______ k_____ H-y-r- s-d-c- b-r y-r-m-z k-l-ı- -------------------------------- Hayır, sadece bir yerimiz kaldı. 0
Када слећемо? Ne--ama----e-eğiz? N_ z____ i________ N- z-m-n i-e-e-i-? ------------------ Ne zaman ineceğiz? 0
Када смо тамо? Ne zam-- ord- ----ağız? N_ z____ o___ o________ N- z-m-n o-d- o-a-a-ı-? ----------------------- Ne zaman orda olacağız? 0
Када вози аутобус у центар града? Ş-hir merke-i----- ----n-o-obü- -alkı-o-? Ş____ m________ n_ z____ o_____ k________ Ş-h-r m-r-e-i-e n- z-m-n o-o-ü- k-l-ı-o-? ----------------------------------------- Şehir merkezine ne zaman otobüs kalkıyor? 0
Да ли је то Ваш кофер? Bu --zin--al-ziniz -i? B_ s____ v________ m__ B- s-z-n v-l-z-n-z m-? ---------------------- Bu sizin valiziniz mi? 0
Да ли је то Ваша ташна? B- -i--n-ç-nta-ız--ı? B_ s____ ç_______ m__ B- s-z-n ç-n-a-ı- m-? --------------------- Bu sizin çantanız mı? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Bu-sizi----g---nız -ı? B_ s____ b________ m__ B- s-z-n b-g-j-n-z m-? ---------------------- Bu sizin bagajınız mı? 0
Колико пртљага могу понети? Y--ı-a------da----gaj -l---l-r-m? Y_____ n_ k____ b____ a__________ Y-n-m- n- k-d-r b-g-j a-a-i-i-i-? --------------------------------- Yanıma ne kadar bagaj alabilirim? 0
Двадесет кила. 2--k-l-. 2_ k____ 2- k-l-. -------- 20 kilo. 0
Шта, само двадесет кила? Ne- ----ce y--mi k--o -u? N__ s_____ y____ k___ m__ N-, s-d-c- y-r-i k-l- m-? ------------------------- Ne, sadece yirmi kilo mu? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.