Рјечник

sr На аеродрому   »   pl Na lotnisku

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trzydzieści pięć]

Na lotnisku

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. C-----by- --Chc--łabym--arez-rw-w-ć-lot--o ----. C-------- / C--------- z----------- l-- d- A---- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- z-r-z-r-o-a- l-t d- A-e-. ------------------------------------------------ Chciałbym / Chciałabym zarezerwować lot do Aten. 0
Да ли је то директан лет? C-- j-s---o--ot--ezp-ś---n-? C-- j--- t- l-- b----------- C-y j-s- t- l-t b-z-o-r-d-i- ---------------------------- Czy jest to lot bezpośredni? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Po----z--m-ejsc--pr-y --nie- d-a n---a--cych. P------- m------ p--- o----- d-- n----------- P-p-o-z- m-e-s-e p-z- o-n-e- d-a n-e-a-ą-y-h- --------------------------------------------- Poproszę miejsce przy oknie, dla niepalących. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. C--i-ł----/ C----łaby--p-t-i------ mo-- rez-rwac-ę. C-------- / C--------- p---------- m--- r---------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-t-i-r-z-ć m-j- r-z-r-a-j-. --------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym potwierdzić moją rezerwację. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Chciałbym---C-cia-a--- od-ołać-m------z---ację. C-------- / C--------- o------ m--- r---------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- o-w-ł-ć m-j- r-z-r-a-j-. ----------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym odwołać moją rezerwację. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. C--ia--ym-/-Chciał-b-- zm-e--- m--ą-r-z-r---j-. C-------- / C--------- z------ m--- r---------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- z-i-n-ć m-j- r-z-r-a-j-. ----------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym zmienić moją rezerwację. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Ki--- -dl-t-je -astę-ny s---lot--- Rzy--? K---- o------- n------- s------ d- R----- K-e-y o-l-t-j- n-s-ę-n- s-m-l-t d- R-y-u- ----------------------------------------- Kiedy odlatuje następny samolot do Rzymu? 0
Јесу ли слободна још два места? C-y s- dw- -o-n----e-sc-? C-- s- d-- w---- m------- C-y s- d-a w-l-e m-e-s-a- ------------------------- Czy są dwa wolne miejsca? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N-e,-m--y-t-l-o--edn--wo--e ---j--e. N--- m--- t---- j---- w---- m------- N-e- m-m- t-l-o j-d-o w-l-e m-e-s-e- ------------------------------------ Nie, mamy tylko jedno wolne miejsce. 0
Када слећемо? Kied- wy-ą-u---y? K---- w---------- K-e-y w-l-d-j-m-? ----------------- Kiedy wylądujemy? 0
Када смо тамо? Ki-d----- bę-----y? K---- t-- b-------- K-e-y t-m b-d-i-m-? ------------------- Kiedy tam będziemy? 0
Када вози аутобус у центар града? Ki--y --kiś ---o-us-b-dzi- j--hać--- -entrum----s-a? K---- j---- a------ b----- j----- d- c------ m------ K-e-y j-k-ś a-t-b-s b-d-i- j-c-a- d- c-n-r-m m-a-t-? ---------------------------------------------------- Kiedy jakiś autobus będzie jechać do centrum miasta? 0
Да ли је то Ваш кофер? Cz--t- ---t-p-n- - p--i w---z-a? C-- t- j--- p--- / p--- w------- C-y t- j-s- p-n- / p-n- w-l-z-a- -------------------------------- Czy to jest pana / pani walizka? 0
Да ли је то Ваша ташна? C---t--jes--pana-- pan---or-a? C-- t- j--- p--- / p--- t----- C-y t- j-s- p-n- / p-n- t-r-a- ------------------------------ Czy to jest pana / pani torba? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? C----- ------ana - --n- ba---? C-- t- j--- p--- / p--- b----- C-y t- j-s- p-n- / p-n- b-g-ż- ------------------------------ Czy to jest pana / pani bagaż? 0
Колико пртљага могу понети? I-e--ag-ż----gę-zab--ć? I-- b----- m--- z------ I-e b-g-ż- m-g- z-b-a-? ----------------------- Ile bagażu mogę zabrać? 0
Двадесет кила. D----i--c-- kil-g--m-w. D---------- k---------- D-a-z-e-c-a k-l-g-a-ó-. ----------------------- Dwadzieścia kilogramów. 0
Шта, само двадесет кила? Co------o dwadz-e-----ki-o--a-ó-? C-- t---- d---------- k---------- C-, t-l-o d-a-z-e-c-a k-l-g-a-ó-? --------------------------------- Co, tylko dwadzieścia kilogramów? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.