Рјечник

sr На аеродрому   »   ro La aeroport

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [treizeci şi cinci]

La aeroport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Vr--u să--ez----un z-or -p-e------. V---- s- r----- u- z--- s--- A----- V-e-u s- r-z-r- u- z-o- s-r- A-e-a- ----------------------------------- Vreau să rezerv un zbor spre Atena. 0
Да ли је то директан лет? Este--- z------r-c-? E--- u- z--- d------ E-t- u- z-o- d-r-c-? -------------------- Este un zbor direct? 0
Молим место до прозора, за непушаче. V--rog un-l-c-l--geam--n---m---ri. V- r-- u- l-- l- g---- n---------- V- r-g u- l-c l- g-a-, n-f-m-t-r-. ---------------------------------- Vă rog un loc la geam, nefumători. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Vreau-să --nfi-- -ez---a-e---e-. V---- s- c------ r--------- m--- V-e-u s- c-n-i-m r-z-r-a-e- m-a- -------------------------------- Vreau să confirm rezervarea mea. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Vreau-s---n--ez--------r-- m--. V---- s- a----- r--------- m--- V-e-u s- a-u-e- r-z-r-a-e- m-a- ------------------------------- Vreau să anulez rezervarea mea. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Vr-a- s--s-hi-b-r-z---a--a---a. V---- s- s----- r--------- m--- V-e-u s- s-h-m- r-z-r-a-e- m-a- ------------------------------- Vreau să schimb rezervarea mea. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Când-plea-- urm-----l av--n s-re ---a? C--- p----- u-------- a---- s--- R---- C-n- p-e-c- u-m-t-r-l a-i-n s-r- R-m-? -------------------------------------- Când pleacă următorul avion spre Roma? 0
Јесу ли слободна још два места? M-i-su-- d-----o-u---li-er-? M-- s--- d--- l----- l------ M-i s-n- d-u- l-c-r- l-b-r-? ---------------------------- Mai sunt două locuri libere? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Nu- m-----em---mai -- -oc -ib--. N-- m-- a--- n---- u- l-- l----- N-, m-i a-e- n-m-i u- l-c l-b-r- -------------------------------- Nu, mai avem numai un loc liber. 0
Када слећемо? Când---er-z-m? C--- a-------- C-n- a-e-i-ă-? -------------- Când aterizăm? 0
Када смо тамо? Câ-- -jung-m? C--- a------- C-n- a-u-g-m- ------------- Când ajungem? 0
Када вози аутобус у центар града? Cân- -leac- un --to--z--p-e---n--u ora--l-i? C--- p----- u- a------ s--- c----- o-------- C-n- p-e-c- u- a-t-b-z s-r- c-n-r- o-a-u-u-? -------------------------------------------- Când pleacă un autobuz spre centru oraşului? 0
Да ли је то Ваш кофер? A-e--a es-e --am-n----l-d----a----tră? A----- e--- g---------- d------------- A-e-t- e-t- g-a-a-t-n-l d-m-e-v-a-t-ă- -------------------------------------- Acesta este geamantanul dumneavoastră? 0
Да ли је то Ваша ташна? A--s-a---t---e-n-- d--ne--oa-t--? A----- e--- g----- d------------- A-e-t- e-t- g-a-t- d-m-e-v-a-t-ă- --------------------------------- Acesta este geanta dumneavoastră? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? A-est- -s----agaj-----mn-avoas-r-? A----- e--- b------ d------------- A-e-t- e-t- b-g-j-l d-m-e-v-a-t-ă- ---------------------------------- Acesta este bagajul dumneavoastră? 0
Колико пртљага могу понети? Cât ----- -ot l-a-c---in-? C-- b---- p-- l-- c- m---- C-t b-g-j p-t l-a c- m-n-? -------------------------- Cât bagaj pot lua cu mine? 0
Двадесет кила. Do-ăze-i-de-k-------e. D------- d- k--------- D-u-z-c- d- k-l-g-a-e- ---------------------- Douăzeci de kilograme. 0
Шта, само двадесет кила? C-,-num---d-u---ci ---ki----am-? C-- n---- d------- d- k--------- C-, n-m-i d-u-z-c- d- k-l-g-a-e- -------------------------------- Ce, numai douăzeci de kilograme? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.