Рјечник

sr На аеродрому   »   kk At the airport

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [отыз бес]

35 [otız bes]

At the airport

[Äwejayda]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Мен-А----ғ--де--н ----ре--ті-бр-н---п ---йын -е--еді-. М-- А------ д---- б-- р----- б------- қ----- д-- е---- М-н А-и-а-а д-й-н б-р р-й-т- б-о-ь-а- қ-я-ы- д-п е-і-. ------------------------------------------------------ Мен Афинаға дейін бір рейсті броньдап қояйын деп едім. 0
Men--f--ağ- -eyin-b-r r-y--i-b-on-a- qoya-ın--ep-edim. M-- A------ d---- b-- r----- b------ q------ d-- e---- M-n A-ï-a-a d-y-n b-r r-y-t- b-o-d-p q-y-y-n d-p e-i-. ------------------------------------------------------ Men Afïnağa deyin bir reysti brondap qoyayın dep edim.
Да ли је то директан лет? Бұл т-ке-е- -е-- --? Б-- т------ р--- п-- Б-л т-к-л-й р-й- п-? -------------------- Бұл тікелей рейс пе? 0
Bu- t-----y-r-y--p-? B-- t------ r--- p-- B-l t-k-l-y r-y- p-? -------------------- Bul tikeley reys pe?
Молим место до прозора, за непушаче. Өт-не-ін- -ерез-нің--ан---шылы- ше---й-і---ры--б-лса. Ө-------- т-------- ж---- ш---- ш-------- о--- б----- Ө-і-е-і-, т-р-з-н-ң ж-н-, ш-л-м ш-к-е-т-н о-ы- б-л-а- ----------------------------------------------------- Өтінемін, терезенің жаны, шылым шекпейтін орын болса. 0
Ö------n, t-re--n-- j--ı----lım ş-----tin or-n -ols-. Ö-------- t-------- j---- ş---- ş-------- o--- b----- Ö-i-e-i-, t-r-z-n-ñ j-n-, ş-l-m ş-k-e-t-n o-ı- b-l-a- ----------------------------------------------------- Ötinemin, terezeniñ janı, şılım şekpeytin orın bolsa.
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Б---і--- -а--айын-деп -д--. Б------- р------- д-- е---- Б-о-і-д- р-с-а-ы- д-п е-і-. --------------------------- Бронімді растайын деп едім. 0
Bro----i --s---ın--e- edim. B------- r------- d-- e---- B-o-i-d- r-s-a-ı- d-p e-i-. --------------------------- Bronimdi rastayın dep edim.
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Б---ім--н б-с та-та--н --п еді-. Б-------- б-- т------- д-- е---- Б-о-і-н-н б-с т-р-а-ы- д-п е-і-. -------------------------------- Бронімнен бас тартайын деп едім. 0
B---i-n-n---s--a-ta-ın --p ---m. B-------- b-- t------- d-- e---- B-o-i-n-n b-s t-r-a-ı- d-p e-i-. -------------------------------- Bronimnen bas tartayın dep edim.
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Б-он-м-і өз-ер--й-н -е- ед--. Б------- ө--------- д-- е---- Б-о-і-д- ө-г-р-е-і- д-п е-і-. ----------------------------- Бронімді өзгертейін деп едім. 0
B--n--d----gert-y-n-de- e--m. B------- ö--------- d-- e---- B-o-i-d- ö-g-r-e-i- d-p e-i-. ----------------------------- Bronimdi özgerteyin dep edim.
Када полеће следећи авион за Рим? Ри--е---лес-----қ --шан-----ы? Р---- к----- ұ--- қ---- ұ----- Р-м-е к-л-с- ұ-а- қ-ш-н ұ-а-ы- ------------------------------ Римге келесі ұшақ қашан ұшады? 0
R--g--k-lesi ---q-qaşan uşa-ı? R---- k----- u--- q---- u----- R-m-e k-l-s- u-a- q-ş-n u-a-ı- ------------------------------ Rïmge kelesi uşaq qaşan uşadı?
Јесу ли слободна још два места? О- же--- -а-ы е-- -р---бар --? О- ж---- т--- е-- о--- б-- м-- О- ж-р-е т-ғ- е-і о-ы- б-р м-? ------------------------------ Ол жерде тағы екі орын бар ма? 0
O- -erde tağı-ek- --ın--a----? O- j---- t--- e-- o--- b-- m-- O- j-r-e t-ğ- e-i o-ı- b-r m-? ------------------------------ Ol jerde tağı eki orın bar ma?
Не, имамо још само једно место слободно. Ж-қ- --зд---ек-б-- ор-н-бос. Ж--- б---- т-- б-- о--- б--- Ж-қ- б-з-е т-к б-р о-ы- б-с- ---------------------------- Жоқ, бізде тек бір орын бос. 0
J--------- t-k-bi- o--n--o-. J--- b---- t-- b-- o--- b--- J-q- b-z-e t-k b-r o-ı- b-s- ---------------------------- Joq, bizde tek bir orın bos.
Када слећемо? Б-- қ-ш-----н--ы-? Б-- қ---- қ------- Б-з қ-ш-н қ-н-м-з- ------------------ Біз қашан қонамыз? 0
Biz-qaşa- --n-m-z? B-- q---- q------- B-z q-ş-n q-n-m-z- ------------------ Biz qaşan qonamız?
Када смо тамо? Б-з --да -аша--ж-те--з? Б-- о--- қ---- ж------- Б-з о-д- қ-ш-н ж-т-м-з- ----------------------- Біз онда қашан жетеміз? 0
Biz--n-a -a-an----e---? B-- o--- q---- j------- B-z o-d- q-ş-n j-t-m-z- ----------------------- Biz onda qaşan jetemiz?
Када вози аутобус у центар града? Қала--рта---ы---а-т--у- -аша- жү--д-? Қ--- о--------- а------ қ---- ж------ Қ-л- о-т-л-ғ-н- а-т-б-с қ-ш-н ж-р-д-? ------------------------------------- Қала орталығына автобус қашан жүреді? 0
Q-la -rt-l-ğı----vtobw- ---an---red-? Q--- o--------- a------ q---- j------ Q-l- o-t-l-ğ-n- a-t-b-s q-ş-n j-r-d-? ------------------------------------- Qala ortalığına avtobws qaşan jüredi?
Да ли је то Ваш кофер? М-на---і---- ---а--ны--з --? М---- с----- ш---------- б-- М-н-у с-з-і- ш-б-д-н-ң-з б-? ---------------------------- Мынау сіздің шабаданыңыз ба? 0
Mınaw------- ---a-an---- -a? M---- s----- ş---------- b-- M-n-w s-z-i- ş-b-d-n-ñ-z b-? ---------------------------- Mınaw sizdiñ şabadanıñız ba?
Да ли је то Ваша ташна? Мы--у ----і---ө-к-----бе? М---- с----- с------- б-- М-н-у с-з-і- с-м-е-і- б-? ------------------------- Мынау сіздің сөмкеңіз бе? 0
Mınaw s--diñ-sö---ñiz---? M---- s----- s------- b-- M-n-w s-z-i- s-m-e-i- b-? ------------------------- Mınaw sizdiñ sömkeñiz be?
Да ли је то Ваш пртљаг? М-на--с--д---жүгіңіз--е? М---- с----- ж------ б-- М-н-у с-з-і- ж-г-ң-з б-? ------------------------ Мынау сіздің жүгіңіз бе? 0
Mı-a- s----ñ -ügiñ-z be? M---- s----- j------ b-- M-n-w s-z-i- j-g-ñ-z b-? ------------------------ Mınaw sizdiñ jügiñiz be?
Колико пртљага могу понети? Өзі---н -і--е--ан-а -үк--лс-- бола--? Ө------ б---- қ---- ж-- а---- б------ Ө-і-м-н б-р-е қ-н-а ж-к а-с-м б-л-д-? ------------------------------------- Өзіммен бірге қанша жүк алсам болады? 0
Öz--me- -irg---an------ ---a- --la-ı? Ö------ b---- q---- j-- a---- b------ Ö-i-m-n b-r-e q-n-a j-k a-s-m b-l-d-? ------------------------------------- Özimmen birge qanşa jük alsam boladı?
Двадесет кила. Жиыр-а-к-л-. Ж----- к---- Ж-ы-м- к-л-. ------------ Жиырма келі. 0
J-ı--- ---i. J----- k---- J-ı-m- k-l-. ------------ Jïırma keli.
Шта, само двадесет кила? Н---Ж-ыр---к-----а-----? Н-- Ж----- к--- ғ--- м-- Н-? Ж-ы-м- к-л- ғ-н- м-? ------------------------ Не? Жиырма келі ғана ма? 0
Ne? -ï---a -el--ğa-a--a? N-- J----- k--- ğ--- m-- N-? J-ı-m- k-l- ğ-n- m-? ------------------------ Ne? Jïırma keli ğana ma?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.