Рјечник

sr На аеродрому   »   et Lennujaamas

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [kolmkümmend viis]

Lennujaamas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Ma s-o------ -endu Ate---s-e---one-----. M_ s________ l____ A________ b__________ M- s-o-i-s-n l-n-u A-e-n-s-e b-o-e-r-d-. ---------------------------------------- Ma sooviksin lendu Ateenasse broneerida. 0
Да ли је то директан лет? K-s -ee-o--otse-end? K__ s__ o_ o________ K-s s-e o- o-s-l-n-? -------------------- Kas see on otselend? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Pa-un --s------o-t,-mi--e--it-etaja. P____ ü__ a________ m_______________ P-l-n ü-s a-n-k-h-, m-t-e-u-t-e-a-a- ------------------------------------ Palun üks aknakoht, mittesuitsetaja. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. M- s--vi---n oma---on--r-ngu-ki--i-ada. M_ s________ o__ b__________ k_________ M- s-o-i-s-n o-a b-o-e-r-n-u k-n-i-a-a- --------------------------------------- Ma sooviksin oma broneeringu kinnitada. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. M--soo----i--o---br-nee-i-g---ü-----da. M_ s________ o__ b__________ t_________ M- s-o-i-s-n o-a b-o-e-r-n-u t-h-s-a-a- --------------------------------------- Ma sooviksin oma broneeringu tühistada. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Ma-so----si- oma-br--ee-ingu- m--ta. M_ s________ o__ b___________ m_____ M- s-o-i-s-n o-a b-o-e-r-n-u- m-u-a- ------------------------------------ Ma sooviksin oma broneeringut muuta. 0
Када полеће следећи авион за Рим? M-l-al--äh-b-jä--m-n--l--nuk-Roo--? M_____ l____ j_______ l_____ R_____ M-l-a- l-h-b j-r-m-n- l-n-u- R-o-a- ----------------------------------- Millal läheb järgmine lennuk Rooma? 0
Јесу ли слободна још два места? Ka- ka-- k-h-a ----e-- va-ad? K__ k___ k____ o_ v___ v_____ K-s k-k- k-h-a o- v-e- v-b-d- ----------------------------- Kas kaks kohta on veel vabad? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Ei--m--- -n--e-l ai--l--ük- -o---v-b-. E__ m___ o_ v___ a_____ ü__ k___ v____ E-, m-i- o- v-e- a-n-l- ü-s k-h- v-b-. -------------------------------------- Ei, meil on veel ainult üks koht vaba. 0
Када слећемо? M-l-al-m----andum-? M_____ m_ m________ M-l-a- m- m-a-d-m-? ------------------- Millal me maandume? 0
Када смо тамо? M-l-a- ---s--bu--? M_____ m_ s_______ M-l-a- m- s-a-u-e- ------------------ Millal me saabume? 0
Када вози аутобус у центар града? M-llal-sõi--b--us---es-li-na? M_____ s_____ b___ k_________ M-l-a- s-i-a- b-s- k-s-l-n-a- ----------------------------- Millal sõidab buss kesklinna? 0
Да ли је то Ваш кофер? Kas---e o- --i--koh-er? K__ s__ o_ t___ k______ K-s s-e o- t-i- k-h-e-? ----------------------- Kas see on teie kohver? 0
Да ли је то Ваша ташна? K-- se---n -ei--kott? K__ s__ o_ t___ k____ K-s s-e o- t-i- k-t-? --------------------- Kas see on teie kott? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? K-s-s-e-on ---- p---s? K__ s__ o_ t___ p_____ K-s s-e o- t-i- p-g-s- ---------------------- Kas see on teie pagas? 0
Колико пртљага могу понети? Ku------u -a----- --in-kaa-a-võ---? K__ p____ p______ v___ k____ v_____ K-i p-l-u p-g-s-t v-i- k-a-a v-t-a- ----------------------------------- Kui palju pagasit võin kaasa võtta? 0
Двадесет кила. Kaks--mmen------. K__________ k____ K-k-k-m-e-d k-l-. ----------------- Kakskümmend kilo. 0
Шта, само двадесет кила? M--,-a---l- kaks-ümmend-k-l-? M___ a_____ k__________ k____ M-s- a-n-l- k-k-k-m-e-d k-l-? ----------------------------- Mis, ainult kakskümmend kilo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.