Рјечник

sr На аеродрому   »   uk В аеропорту

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [тридцять п’ять]

35 [trydtsyatʹ pʺyatʹ]

В аеропорту

[V aeroportu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Я-хо-ів би-/------- би--а-ро-ю-а-и--вито--д- Аф--. Я хотів би / хотіла би забронювати квиток до Афін. Я х-т-в б- / х-т-л- б- з-б-о-ю-а-и к-и-о- д- А-і-. -------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би забронювати квиток до Афін. 0
Y- -ho--v -y ----o---a--y -a-r-ny---t--kvy-o- do -fi-. YA khotiv by / khotila by zabronyuvaty kvytok do Afin. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- z-b-o-y-v-t- k-y-o- d- A-i-. ------------------------------------------------------ YA khotiv by / khotila by zabronyuvaty kvytok do Afin.
Да ли је то директан лет? Ц- п------рейс? Це прямий рейс? Ц- п-я-и- р-й-? --------------- Це прямий рейс? 0
T-e -----yy̆ re--s? Tse pryamyy- rey-s? T-e p-y-m-y- r-y-s- ------------------- Tse pryamyy̆ rey̆s?
Молим место до прозора, за непушаче. Б-д--л-ска,-місц--бі-я -----,-д---не-у-я-их. Будь-ласка, місце біля вікна, для некурящих. Б-д---а-к-, м-с-е б-л- в-к-а- д-я н-к-р-щ-х- -------------------------------------------- Будь-ласка, місце біля вікна, для некурящих. 0
Bu-ʹ-l-s-a- mis--- bilya vi-n-----ya-n-kury---c-ykh. Budʹ-laska, mistse bilya vikna, dlya nekuryashchykh. B-d---a-k-, m-s-s- b-l-a v-k-a- d-y- n-k-r-a-h-h-k-. ---------------------------------------------------- Budʹ-laska, mistse bilya vikna, dlya nekuryashchykh.
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Я --т-в-би---х-тіла--- пі-т-ердит- --ю бр---. Я хотів би / хотіла би підтвердити мою броню. Я х-т-в б- / х-т-л- б- п-д-в-р-и-и м-ю б-о-ю- --------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би підтвердити мою броню. 0
Y- kh-t-- by-/-kho---- -y pid---rd--y m--u-b--n--. YA khotiv by / khotila by pidtverdyty moyu bronyu. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- p-d-v-r-y-y m-y- b-o-y-. -------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila by pidtverdyty moyu bronyu.
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Я хо-і--би / х--іл- б- с-асу-ати---- бр-н-. Я хотів би / хотіла би скасувати мою броню. Я х-т-в б- / х-т-л- б- с-а-у-а-и м-ю б-о-ю- ------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би скасувати мою броню. 0
YA-kh-t----y /--h-ti-a-b- skasu------oy--b--n--. YA khotiv by / khotila by skasuvaty moyu bronyu. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- s-a-u-a-y m-y- b-o-y-. ------------------------------------------------ YA khotiv by / khotila by skasuvaty moyu bronyu.
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Я хот-в би----о-іл- б--пе-енест----мо---ння моєї-----і. Я хотів би / хотіла би перенести замовлення моєї броні. Я х-т-в б- / х-т-л- б- п-р-н-с-и з-м-в-е-н- м-є- б-о-і- ------------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би перенести замовлення моєї броні. 0
Y---ho--v--- - k-otila -y p-re--s-- -amo----n-a m--ei--b----. YA khotiv by / khotila by perenesty zamovlennya moyei- broni. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- p-r-n-s-y z-m-v-e-n-a m-y-i- b-o-i- ------------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila by perenesty zamovlennya moyeï broni.
Када полеће следећи авион за Рим? Ко-- -айб----ий-рейс до----у? Коли найближчий рейс до Риму? К-л- н-й-л-ж-и- р-й- д- Р-м-? ----------------------------- Коли найближчий рейс до Риму? 0
Ko-y-nay-b--z-c-y----------o--ymu? Koly nay-blyzhchyy- rey-s do Rymu? K-l- n-y-b-y-h-h-y- r-y-s d- R-m-? ---------------------------------- Koly nay̆blyzhchyy̆ rey̆s do Rymu?
Јесу ли слободна још два места? Є-ще---а ----н-- мі-ця? Є ще два вільних місця? Є щ- д-а в-л-н-х м-с-я- ----------------------- Є ще два вільних місця? 0
Y- s---e-d-- vil---k--mis-s--? YE shche dva vilʹnykh mistsya? Y- s-c-e d-a v-l-n-k- m-s-s-a- ------------------------------ YE shche dva vilʹnykh mistsya?
Не, имамо још само једно место слободно. Н-, є-ли-е-о-----і--н- м--ц-. Ні, є лише одне вільне місце. Н-, є л-ш- о-н- в-л-н- м-с-е- ----------------------------- Ні, є лише одне вільне місце. 0
N-, -e ly-he ---e v--ʹne m-st--. Ni, ye lyshe odne vilʹne mistse. N-, y- l-s-e o-n- v-l-n- m-s-s-. -------------------------------- Ni, ye lyshe odne vilʹne mistse.
Када слећемо? К-л- ми-п-и---л-єм-ся? Коли ми приземляємося? К-л- м- п-и-е-л-є-о-я- ---------------------- Коли ми приземляємося? 0
K----my--ryz-m--a---o-y-? Koly my pryzemlyayemosya? K-l- m- p-y-e-l-a-e-o-y-? ------------------------- Koly my pryzemlyayemosya?
Када смо тамо? Кол- -и --ибув---о? Коли ми прибуваємо? К-л- м- п-и-у-а-м-? ------------------- Коли ми прибуваємо? 0
Ko--------yb-----m-? Koly my prybuvayemo? K-l- m- p-y-u-a-e-o- -------------------- Koly my prybuvayemo?
Када вози аутобус у центар града? К--и ----ть автобу--в ---тр---с-а? Коли їздить автобус в центр міста? К-л- ї-д-т- а-т-б-с в ц-н-р м-с-а- ---------------------------------- Коли їздить автобус в центр міста? 0
Koly--̈z-y-ʹ ------s ----e-tr--i---? Koly i-zdytʹ avtobus v tsentr mista? K-l- i-z-y-ʹ a-t-b-s v t-e-t- m-s-a- ------------------------------------ Koly ïzdytʹ avtobus v tsentr mista?
Да ли је то Ваш кофер? Ц- --ш---а--з-? Це Ваша валіза? Ц- В-ш- в-л-з-? --------------- Це Ваша валіза? 0
Tse---s-- --li-a? Tse Vasha valiza? T-e V-s-a v-l-z-? ----------------- Tse Vasha valiza?
Да ли је то Ваша ташна? Це---ш--с-м-а? Це Ваша сумка? Ц- В-ш- с-м-а- -------------- Це Ваша сумка? 0
T-e---sh---u-ka? Tse Vasha sumka? T-e V-s-a s-m-a- ---------------- Tse Vasha sumka?
Да ли је то Ваш пртљаг? Це-В-ш -а-а-? Це Ваш багаж? Ц- В-ш б-г-ж- ------------- Це Ваш багаж? 0
T---Vas- -ah--h? Tse Vash bahazh? T-e V-s- b-h-z-? ---------------- Tse Vash bahazh?
Колико пртљага могу понети? Я--ба---- -а--ж--- м-ж- -зя--? Як багато багажу я можу взяти? Я- б-г-т- б-г-ж- я м-ж- в-я-и- ------------------------------ Як багато багажу я можу взяти? 0
Y-- ----t---ahazh- y- m-zh- vzya--? Yak bahato bahazhu ya mozhu vzyaty? Y-k b-h-t- b-h-z-u y- m-z-u v-y-t-? ----------------------------------- Yak bahato bahazhu ya mozhu vzyaty?
Двадесет кила. Два-ц--ь --л-г-а-. Двадцять кілограм. Д-а-ц-т- к-л-г-а-. ------------------ Двадцять кілограм. 0
D-adt--at- ki-oh--m. Dvadtsyatʹ kilohram. D-a-t-y-t- k-l-h-a-. -------------------- Dvadtsyatʹ kilohram.
Шта, само двадесет кила? Щ-- т-льки д-адц--ь-к--о-р--? Що, тільки двадцять кілограм? Щ-, т-л-к- д-а-ц-т- к-л-г-а-? ----------------------------- Що, тільки двадцять кілограм? 0
Shc-o,-tilʹ-y--vadt---tʹ-kilo-ra-? Shcho, tilʹky dvadtsyatʹ kilohram? S-c-o- t-l-k- d-a-t-y-t- k-l-h-a-? ---------------------------------- Shcho, tilʹky dvadtsyatʹ kilohram?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.