Knjiga fraza

bs Učiti strane jezike   »   el Μαθαίνω ξένες γλώσσες

23 [dvadeset i tri]

Učiti strane jezike

Učiti strane jezike

23 [είκοσι τρία]

23 [eíkosi tría]

Μαθαίνω ξένες γλώσσες

[Mathaínō xénes glṓsses]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Gdje ste naučili španski? Π-ύ--άθ----ισ-ανι--; Π-- μ----- ι-------- Π-ύ μ-θ-τ- ι-π-ν-κ-; -------------------- Πού μάθατε ισπανικά; 0
P----áth-t----pan---? P-- m------ i-------- P-ú m-t-a-e i-p-n-k-? --------------------- Poú máthate ispaniká?
Znate li i portugalski? Ξ-ρε-ε--α- -ο-το-α---ά; Ξ----- κ-- π----------- Ξ-ρ-τ- κ-ι π-ρ-ο-α-ι-ά- ----------------------- Ξέρετε και πορτογαλικά; 0
Xé-e-e-----porto------? X----- k-- p----------- X-r-t- k-i p-r-o-a-i-á- ----------------------- Xérete kai portogaliká?
Da, a također znam i nešto italijanski. Ναι,-κ---ξέρω---ί-η--κ-ι---γ- ι-αλ---. Ν--- κ-- ξ--- ε----- κ-- λ--- ι------- Ν-ι- κ-ι ξ-ρ- ε-ί-η- κ-ι λ-γ- ι-α-ι-ά- -------------------------------------- Ναι, και ξέρω επίσης και λίγα ιταλικά. 0
N-i,---i x-rō --í-ē- -ai-lí-a---al-k-. N--- k-- x--- e----- k-- l--- i------- N-i- k-i x-r- e-í-ē- k-i l-g- i-a-i-á- -------------------------------------- Nai, kai xérō epísēs kai líga italiká.
Mislim da govorite vrlo dobro. Θ---ώ---ς----ά----ολ---αλ-. Θ---- π-- μ----- π--- κ---- Θ-ω-ώ π-ς μ-λ-τ- π-λ- κ-λ-. --------------------------- Θεωρώ πως μιλάτε πολύ καλά. 0
The----pō---i--te-pol- kal-. T----- p-- m----- p--- k---- T-e-r- p-s m-l-t- p-l- k-l-. ---------------------------- Theōrṓ pōs miláte polý kalá.
Ti jezici su prilično slični. Οι γ--σ--ς -ο-άζ--- -ρ--τ--με--ξύ-το--. Ο- γ------ μ------- α----- μ----- τ---- Ο- γ-ώ-σ-ς μ-ι-ζ-υ- α-κ-τ- μ-τ-ξ- τ-υ-. --------------------------------------- Οι γλώσσες μοιάζουν αρκετά μεταξύ τους. 0
O- --ṓ-s-s----ázou--a-ket---e--xý-tou-. O- g------ m------- a----- m----- t---- O- g-ṓ-s-s m-i-z-u- a-k-t- m-t-x- t-u-. --------------------------------------- Oi glṓsses moiázoun arketá metaxý tous.
Mogu ih dobro razumjeti. Κα----β-ί-ω--αλ- αυτέ- τ-ς -λ----ς. Κ---------- κ--- α---- τ-- γ------- Κ-τ-λ-β-ί-ω κ-λ- α-τ-ς τ-ς γ-ώ-σ-ς- ----------------------------------- Καταλαβαίνω καλά αυτές τις γλώσσες. 0
K-t-l--a--ō--alá-au-----is --ṓs--s. K---------- k--- a---- t-- g------- K-t-l-b-í-ō k-l- a-t-s t-s g-ṓ-s-s- ----------------------------------- Katalabaínō kalá autés tis glṓsses.
Ali govoriti i pisati je teško. Τ- ν- -ιλάς--α---α γ--φ-ις εί-αι--μως-δ-σ----. Τ- ν- μ---- κ-- ν- γ------ ε---- ό--- δ------- Τ- ν- μ-λ-ς κ-ι ν- γ-ά-ε-ς ε-ν-ι ό-ω- δ-σ-ο-ο- ---------------------------------------------- Το να μιλάς και να γράφεις είναι όμως δύσκολο. 0
T--n---ilás--ai-na--r-phe-- e--ai--mō---------. T- n- m---- k-- n- g------- e---- ó--- d------- T- n- m-l-s k-i n- g-á-h-i- e-n-i ó-ō- d-s-o-o- ----------------------------------------------- To na milás kai na grápheis eínai ómōs dýskolo.
Još pravim mnogo grešaka. Κ--- ακ-μ- πολλ- λ-θ-. Κ--- α---- π---- λ---- Κ-ν- α-ό-α π-λ-ά λ-θ-. ---------------------- Κάνω ακόμα πολλά λάθη. 0
Ká-ō-a-ó-- -ol-- --thē. K--- a---- p---- l----- K-n- a-ó-a p-l-á l-t-ē- ----------------------- Kánō akóma pollá láthē.
Ispravite me molim uvijek. Σ-ς--α-ακαλ--να -ε -ιορ-ώνε-ε πάν-α. Σ-- π------- ν- μ- δ--------- π----- Σ-ς π-ρ-κ-λ- ν- μ- δ-ο-θ-ν-τ- π-ν-α- ------------------------------------ Σας παρακαλώ να με διορθώνετε πάντα. 0
S-s --raka----- me d-ort-ṓ--------t-. S-- p------- n- m- d---------- p----- S-s p-r-k-l- n- m- d-o-t-ṓ-e-e p-n-a- ------------------------------------- Sas parakalṓ na me diorthṓnete pánta.
Vaš izgovor je sasvim dobar. Η -ρ---σ- σ-ς εί-α- -ρ-ετά -αλή. Η ά------ σ-- ε---- α----- κ---- Η ά-θ-ω-ή σ-ς ε-ν-ι α-κ-τ- κ-λ-. -------------------------------- Η άρθρωσή σας είναι αρκετά καλή. 0
Ē ------s- sas-----i-ar-----k-l-. Ē á------- s-- e---- a----- k---- Ē á-t-r-s- s-s e-n-i a-k-t- k-l-. --------------------------------- Ē árthrōsḗ sas eínai arketá kalḗ.
Imate mali akcenat. Έχ--ε --α -ι-ρ- π-οφ-ρά. Έ---- μ-- μ---- π------- Έ-ε-ε μ-α μ-κ-ή π-ο-ο-ά- ------------------------ Έχετε μία μικρή προφορά. 0
É-he-----a---kr- ---p-orá. É----- m-- m---- p-------- É-h-t- m-a m-k-ḗ p-o-h-r-. -------------------------- Échete mía mikrḗ prophorá.
Prepoznaje se odakle dolazite. Μπο--- ------α---ει -αν-----π- πού--ί-τ-. Μ----- ν- κ-------- κ----- α-- π-- ε----- Μ-ο-ε- ν- κ-τ-λ-β-ι κ-ν-ί- α-ό π-ύ ε-σ-ε- ----------------------------------------- Μπορεί να καταλάβει κανείς από πού είστε. 0
M-or-- na-k---l-----k-neí- ap- -o- eís-e. M----- n- k-------- k----- a-- p-- e----- M-o-e- n- k-t-l-b-i k-n-í- a-ó p-ú e-s-e- ----------------------------------------- Mporeí na katalábei kaneís apó poú eíste.
Koji je Vaš maternji jezik? Πο-α ε-να- η -ητ--κ------γλώ---; Π--- ε---- η μ------ σ-- γ------ Π-ι- ε-ν-ι η μ-τ-ι-ή σ-ς γ-ώ-σ-; -------------------------------- Ποια είναι η μητρική σας γλώσσα; 0
Po---eí-a----mē-rikḗ--a- glṓssa? P--- e---- ē m------ s-- g------ P-i- e-n-i ē m-t-i-ḗ s-s g-ṓ-s-? -------------------------------- Poia eínai ē mētrikḗ sas glṓssa?
Idete li na kurs jezika? Π-ρ----ουθ-ί-ε ---ήμ--α-ξ-ν---γλ-σ-ώ-; Π------------- μ------- ξ---- γ------- Π-ρ-κ-λ-υ-ε-τ- μ-θ-μ-τ- ξ-ν-ν γ-ω-σ-ν- -------------------------------------- Παρακολουθείτε μαθήματα ξένων γλωσσών; 0
Par--ol-ut---te--a-h-ma-a xé--n glō-sṓ-? P-------------- m-------- x---- g------- P-r-k-l-u-h-í-e m-t-ḗ-a-a x-n-n g-ō-s-n- ---------------------------------------- Parakoloutheíte mathḗmata xénōn glōssṓn?
Koji udžbenik koristite? Ποι- --β--ο-χρη-ι-ο--ιε-τε; Π--- β----- χ-------------- Π-ι- β-β-ί- χ-η-ι-ο-ο-ε-τ-; --------------------------- Ποιο βιβλίο χρησιμοποιείτε; 0
Poi- bibl----hrēs--o-o-eít-? P--- b----- c--------------- P-i- b-b-í- c-r-s-m-p-i-í-e- ---------------------------- Poio biblío chrēsimopoieíte?
U ovom momentu ne znam kako se zove. Α-----η-σ-ιγμή --ν---ρω--ώς -έ-ετ--. Α--- τ- σ----- δ-- ξ--- π-- λ------- Α-τ- τ- σ-ι-μ- δ-ν ξ-ρ- π-ς λ-γ-τ-ι- ------------------------------------ Αυτή τη στιγμή δεν ξέρω πώς λέγεται. 0
A-t- ---s--gmḗ-den--ér--pṓs------a-. A--- t- s----- d-- x--- p-- l------- A-t- t- s-i-m- d-n x-r- p-s l-g-t-i- ------------------------------------ Autḗ tē stigmḗ den xérō pṓs légetai.
Ne mogu se sjetiti naslova. Δ-ν-μ---- -- θ--η-- τον τί--ο. Δ-- μ---- ν- θ----- τ-- τ----- Δ-ν μ-ο-ώ ν- θ-μ-θ- τ-ν τ-τ-ο- ------------------------------ Δεν μπορώ να θυμηθώ τον τίτλο. 0
D----po-- -- th-mē-h--t-n --tl-. D-- m---- n- t------- t-- t----- D-n m-o-ṓ n- t-y-ē-h- t-n t-t-o- -------------------------------- Den mporṓ na thymēthṓ ton títlo.
Zaboravio / Zaboravila sam to. Τ---έ-ω ----σ-ι. Τ-- έ-- ξ------- Τ-ν έ-ω ξ-χ-σ-ι- ---------------- Τον έχω ξεχάσει. 0
Ton -c-----c-ás-i. T-- é--- x-------- T-n é-h- x-c-á-e-. ------------------ Ton échō xechásei.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Germanski jezici

Germanski jezici spadaju u indoevropsku grupu jezika. Ovu jezičku grupu karakteriziraju fonološka obilježja. Razlike u glasovnom sistemu ih čine drukčijim od drugih jezika. Postoji oko 15 germanskih jezika. Oni su maternji jezici 500 miliona ljudi na svijetu. Teško je odrediti tačan broj pojedinih jezika. Često je nejasno da li se radi o jezicima ili o dijalektima. Engleski je najznačajniji germanski jezik. U svijetu postoji gotovo 350 miliona izvornih govornika engleskog jezika. Nakon toga dolaze njemački i holandski. Germanski jezici su podijeljeni u različite grupe. Postoje sjevernogermanski, zapadnogermanski i istočnogermanski jezici. Sjevernogermanski jezici su skandinavski jezici. Engleski, njemački i holandski su zapadnogermanski jezici. Istočnogermanski jezici su svi izumrli. Tu je, na primjer, spadao gotski jezik. Germanski jezici su se svijetom proširili kolonizacijom. Tako se holandski razumije i na Karibima i Južnoj Africi. Svi germanski jezici baziraju se na zajedničkom korijenu. Nije sigurno da li je postojao jedinstveni protojezik. Osim toga, postoji jako malo starih germanskih spisa. Za razliku od romanskih jezika, postoji jako malo izvora. Stoga je istraživanje germanskih jezika teže. I o kulturi Germana se zna relativno malo. Germanski narodi nisu bili ujedinjeni. Stoga nije postojao zajednički identitet. Pa nauka mora pribjeći stranim izvorima. Bez Grka i Rimljana znali bismo malo o Germanima!
Da li ste to znali?
Katalonski spada u porodicu romanskih jezika. U bliskom je srodstvu sa španskim, francuskim i italijanskim. Govori se u Andori, u španskoj regiji Kataloniji i na Balearskim ostrvima. Katalonski se govori i u dijelovima Aragona i Valencije. Ukupno oko 12 miliona ljudi govori ili razumije katalonski. Jezik je nastao između 8. i 10. vijeka u području Pirineja. Teritorijalnim osvajanjima se zatim proširio na jug i istok. Važno je znati da katalonski nije dijalekt španskog. Razvio se iz vulgarnog latinskog i važi za poseban jezik. Španci ili Latinoamerikanci ga znači ne razumiju automatski. Mnoge strukture katalonskog su slične onima u drugim romanskim jezicima. Međutim, ima i nekoliko posebnosti koje se na pojavljuju u drugim jezicima. Govornici katalonskog su veoma ponosni na svoj jezik. I politika se već nekoliko desetljeća aktivno zauzima za katalonski. Učite katalonski, ovaj jezik ima budućnost!