Knjiga fraza

bs Veznici 3   »   el Σύνδεσμοι 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [ενενήντα έξι]

96 [enenḗnta éxi]

Σύνδεσμοι 3

[Sýndesmoi 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Ja ustajem čim budilnik zazvoni. Σ-κ--ο-α- μ---ς-χτυ------τ- -υπ-η---ι. Σ-------- μ---- χ------- τ- ξ--------- Σ-κ-ν-μ-ι μ-λ-ς χ-υ-ή-ε- τ- ξ-π-η-ή-ι- -------------------------------------- Σηκώνομαι μόλις χτυπήσει το ξυπνητήρι. 0
Sē-ṓno------l-s --ty-ḗs-- to -ypn-t---. S-------- m---- c-------- t- x--------- S-k-n-m-i m-l-s c-t-p-s-i t- x-p-ē-ḗ-i- --------------------------------------- Sēkṓnomai mólis chtypḗsei to xypnētḗri.
Ja postajem umoran čim trebam učiti. Μ----άν-ι -ύ-τ--ότ-ν έ-- ----ασ--. Μ- π----- ν---- ό--- έ-- δ-------- Μ- π-ά-ε- ν-σ-α ό-α- έ-ω δ-ά-α-μ-. ---------------------------------- Με πιάνει νύστα όταν έχω διάβασμα. 0
M--piá-ei-nýsta--t-n é-h--d--b----. M- p----- n---- ó--- é--- d-------- M- p-á-e- n-s-a ó-a- é-h- d-á-a-m-. ----------------------------------- Me piánei nýsta ótan échō diábasma.
Ja prestajem raditi čim napunim 60. Θα σ-αμα--σω ν- ----ε-ω ό--ν --άσ---α -0. Θ- σ-------- ν- δ------ ό--- φ---- τ- 6-- Θ- σ-α-α-ή-ω ν- δ-υ-ε-ω ό-α- φ-ά-ω τ- 6-. ----------------------------------------- Θα σταματήσω να δουλεύω όταν φτάσω τα 60. 0
Tha-st---t-sō-na do----- --a- --t-sō -a 6-. T-- s-------- n- d------ ó--- p----- t- 6-- T-a s-a-a-ḗ-ō n- d-u-e-ō ó-a- p-t-s- t- 6-. ------------------------------------------- Tha stamatḗsō na douleúō ótan phtásō ta 60.
Kada ćete nazvati? Πό-- θ----ρ----τη-έφω--; Π--- θ- π----- τ-------- Π-τ- θ- π-ρ-τ- τ-λ-φ-ν-; ------------------------ Πότε θα πάρετε τηλέφωνο; 0
P--- tha-pá---e t--é-h-n-? P--- t-- p----- t--------- P-t- t-a p-r-t- t-l-p-ō-o- -------------------------- Póte tha párete tēléphōno?
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. Μ-λ-- έχ--έ-α --π-ό ---ύ----. Μ---- έ-- έ-- λ---- ε-------- Μ-λ-ς έ-ω έ-α λ-π-ό ε-ε-θ-ρ-. ----------------------------- Μόλις έχω ένα λεπτό ελεύθερο. 0
M-lis----------l-pt- -l--th---. M---- é--- é-- l---- e--------- M-l-s é-h- é-a l-p-ó e-e-t-e-o- ------------------------------- Mólis échō éna leptó eleúthero.
On će zvati čim bude imao nešto vremena. Θα--ηλε-ω-ή-ει μ--ι----ει-λί-ο-χρ---. Θ- τ---------- μ---- έ--- λ--- χ----- Θ- τ-λ-φ-ν-σ-ι μ-λ-ς έ-ε- λ-γ- χ-ό-ο- ------------------------------------- Θα τηλεφωνήσει μόλις έχει λίγο χρόνο. 0
Tha tēleph--ḗ-ei--ó--- ----- -í-- -hr--o. T-- t----------- m---- é---- l--- c------ T-a t-l-p-ō-ḗ-e- m-l-s é-h-i l-g- c-r-n-. ----------------------------------------- Tha tēlephōnḗsei mólis échei lígo chróno.
Koliko dugo ćete raditi? Πόσ- -αι---------λεύ---; Π--- κ---- θ- δ--------- Π-σ- κ-ι-ό θ- δ-υ-ε-ε-ε- ------------------------ Πόσο καιρό θα δουλεύετε; 0
P-----a--- t-a--o-leú--e? P--- k---- t-- d--------- P-s- k-i-ó t-a d-u-e-e-e- ------------------------- Póso kairó tha douleúete?
Radit ću dok budem mogao / mogla. Θα -ου-ε----σ- -π-ρ-. Θ- δ------ ό-- μ----- Θ- δ-υ-ε-ω ό-ο μ-ο-ώ- --------------------- Θα δουλεύω όσο μπορώ. 0
T-a -oul--ō ós- --o--. T-- d------ ó-- m----- T-a d-u-e-ō ó-o m-o-ṓ- ---------------------- Tha douleúō óso mporṓ.
Ja ću raditi dok budem zdrav / zdrava. Θ- δου-εύω-ό-ο-είμ-ι υ-ι--. Θ- δ------ ό-- ε---- υ----- Θ- δ-υ-ε-ω ό-ο ε-μ-ι υ-ι-ς- --------------------------- Θα δουλεύω όσο είμαι υγιής. 0
Tha--ou--ú--ós--eí----y-iḗs. T-- d------ ó-- e---- y----- T-a d-u-e-ō ó-o e-m-i y-i-s- ---------------------------- Tha douleúō óso eímai ygiḗs.
On leži u krevetu umjesto da radi. Εί--ι-------ε--τ- αν-ί-να δουλ--ε-. Ε---- σ-- κ------ α--- ν- δ-------- Ε-ν-ι σ-ο κ-ε-ά-ι α-τ- ν- δ-υ-ε-ε-. ----------------------------------- Είναι στο κρεβάτι αντί να δουλεύει. 0
Eí--- -------b--i an-í--- d------i. E---- s-- k------ a--- n- d-------- E-n-i s-o k-e-á-i a-t- n- d-u-e-e-. ----------------------------------- Eínai sto krebáti antí na douleúei.
Ona čita novine umjesto da kuha. Δι--άζει-εφ----ί---α--ί -α-μ-γε---ύει. Δ------- ε-------- α--- ν- μ---------- Δ-α-ά-ε- ε-η-ε-ί-α α-τ- ν- μ-γ-ι-ε-ε-. -------------------------------------- Διαβάζει εφημερίδα αντί να μαγειρεύει. 0
Di--ázei-ep----rída -nt- -a--ag---e--i. D------- e--------- a--- n- m---------- D-a-á-e- e-h-m-r-d- a-t- n- m-g-i-e-e-. --------------------------------------- Diabázei ephēmerída antí na mageireúei.
On sjedi u gostionici umjesto da ide kući. Κ-----ι στ- μπ-- -ντ---α πά-ι σ-ίτι. Κ------ σ-- μ--- α--- ν- π--- σ----- Κ-θ-τ-ι σ-ο μ-α- α-τ- ν- π-ε- σ-ί-ι- ------------------------------------ Κάθεται στο μπαρ αντί να πάει σπίτι. 0
Kátheta- s-----ar an-í n- -áei ----i. K------- s-- m--- a--- n- p--- s----- K-t-e-a- s-o m-a- a-t- n- p-e- s-í-i- ------------------------------------- Káthetai sto mpar antí na páei spíti.
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. Απ’ -σο-ξέ-ω--μένε--εδ-. Α-- ό-- ξ---- μ---- ε--- Α-’ ό-ο ξ-ρ-, μ-ν-ι ε-ώ- ------------------------ Απ’ όσο ξέρω, μένει εδώ. 0
A-- ó-o xér------e--edṓ. A-- ó-- x---- m---- e--- A-’ ó-o x-r-, m-n-i e-ṓ- ------------------------ Ap’ óso xérō, ménei edṓ.
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. Α---όσ---έ--, - γυ-αίκα τ-- εί-αι-άρρω---. Α-- ό-- ξ---- η γ------ τ-- ε---- ά------- Α-’ ό-ο ξ-ρ-, η γ-ν-ί-α τ-υ ε-ν-ι ά-ρ-σ-η- ------------------------------------------ Απ’ όσο ξέρω, η γυναίκα του είναι άρρωστη. 0
Ap- óso -é-ō- ē gy-aík- -ou-eí----á--ōs--. A-- ó-- x---- ē g------ t-- e---- á------- A-’ ó-o x-r-, ē g-n-í-a t-u e-n-i á-r-s-ē- ------------------------------------------ Ap’ óso xérō, ē gynaíka tou eínai árrōstē.
Koliko ja znam, on je nezaposlen. Απ--όσο---ρ-, ε-να---νεργος. Α-- ό-- ξ---- ε---- ά------- Α-’ ό-ο ξ-ρ-, ε-ν-ι ά-ε-γ-ς- ---------------------------- Απ’ όσο ξέρω, είναι άνεργος. 0
A-’ --- --rō-----a- áne----. A-- ó-- x---- e---- á------- A-’ ó-o x-r-, e-n-i á-e-g-s- ---------------------------- Ap’ óso xérō, eínai ánergos.
Ja sam prespavao, inače bih bio tačan. Με -ή---- ύπ--ς,--ι-φορ-τικ--θ---μου---τ-- ώ----ο-. Μ- π--- ο ύ----- δ---------- θ- ή---- σ--- ώ-- μ--- Μ- π-ρ- ο ύ-ν-ς- δ-α-ο-ε-ι-ά θ- ή-ο-ν σ-η- ώ-α μ-υ- --------------------------------------------------- Με πήρε ο ύπνος, διαφορετικά θα ήμουν στην ώρα μου. 0
Me pḗr- --ý--os, d---hor-ti-- -h- ḗ-ou----ēn--ra--ou. M- p--- o ý----- d----------- t-- ḗ---- s--- ṓ-- m--- M- p-r- o ý-n-s- d-a-h-r-t-k- t-a ḗ-o-n s-ē- ṓ-a m-u- ----------------------------------------------------- Me pḗre o ýpnos, diaphoretiká tha ḗmoun stēn ṓra mou.
Ja sam propustio autobus, inače bih bio tačan. Έχα-α -- -εωφ---ίο- --α--ρε---ά -α ή--υ- ---ν-ώ-- ---. Έ---- τ- λ--------- δ---------- θ- ή---- σ--- ώ-- μ--- Έ-α-α τ- λ-ω-ο-ε-ο- δ-α-ο-ε-ι-ά θ- ή-ο-ν σ-η- ώ-α μ-υ- ------------------------------------------------------ Έχασα το λεωφορείο, διαφορετικά θα ήμουν στην ώρα μου. 0
É--as- -o--eōp---e--- --a---ret-ká-t----m----st-n-ṓ-a-mou. É----- t- l---------- d----------- t-- ḗ---- s--- ṓ-- m--- É-h-s- t- l-ō-h-r-í-, d-a-h-r-t-k- t-a ḗ-o-n s-ē- ṓ-a m-u- ---------------------------------------------------------- Échasa to leōphoreío, diaphoretiká tha ḗmoun stēn ṓra mou.
Ja nisam našao put, inače bih bio tačan. Δ---β-ή----ον-δ--μο, δι--ο----κά-θ- ή-----σ-ην --α -ου. Δ-- β---- τ-- δ----- δ---------- θ- ή---- σ--- ώ-- μ--- Δ-n β-ή-α τ-ν δ-ό-ο- δ-α-ο-ε-ι-ά θ- ή-ο-ν σ-η- ώ-α μ-υ- ------------------------------------------------------- Δεn βρήκα τον δρόμο, διαφορετικά θα ήμουν στην ώρα μου. 0
D-n-brḗ-- -o--dr-m-- --ap-or-t--á-t-a-ḗ--u- stē--ṓr-----. D-- b---- t-- d----- d----------- t-- ḗ---- s--- ṓ-- m--- D-n b-ḗ-a t-n d-ó-o- d-a-h-r-t-k- t-a ḗ-o-n s-ē- ṓ-a m-u- --------------------------------------------------------- Den brḗka ton drómo, diaphoretiká tha ḗmoun stēn ṓra mou.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezičke strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici takođe nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu da računa. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi takođe nisu razumjeli. Nakon jezičkog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Uprkos tome, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju istu osnovu. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!